Никола Кусовац

српски историчар уметности и кустос

Никола Кусовац (Београд, 23. фебруар 1935) је српски историчар уметности и кустос Народног музеја у Београду, у коме је дуго година био и шеф Одељења за историју уметности. Спада у најзначајније српске ликовне критичаре, са више од две хиљаде објављених радова, међу којима је и неколико десетина монографија о разним српским сликарима. Током Одбрамбено-отаџбинског рата радио је на спасавању српског културног наслеђа и блага и његовом пребацивању у Србију. За време свог вишедеценијског рада одржао је преко хиљаду предавања и водио на стотине хуманитарних акција.[1]

Никола Кусовац
Photo of Nikola Kusovac.jpg
Фотографија Николе Кусовца
Датум рођења(1935-02-23)23. фебруар 1935.(86 год.)
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија
Потпис
Signature - Nikola Kusovac.jpg

Један је од почасних чланова оснивача Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат", где се уједно налази и његов легат, у коме је и стручни саветник за збирку уметничких дела Удружења.

БиографијаУреди

Никола је рођен 23. фебруара 1935. године у Београду, од оца Јакова, краљевог официра, и мајке Радмиле. Крштен је у Цркви Светог Николе у Београду.[2]

У години пре почетка Другог светског рата, породица је живела у Краљеву, одакле је отац Јаков послао Николу и његову мајку на Цетиње, надајући се да ће тамо бити безбедније него у Србији. Године рата и прве повратне године провео је на Цетињу, где је матурирао школске 1953/54. године.

Одмах по завршетку средње школе и повратку у Београд, одлсужио је војни рок, верујући да ће након тога добити пасош и отићи код оца, који је, као велики противник комунизма, након рата одабрао Јужноафричку Републику за живот.[2] Међутим, пасош је добио тек након што је јануара 1961. дипломирао историју уметности као студент генерације Филозофско-историјског факултета у Београду. Од фебруара 1962. до маја 1963. боравио је у Риму и Јоханезбургу. Одмах по повратку у Београд запослио се као кустос, прво тек основане Продајне галерије, а од новембра 1963. Народног музеја у Београду.

Као стручњак за српско сликарство XVII и XIX века стекао је звање музејског саветника и био дугогодишњи шеф Одељења за историју уметности Народног музеја. Поред стручног и научног рада, у првом реду везаног за уметност Срба после Велике сеобе 1690. године, активно се бавио ликовном критиком. Објавио је око 2.000 радова међу којима и монографије о сликарима: Јовану Поповићу, Ђури Јакшићу, Катарини Ивановић, Павелу Ђурковићу, Ђорђу Крстићу, Стевану Тодоровићу и Павлу-Паји Јовановићу, затим Недељку Гвозденовићу, Миодрагу Вујачићу-Мирском, Радовану-Раши Тркуљи, Милану Маринковићу-Цилету, Александру Луковићу-Лукијану, Ратку Шоћу, Милети Ћоровићу, Моми Капору, Слободану Сотирову, Душану Гавели итд., као и многе есеје и научне радове попут оних о стваралаштву Александра Добрића, Николе Милојевића, Владимира Жедринског, Иље Рјепина, Ананија Вербинског, Стојана Аралице, Марка Челебоновића, Бете Вукановић, Љубинке Јовановић, Миодрага Рогића, Милована Видака итд. Аутор је и коаутор више од осамсто изложби приређених у Београду, широм Србије, Југославије и многе у иностранству. Водио је на стотине успелих хуманитарних акција и одржао око хиљаду предавања.[1]

 
Кусовац током 2020.
 
Мишљење Николе Кусовца о ТВ серијама
 
Портрет Николе Кусовца, дело Петра Мојака, део Кусовчевог легата у Адлигату
 
Библиотека Николе Кусовца у Адлигату, део његовог легата

Добитник је многих награда, међу којима су најзначајније Вукова награда, Изванредни златни беочуг за животнио дело, Златна значка КПЗ, награда Вечерњих новости за подвиг године и разне плакете, повеље, дипломе и захвалнице.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[3]

Током ратова деведесетих, Кусовац је активно радио на спасавању српског културног блага у ратом захваћеним подручјима. Формирао је уметничка братства и отварао галерије по ободима српских земаља, где би преносио вредна дела која, по његовим речима, сведоче о трајању једног народа.[4]

Током спорења у јавности о вредности и пореклу руске иконе са краја 18. или почетка 19. века коју је Милорад Додик поклонио Сергеју Лаврову током званичне посете БиХ (за коју је наведено да је потенцијално украдена), Кусовац се јавно огласио објашњавајући да је икона уметнички безначајна и да је скромне тржишне вредности.[5]

НаградеУреди

Никола Кусовац је добитник преко 150 награда, повеља, плакeта и признања, међу којима су и:

  • Орден Светог Саве
  • Вукова награда
  • Златни беочуг за животно дело
  • Златна значка Културно просветне заједнице, Плакета Универзитета уметности,
  • Награда Вечерњих новости за подвиг године
  • Плакета Коларчевог народног универзитета
  • Титула витеза српске светске заједнице
  • Награда града Београда
  • Споменица "Печат у времену"
  • Споменица Ћоровићевих сусрета
  • Плакета УЛУС-а
  • Бројне дипломе и захвалнице

Легат Николе КусовцаУреди

Јануара 2018. године Никола формира своју збирку у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". Том приликом поклонио је неколико кутија књига са посветама, велики број уметничких каталога и различитих публикација, као и његов портрет који је урадио сликар Петар Мојак. Неколико месеци касније, у мају 2018. године, званично формира и свој легат у овој институцији и том приликом завештава више од хиљаду књига о уметности, књиге са посветама угледних српских интелектуалаца, као и неколико уметничких дела из његове личне збирке. Поред тога, његов легат садржи и већину награда које је за живота освојио, као и бројне захвалнице, дипломе, признања и друго.[2] Овом приликом Никола је рекао да „легат не доживљава као опроштајни дар, већ завештање будућим генерацијама".[4]

Међу бројним уметничким делима у легату налазе се и портрети Данила Киша, кога је Кусовац познавао још од својих средњошколских дана на Цетињу.

ГалеријаУреди

ДелаУреди

Поред ауторских текстова, прегледа, рецензија, чланака и сепарата, Кусовац је као аутор или коаутор објавио следеће књиге и каталоге:

  • Александар Луковић - Лукијан: цртежи, коатуор, 1965.[6]
  • Адам Стефановић: (1832-1887), 1966.[7]
  • Класицизам код Срба : Каталог црквеног сликарства и примењене уметности, 1967.[8]
  • Ђура Јакшић, 1970.[9]
  • Јован Поповић: сликар, 1971.[10]
  • Српска скулптура до 1941, коаутор са Катарином Павловић, 1972.[11]
  • Српско сликарство крајем XIX века, 1973, коаутор[12]
  • Живот и дело сликара Николе Милојевића : (1865-1942), 1973.[13]
  • Ђорђе Крстић, 1975.[14]
  • Коришћење културних добара: неки проблеми руковања и заштите, 1980.[15]
  • Разумевање сликарства Ђуре Јакшића : од времена његове појаве до данас, 1982, коаутор[16]
  • Константин Данил и његови следбеници : Галерија "Душан Влајић", Скадарлија, октобар 1983., 1983.[17]
  • Милан Маринковић, коаутор, 1985.[18]
  • Милан Маринковић, коатуор, 1989.[19]
  • Уметници Јевреји у Београду : Ликовна галерија Културног центра Београда, 20-28.X.1990, 1990.[20]
  • Иконопис Далматинске крајине са ратом угрожених Равних Котара, 1992.[21]
  • Мајстори равнице: Сава Стојков, Васа Доловачки, Горан Митровић, 1993.[22]
  • Уметничка баштина Срба у Западној Славонији : Пакрац, Лисичине, Велики Бастаји : Народни музеј, Београд, мај-август 1993.[23]
  • Момо Капор: слике и пастели: 21. април - 10. мај 1997, коаутор са Момом Капором, 1997.[24]
  • Павле - Паја Јовановић, Повратак чете Црногораца из боја : Народни музеј - Београд : Београд, октобар - децембар 1997, 1998.[25]
  • Павле - Паја Јовановић, Сеоба Срба, 1998.[26]
  • Изазов традиције: триптих, коаутор са Ђорђем Кадијевићем и Сретом Бошњаком, 1999.[27]
  • Сликар Ђорђе Крстић, 2001.[28]
  • Портрети Јована Стерије Поповића из 1836. и 1849. године, 2007.[29]
  • Прва српска сликарка Катарина Ивановић, 2008.[30]
  • Паја Јовановић, 2010.[31]
  • Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске : поводом седам вјекова манастира Крупа у Далмацији, 2017.[32]
  • Дарови уметника XX века манастиру Хиландару, 2012.[33]
  • Предраг Пеђа Милосављевић или прича о младости, пријатељству и љубави, 2012.[34]
  • Одабрани есеји, 2019.[35]
  • Српско сликарство XX века: 1900-1950 : антологиjски избор из приватних збирки, 2018.[36]
  • Српско сликарство XX века: избор из приватних збирки, 2019.[37]
Каталози и друге публикације
  • Банатско сликарство XIX века : изложба слика : из збирке Народног музеја у Београду, 1966.[38]
  • Класицизам код Срба, Каталог сликарства, 1967, коаутор[39]
  • Ђура Јакшић, 1970.[40]
  • Реализам у српском сликарству 19. века, 1970.[41]
  • Ђура Јакшић : сликар : [у оквиру манифестације] Трећи фестивал југословенске поезије младих, 1971.[42]
  • Ђура Јакшић : Народни музеј Крушевац [од 30. IX - 15. X 1974. године], 1974.[43]
  • Српско сликарство у доба Стевана Мокрањца, 1976.[44]
  • Изложба слика Светислав Страле : трагом IV и V непријатељске офанзиве : Народно позориште у Београду, Сцена Земун и Народни музеј Београд, новембар 1977. коаутор[45]
  • Портрет жене у српском сликарству XIX века : Народни музеј Београд и Ликовна галерија Дома културе Врбас, 8 - 20. марта 1977.[46]
  • Портрети српских писаца деветнаестог века : Галерија "Душан Влајић" Скадарлија, октобар 1980. године, 1980.[47]
  • Париз у делима наших сликара : из збирке Народног музеја : Галерија "Душан Влајић" Скадарлија, новембар 1980. године[48]
  • Србија на сликама Каница, Гебела и Сатмариа : Галерија "Душан Влајић" Скадарлија, 10. ВИИИ - 10. ИX 1981. год., 1981.[49]
  • Стојан Аралица, 1981.[50]
  • Ђура Јакшић 1832 - 1878. : Народни музеј Београд, Културно просветна заједница, Галерија самоуких ликовних уметника Светозарево, септембра 1982.[51]
  • Стеван Тодоровић и српски сликари у доба романтизма : Галерија "Душан Влајић" Скадарлија, Народни музеј, Београд, новембар-децембар 1982., коаутор, [52]
  • Српско сликарство XIX века: доба бидермајера: Народни музеј Чачку, Народни музеј у Београду, јун-септембар 1983[53]
  • Паја Јовановић : (1859-1957) : слике из збирке Народног музеја Београд : поводом 125. годишњице рођења сликара Паје Јовановића, 140 година рада Народног музеја у Београду, 1984.[54]
  • Српско сликарство XIX века : доба романтизма: Народни музеј Чачку, Народни музеј у Београду, јун-септембар 1984.[55]
  • Српско сликарство XИX века : доба реализма, коаутор, 1985.[56]
  • Ђура Јакшић и српски сликари у доба романтизма: из збирке Народног музеја : Галерија "Душан Влајић" Скадарлија, културно-информативни центар Уб, Уб, октобар - новембар 1986.[57]
  • Урош Предић сликар: 1857-1953 : Галерија "Душан Влајић", Скадарлија[58]
  • Српско сликарство XVIII и XIX века: каталог збирке Народног музеја Београд, 1987.[59]
  • Косово и Метохија - изазови и одговори : зборник радова са округлог стола Геополитичка судбина Косова и Метохије, у Београду, 24-25. јуна 1997, коаутор, 1997.[60]
  • Павле-Паја Јовановић: Сеоба Срба: Народни музеј Београд, 1998.[61]
  • Момо Капор : цртежи и пастели, Билећа 1999[62]
  • Ђорђе Крстић : 1851-1907 : Народни музеј, Београд, мај-јул 2001, 2001.[63]
  • Паја Јовановић : (1859-1957) : [слике из београдских збирки] : Аранђеловац, фебруар-март 2001.[64]
  • Савремени традиционалисти : српско сликарство 1980-2010, Београд, Галерија "Hexalab" 19. 02. 2011 - 23. 03. 2011.[65]
  • Од Станчића до Станића : Велика галерија Дома Војске Србије, [(18. април - 12. мај)], 2012.[66]
  • Сто дела из колекције Ђуре Поповића : Галерија Дома Војске Србије [17. мај - 22. јун], 2013.[67]
  • Грчка у свести и срцу српских сликара, Галерија Дома Војске Србије, 2014.[68]
  • Педесет аутора из колекције Ђуре Поповића : Галерија Културног центра Новог Сада 25. новембра - 06. децембра 2015.[69]
  • Ружица Беба Павловић: чари даривања: Галерија РТС, Београд, 25. април - 5. мај 2019.[70]
  • Енформел: избор слика из збирке Ђорђа Момировића, Кућа краља Петра, Београд, 11. април 2016.[71]
  • Отелотворење ликовности : заједничко наслеђе : колекција уметничких дела Радио-телевизије Србије-избор : Галерија РТС од 26. децембра 2017. до 28. јануара 2018., 2017.[72]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Збирка Николе Кусовца”. Србија међу књигама. 1—18: 10. 2018. ISSN 2620-1801 — преко Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. 
  2. ^ а б в „Легат Николе Кусовца”. Србија међу књигама. 5—18: 19. 2018. ISSN 2620-1801 — преко Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. 
  3. ^ Вечерње новости (2005): Авала и Ловћен заувек заједно
  4. ^ а б „Nikola Kusovac: Mojoj Srbiji poklanjam najveće blago koje imam”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-07-02. 
  5. ^ П.О. „Кусовац: Икона није национално благо, вреди 150 евра”. Politika Online. Приступљено 2020-12-24. 
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Александар Луковић - Лукијан : цртежи :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  7. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Адам Стефановић : (1832-1887) :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  8. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Класицизам код Срба : Каталог црквеног сликарства и примењене уметности :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  9. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ђура Јакшић :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  10. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Јован Поповић : сликар :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  11. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Српска скулптура до 1941. : каталог израдила Катарина Павловић и Никола Кусовац] :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  12. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Српско сликарство крајем XIX века :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  13. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Живот и дело сликара Николе Милојевића : (1865-1942) :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  14. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ђорђе Крстић :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  15. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Korišćenje kulturnih dobara : neki problemi rukovanja i zaštite :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  16. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Разумевање сликарства Ђуре Јакшића : од времена његове појаве до данас :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  17. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Константин Данил и његови следбеници : Галерија "Душан Влајић", Скадарлија, октобар 1983. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  18. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Милан Маринковић :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  19. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Милан Маринковић :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  20. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Umetnici Jevreji u Beogradu : Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, 20-28.X.1990 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  21. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Иконопис Далматинске крајине са ратом угрожених Равних Котара; Icon Painting of the Dalmatian Krajina from the Regions Imperialled by the War : Београд = Belgrade, мај-јун 1992.- May-June, 1992; Ицон Паинтинг оф тхе Далматиан Крајина :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  22. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Majstori ravnice : Sava Stojkov, Vasa Dolovački, Goran Mitrović : [izložbu će otvoriti gosp. Nikola Kusovac... : 9. decembar 1993. u 19 sati, Galerija "City", Beograd :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  23. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Уметничка баштина Срба у Западној Славонији : Пакрац, Лисичине, Велики Бастаји : Народни музеј, Београд, мај-август 1993.; The Art Heritage of Serbs in Western Slavonia : Pakrac, Lisičine, Veliki Bastaji : National Museum, Belgrade, May-August, 1993. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  24. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Момо Капор : слике и пастели : 21. април - 10. мај 1997. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  25. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Павле - Паја Јовановић, Повратак чете Црногораца из боја : Народни музеј - Београд : Београд, октобар - децембар 1997 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  26. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Павле - Паја Јовановић, Сеоба Срба :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  27. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Izazov tradicije : triptih; The Challenge of Tradition : triptych; The Challenge of Tradition :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  28. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Сликар Ђорђе Крстић; Painter Đorđe Krstić : 1851-1907.; Painter Đorđe Krstić :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  29. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Портрети Јована Стерије Поповића из 1836. и 1849. године :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  30. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Прва српска сликарка Катарина Ивановић : (1811-1882) : Стони Београд, 2008 :: COBISS+”. plusr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  31. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Паја Јовановић :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  32. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске : поводом седам вјекова манастира Крупа у Далмацији :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  33. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Дарови уметника XX века манастиру Хиландару :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  34. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Предраг Пеђа Милосављевић или прича о младости, пријатељству и љубави :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  35. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Одабрани есеји :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  36. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Српско сликарство XX века : 1900-1950 : антологиjски избор из приватних збирки :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  37. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Српско сликарство XX века : избор из приватних збирки :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  38. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Банатско сликарство XIX века : изложба слика : из збирке Народног музеја у Београду :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  39. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Класицизам код Срба. [7],Каталог сликарства :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  40. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ђура Јакшић :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  41. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Реализам у српском сликарству 19. века :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  42. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ђура Јакшић : сликар : [у оквиру манифестације] Трећи фестивал југословенске поезије младих :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  43. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ђура Јакшић : Народни музеј Крушевац [од 30. IX - 15. X 1974. године] :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  44. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Српско сликарство у доба Стевана Мокрањца :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  45. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Изложба слика Светислав Страле : трагом IV и V непријатељске офанзиве : Народно позориште у Београду, Сцена Земун и Народни музеј Београд, новембар 1977. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  46. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Портрет жене у српском сликарству XIX века : Народни музеј Београд и Ликовна галерија Дома културе Врбас, 8 - 20. марта 1977. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  47. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Портрети српских писаца деветнаестог века : Галерија "Душан Влајић" Скадарлија, октобар 1980. године :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  48. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Париз у делима наших сликара : из збирке Народног музеја : Галерија "Душан Влајић" Скадарлија, новембар 1980. године :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  49. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Србија на сликама Каница, Гебела и Сатмариа : Галерија "Душан Влајић" Скадарлија, 10. ВИИИ - 10. ИX 1981. год. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  50. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Стојан Аралица :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  51. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ђура Јакшић 1832 - 1878. : Народни музеј Београд, Културно просветна заједница, Галерија самоуких ликовних уметника Светозарево, септембра 1982. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  52. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Стеван Тодоровић и српски сликари у доба романтизма : Галерија "Душан Влајић" Скадарлија, Народни музеј, Београд, новембар-децембар 1982. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  53. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Српско сликарство XIX века : доба бидермајера : Народни музеј Чачку, Народни музеј у Београду, јун-септембар 1983. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  54. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Paja Jovanović : (1859-1957) : slike iz zbirke Narodnog muzeja Beograd : povodom 125. godišnjice rođenja slikara Paje Jovanovića, 140 godina rada Narodnog muzeja u Beogradu = festmények a Belgrádi Narodni muzej gyűjteményéből = Paja Jovanović festó szűletésének 125. évfordulója, a Belgrádi Narodni muzej 140. évfordulója alkalmából, maj-juni, 1984 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  55. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Српско сликарство XIX века : доба романтизма : Народни музеј Чачку, Народни музеј у Београду, јун-септембар 1984. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  56. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Српско сликарство XИX века : доба реализма :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  57. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ђура Јакшић и српски сликари у доба романтизма : из збирке Народног музеја : Галерија "Душан Влајић" Скадарлија, културно-информативни центар Уб, Уб, октобар - новембар 1986. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  58. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Урош Предић сликар : 1857-1953 : Галерија "Душан Влајић", Скадарлија :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  59. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Српско сликарство XVIII и XIX века; The Collection of XVIIIth and XIXth Centuries Serbian Paintings : каталог збирке Народног музеја Београд; The Collection of XVIIIth and XIXth Centuries Serbian Paintings :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  60. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Косово и Метохија - изазови и одговори : зборник радова са округлог стола Геополитичка судбина Косова и Метохије, у Београду, 24-25. јуна 1997; Kosovo and Metohija - challenges and responses : collection of papers submitted at the Round Table The Geopolitical Future of Kosovo and Metohija, in Belgrade, June 24-25, 1997; Kosovo and Metohija - challenges and responses :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  61. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Павле-Паја Јовановић : Сеоба Срба : Народни музеј Београд,1998. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  62. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Момо Капор : цртежи и пастели, Билећа 1999. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  63. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ђорђе Крстић : 1851-1907 : Народни музеј, Београд, мај-јул 2001 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  64. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Паја Јовановић : (1859-1957) : [слике из београдских збирки] : Аранђеловац, фебруар-март 2001. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  65. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Савремени традиционалисти : српско сликарство 1980-2010, Београд, Галерија "Hexalab" 19. 02. 2011 - 23. 03. 2011. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  66. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Од Станчића до Станића : Велика галерија Дома Војске Србије, [(18. април - 12. мај)] :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  67. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Сто дела из колекције Ђуре Поповића : Галерија Дома Војске Србије [17. мај - 22. јун] :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  68. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Грчка у свести и срцу српских сликара, Галерија Дома Војске Србије :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  69. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Педесет аутора из колекције Ђуре Поповића : Галерија Културног центра Новог Сада 25. новембра - 06. децембра 2015. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  70. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ружица Беба Павловић : чари даривања : Галерија РТС, Београд, 25. април - 5. мај 2019. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  71. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Енформел : избор слика из збирке Ђорђа Момировића, Кућа краља Петра, Београд, 11. април 2016. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 
  72. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Отелотворење ликовности : заједничко наслеђе : колекција уметничких дела Радио-телевизије Србије-избор : Галерија РТС од 26. децембра 2017. до 28. јануара 2018. :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-24. 

ЛитератураУреди

  • Никола Кусовац: Савремени традиционалисти, Српско сликарство 1980 — 2010. уз изложбу Збирка слика малог формата у галерији „HEXALAB“ у Београду.

Спољашње везеУреди