Никола Ивановић

црногорски кошаркаш

Никола Ивановић (Подгорица, 19. фебруар 1994) црногорски је кошаркаш. Игра на позицији плејмејкера.

Никола Ивановић
Никола Ивановић 2022. године
Лични подаци
Пуно име Никола Ивановић
Датум рођења (1994-02-19)19. фебруар 1994.(30 год.)
Место рођења Подгорица, Црна Гора, СР Југославија
Држављанство Црна Гора
Висина 1,90 m
Информације о каријери
НБА драфт 2016. / није изабран
Про каријера 2010—данас
Позиција плејмејкер
Сениорска каријера
Године Клуб
2010—2011
2011—2015
2015—2016
2016—2017
2017
2017—2021
20212023
2023—
Морнар Бар
Будућност
Мега Лекс
АЕК Атина
Орландина
Будућност
Црвена звезда
Руна
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2013— Црна Гора

Каријера уреди

Клупска уреди

Ивановић је поникао у школи кошарке КК Џокер из Подгорице.[1] Своју прву сениорску сезону је одиграо за Морнар из Бара, а 2011. године је прешао у Будућност.[2] У дресу Будућности освојио је четири титуле и три Купа Црне Горе, а у сезони 2014/15. је играо и полуфинале плеј-офа АБА лиге. Такође је два пута био и најкориснији играч црногорског Купа. По завршетку сезоне 2014/15, споразумно је раскинуо уговор са подгоричким клубом.[3]

Крајем јула 2015. је потписао уговор са Мега Лексом.[4] У екипи Меге је провео једну сезону у којој је освојио Куп Радивоја Кораћа, играо финале АБА лиге и помогао тиму да оствари пласман у регионално такмичење и наредне сезоне. Ивановић је за 30,2 минута на паркету у АБА лиги, просечно бележио 13,4 поена уз 5,2 асистенције и 1,5 украдених лопти. У Суперлиги Србије је у просеку имао 12,1 поен и 6,3 асистенције а изабран је и за најкориснијег играча финала Купа Радивоја Кораћа где је имао 24 поена, 5 асистенција (индекс 31) уз кључну блокаду на крају меча за победу Меге.[5]

У јуну 2016. је потписао трогодишњи уговор са АЕК-ом из Атине.[6] У јануару 2017. је прослеђен на позајмицу у италијанског прволигаша Орландину до краја сезоне.[7] У јулу 2017. се вратио у Будућност.[8] Провео је наредне четири сезоне у Будућности и током тог периода је освојио још две титуле првака Црне Горе као и још четири трофеја у Купу. Са екипом Будућности је освојио и Јадранску лигу у сезони 2017/18. чиме је подгорички клуб изборио пласман у Евролигу за сезону 2018/19.[9] Поред овога, уврштен је у другу поставу идеалног тима Еврокупа за сезону 2017/18. као и у идеални тим Јадранске лиге за сезону 2020/21.

Дана 18. јуна 2021. године, Ивановић је потписао двогодишњи уговор са Црвеном звездом.[10]

Репрезентативна уреди

Ивановић је члан репрезентације Црне Горе. Постао је познат широј јавности када је у квалификацијама за Европско првенство 2013. постигао победоносни кош са више од пола терена против репрезентације Србије у Београдској арени.[11] Са Црном Гором је играо на Европским првенствима 2013. и 2017. као и на Светским првенствима 2019. и 2023. године.

Успеси уреди

Клупски уреди

Појединачни уреди

Референце уреди

  1. ^ „Nikola Ivanović: Dječak rođen pod srećnom zvijezdom”. vijesti.me. 24. 2. 2012. Приступљено 14. 8. 2021. 
  2. ^ „Nikola Ivanovic and Nemanja Radovic leave Mornar to sign with Buducnost” (на језику: енглески). balkanleague.net. 8. 8. 2011. Приступљено 14. 8. 2021. 
  3. ^ „Никола Ивановић напустио Будућност Воли”. mondo.me. Приступљено 07. 07. 2016. 
  4. ^ „Партизанова жеља у Мега Лексу”. b92.net. 31. 7. 2015. Приступљено 07. 07. 2016. 
  5. ^ „Nikola "MVP" Ivanović: Ponosni!”. mondo.rs. 22. 2. 2016. Приступљено 14. 8. 2021. 
  6. ^ „Ивановић задужио жуто-црну опрему”. b92.net. 14. 6. 2016. Приступљено 07. 07. 2016. 
  7. ^ „Никола Ивановић на позајмици у Италији”. mondo.rs. 9. 1. 2017. Приступљено 14. 8. 2021. 
  8. ^ „Званично: Никола Ивановић се вратио кући”. vijesti.me. 13. 7. 2017. Приступљено 14. 8. 2021. 
  9. ^ „Košarka: Budućnost prvak ABA lige”. aljazeera.net. 14. 4. 2018. Приступљено 14. 8. 2021. 
  10. ^ „Nikola Ivanović novi plejmejker Crvene zvezde!!!”. kkcrvenazvezda.rs. 18. 6. 2021. Приступљено 14. 8. 2021. 
  11. ^ „Црна Гора тројком Ивановића са пола терена победила Србију у Арени!”. sport.blic.rs. Приступљено 25. 03. 2014. 

Спољашње везе уреди