Никола Лоренцин (Јагодина, 16. април 1940) је филмски и ТВ редитељ, критичар и педагог.

Никола Лоренцин
Лични подаци
Датум рођења(1940-04-16)16. април 1940.(83 год.)
Место рођењаЈагодина, Краљевина Југославија

Каријера уреди

Школовао се у Земуну, Пули, и Београду. Дипломирао на Филозофском факултету (група за општу књижевност и теорију) и на Академији за позориште, радио, филм и ТВ (филмска и ТВ режија, класа проф. Александра Петровића) у Београду.

Професионално бављење филмом започео као асистент на пројектима Александра Петровића и, упоредо, радом на властитим филмским и телевизијским филмовима: од ТВ циклуса Необавезно (ТВ Београд, уредник Зора Кораћ), до играних серија (Приче преко пуне линије) или ТВ драма (Под старост, Копилан, Дуд, Земља) и ТВ филмова (Мала привреда, Божићна песма) и документараца, махом дугометражних (Шта и зашто К. Карабаша, Неимари, ...и не уведи нас у искушење).

Писао филмску и ТВ критику, објављује есеје и студије (Филмска кажа - електронска лажа, Драма документарца, Некад и сад - историја и естетика документарног филма), сарадник и уредник у филмским часописима Синеаст, Mc Guffin, YU film, Данас, Књижевна реч, Зенит; објављивао у Видицима, Студенту, Филмској култури ...

Већ тридесет година сарађује са филмским и ТВ кућама (ТВ БГД - РТС, Арт ТВ, ТВ Нови Сад, ТВ Загреб...), продуцентима Адриа филм, Застава филм, Дунав филм, Арт филм 80, ВАНС, Пан филм, Exp Ilke film, Fix Focus... најчешће у Београду, Новом Саду, Загребу.

Остварио велики документаристички или телевизијски опус свих ТВ жанрова.

За своје филмове награђиван на многим домаћим и међународним фестивалима (Велика златна медаља Београд за режију на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду, на међународним фестивалима Награда Златни бор на МЕФЕСТУ, Златибор; Гранд Приx на ФЕСТЕФ-у, Кучево), учествовао на фестивалима у Амстердаму, Кракову, Каламати, Москви, Чељабинску, Паризу ...

На 69. Мартовском Фестивалу документарног филма добио је награду за животно дело.[1]

Филмско дело сачињава велики број документарних, играних, телевизијских филмова као и других облика и жанрова са готово хиљаду остварених радова.

Све је документарне филмове снимио порема сопственим сценаријима, а за многе друге ТВ и филмске пројекте радио као сарадник на сценарију.

Обрађује филмске странице документарних, породичних и есејистичких бележака (од циклуса Luna rossa - пет једночасовних филмова о истарској породици Лоренцина,  до филмског диспута с редитељем Казимиром Карабашем у дугометражном документарацу ШТА и ЗАШТО Казимира Карабаша).

Међу осталим ТВ серијама документарно-играног облика реализовао осам једночасовних филмова серије Равногорска читанка која је побудила многе расправе. Редовно сарађује на многим телевизијским пројектима, посебно програмима РТС, Арт ТВ и ТВ Нови Сад. Завршава дугометражне документарце Џим и Нора на морима, Прошле воде.

Живи у Београду, где је, до мировине, као редовни професор на Факултету драмских уметности (за предмете документарни филм, основе филмске режије и режија звука) настојао да повеже своје редитељско искуство и педагошку праксу. Предавао и на другим школама или семинарима - у Београду, Нишу, Лазаревцу, Јагодини, Пули ...

Две године био је уметнички директор београдског Фестивала документарног и краткометражног филма (2000/01.), и две године (2002/03.) председник Савета истог Фестивала; посебно се залагао да београдски Фестивал добије и међународни такмичарски програм, да се формира градски фонд за финансирање документарних и краткометражних филмова и да се објављују књиге о овим филмским врстама (Експериментални филм, 50 година београдског Фестивала, прве монографије о добитницима Награде за животно дело - Душану Макавејеву, Стевану Радовићу и Миомиру Микију Стаменковићу, Влади Петрићу) што је све и остварено.

Завршио опсежну серију од стотину једночасовних ТВ филмова о исторји и развоју телевизијскких  програма ТВ Београд - РТС: Време телевизије. Остварено као својеврстан ТВ времеплов, или ТВ читанка из година 1956—1991.

Током 2007/08. радио је на реализацији два дугометражна филма, снимљена по сопственим сценаријима, Новела о шаху (Chess blues) и Искупљење (...и не уведи нас у искушење). у првоме представљен је другачији лик легендарног нашег шаховског велемајстора Светозара Глигорића (сада, у његовим каснијим годинама опредељеног за компоновање и извођење музике) и у другом филму тежак и дуготрајан процес избављења доскорашњих наркомана који лек и излечење налазе у сасвим другачијим околностима лечења, без медикамената и диспанзерског процеса, али са могућношћу духовног и телесног преображаја у тек васпостављеним кућама живих при Српској православној цркви.

Завршава први том опсежног рада, књиге НЕКАД И САД, историја и естетика документарног филма (1985—1950.) у Србији и свету. Књига је настала као дело потекло и придружено часовима документарног и наменског филма за студенте Факултета драмских уметности и обухвата сажетак вишегодишњег ауторовог теоријског и историјског истраживања документарног филма, као и непосредног рада, већ готово 40-годишњег, на документарном филму и педагошког деловања аутора.

Објавио је књигу Џејмс Џојс и филм, 2015. године.[2]

Филмографија уреди

1970. Дванаести спрат, кратки играни

Укрштено, кратки играни                 

1971. Мој драгане, струк невена  (циклус Необавезно)

Алфред Хичкок (ТВ циклус, Митологије)

1972. Обећана земља (циклус Необавезно)        

Седморица из Роча (циклус Необавезно)

Kако, ТВ серија, две епизоде

1973. Село, село...па нека је!

На сред мора крчма једна

1974. По људима учио сам свијет, ТВ серија

Двоглед - почетак рада на овом ТВ програму (снимио око педесет ТВ филмова Двоглед)

1975. Лифка биоскоп

Спортски живот

Тито у Kраљевици

1976. Под старост, ТВ драма
1977. Је л по вољи музика?

Време и снови, ТВ серија

Празник

Под старост, ТВ филм

1978. Исидор Бајић, ТВ серија
1979. Kад се јунак у бој спрема,ТВ серија

Kопилан, ТВ драма

1980. Дуд, ТВ драма
1981. Приче преко пуне линије, ТВ серија

Песме и дани, ТВ серија

Записи о црном Владимиру, ТВ филм

1982. Земља, ТВ драма

Умрети и певати, ТВ серија

1983. Тешка ноћ
1984. Животни напон
1985. Авантура Живка Гортана

Доме, слатки доме,ТВ серија

1986. Мала привреда, ТВ филм

Бригада Јове Покрајца

Београдски радник

1987. Шифра Перла
1988. Kосовски бој, ТВ серија
1989. Херојева порука
1990. Luna rossa

Велика сеоба, ТВ серија

Тајна дома Блокових

Трагом Срба у Украјини

1991. Јован Цвијић, ТВ серија

Балкански ратови, ТВ серија

1992. С тугом и болом у срцу
1993. Гласови из невремена

Што те нема

Rosso di sera

Vino rosso

1994. Божићна песма

Жубор Бистрих потока

1995. Душанов пут

Agfa colour

1996. Моја Десанка

Great Movie Robbery

Живот на филму

1997. Мој парадизо

Бака Гвозденија

1998. Белоглави суп поново лети
1999. Нова пројекција Сизифа

Живот на филму

2000. Зрно злата

Бајка о Богосаву

2001. Равногорска читанка, ТВ серија (осам епизода)
2002. Добри поток оца Александра
2003. Време телевизије,ТВ серија   

ШТА и ЗАШТО Kазимира Kарабаша

Озрачен живот (Болест и излечење Војина Вуковића)

2004. Kрај бакарног доба

Црвени макови Зузане Верески

Игра коло петровданско

2005. Bandiera rossa

Fiore rosso [3]

Гандор међу Бистрим потоцима

2006. Неимари
2007. Искупљење (...и не уведи нас у искушење), дугометражни документарац
2008. Новела о шаху, једночасовни документарац
2009. Време телевизије - завршена стота епизода, период 1987 - 1991.
2015. Sette della Drina: Sette Morituri
2022. Сликар и берачица грожђа

Референце уреди

  1. ^ „Nikola Lorencin dobitnik Nagrade za životno delo 69. Martovskog festivala - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-03-28. Приступљено 2022-07-23. 
  2. ^ „Džejms Džojs i film : Nikola Lorencin”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2022-07-23. 
  3. ^ Nikola Lorencin - Luna Rossa - Fiore rosso (2005.), 2022-07-09, Приступљено 2022-07-23 

Спољашње везе уреди