Никола Жутић (историчар)
Никола Жутић (Госпић, 14. август 1952.) српски је историчар и научни савјетник.
ОбразовањеУреди
У Госпићу је завршио основну школу и гимназију. На Филозофском факултету у Београду 1974. је уписао историју, а дипломирао је 1979. са темом Парламентарни избори у Краљевини СХС 1918-1929. Магистарске студије уписао је на Филозофском факултету у Београду 1982. године, а магистарски рад под насловом Физичка култура у Краљевини Југославији - идеологија и политика 1929-1935, одбранио је у мају 1987. На истом факултету уписао је докторске студије у јесен 1987. године. Докторску дисертацију Држава и римокатоличка црква у Краљевини Југославији 1918-1935. успјешно је одбранио 1992. године.
Научни рад и каријераУреди
Бави се истраживањем историје Југославије, с тим што посебну пажњу поклања историји идеологија, односно сучељавањима идеологија грађанског либерализма и римокатолицизма (Ватикана), затим вјерско-националном стварању хрватства, државноправном успостављању Југославије, односу југославенске државе и цркава, питањима културне политике у Краљевини Југославији, историји судства, привредним и другим темама. Бави се недовољно истраженом темом суштине илиризма, илирске националне идеје, везаности илиризма за Србе у раздобљу од 15. до 19. вијека. Рецензирао је бројне књиге (студије, монографије, зборнике радова). Уређивао је научне и стручне часописе. Од 2011. је главни и одговорни уредник Српске слободарске мисли - часописа за друштвене науке, у издању Српске радикалне странке.
Радио је у Архиву Југославије од 1984. (начелник одјељења) и у Институту за савремену историју [1] од маја 1995. као научни савјетник. Од 1993. до 1995. предавао је као доцент Политичку историју Срба на Правном Факултету друштвених наука Универзитета Никола Тесла у Книну (Република Српска Крајина). Добитник је прве награде Министарства науке Републике Србије (2004. године) за науно стваралаштво за период 2002-2004. У пензији је од августа 2019. године.[тражи се бољи извор]
ДјелаУреди
Објавио је око 40 студија, монограија, збирки докумената и око 200 чланака, расправа и критика. Неки од значајнијих радова су:
- 27. март 1941. (коаутор са проф. др Бранком Петрановићем), Београд, 1990.
- Соколи - идеологија у физикој култури Краљевине Југославије, Београд, 1991.
- Римокатолички клерикализам у Краљевини Југславији, (коаутор с академиком, проф. др Љубодрагом Димићем), Београд, 1992.
- Краљевина Југославија и Ватикан 1918-1935, Београд, 1994.
- Римокатоличка црква и хрватство - од илирске идеје до великохрватске реализације 1453-1941, Београд 1997.
- Ватикан и Албанци у првој половини XX века, Београд, 2020.
- Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије 1929-1931, историјат институције, (коаутор с академиком Љубодрагом Димићем и Благојем Исаиловићем), Београд, 2003.
- Авиоиндустрија и ваздухопловство у Краљевини Југослваији 1918-1945, Београд, 2004.
- Срби римокатолици такозван.и Хрвати, Београд, 2006.
- Србија, Југославија и Ватикан 1853-1941, Београд, 2007.
- Либерализам и Срби у првој половини 20. века, из историје грађанског либерализма, Београд, 2007.
- Икарус - Икарбус 1923-1998, Београд, 1998.
- Врховни суд Србије 1846-2006, Београд, 2006.
- Врховни суд Србије основан 1846. године, Београд, 2007.
- Окружни суд у Београду 1840-2007, Београд, 2007.
- Виши суд у Београду, Београд, 2008.
- Нико Бартуловић - римокатолик четник, издање Српске радикалне странке, Београд, 2010.
- Ђуро Виловић - од жупника до четника, Београд, 2011.
- Велика Србија - историографска анализа листова Велика Србија 1888-1926, Београд, 2016.
- Надбискуп Степинац - идеологија и политика 1934-1946, Београд, 2017.
- Алојзије Степинац - Држава, црква, надбискуп,(коаутор с академиком Љубодрагом Димићем) Београд, 2017.
- Илирски завод св. Јеронима, од српско римокатоликог до хрватског 1453-1971, Београд, 2020.
- Завод Светог Јеронима и хрватско пацовски канали - од прозелитског института до хрватских пацовских канала (од средине XV до средине XX вијека), издање Српске радикалне странке, Београд, 2010.
- (Велико)српски посланик 2007-2012. Скупштински говори др Николе Жутића, Београд 2021.
- Мато Топаловић, славонски Илир, Београд, 2021.
- Коаутор је уџбеника историје за III и IV разред гимназије, издања од 2001. до 2009. године
РеференцеУреди
- ^ Naučni sektor, dr Nikola Žutić naučni savetnik. line feed character у
|title=
на позицији 31 (помоћ)