Никола Милићевић Луњевица

Никола Милићевић[1] (Луњевица, 1767 — Луњевица, 1842) по коме је и добио надимак Луњевица, био је српски трговац, један од главних помагача српских устанака и председник суда рудничког.[2]

Никола Милићевић
Никола Милићевић Луњевица
Датум рођења1767.
Место рођењаЛуњевица
 Османско царство
Датум смрти23. мај 1842.(1842-05-23) (74/75 год.)
Место смртиЛуњевица
 Кнежевина Србија

Биографија уреди

Никола Милићевић рођен је у селу Луњевица 1767. године, по ком је и био прозван Луњевица. Крајем 18. века био је веома познат као богати трговац у свом крају, али и на просторима преко Саве. Богатство је његово нарочито умножавао трговином преко земунских трговаца који су аустријској војсци набављали храну и стоку. "Тако виђен човек не могаше да не пође са својим оданим му, Рудничанима у бој када дође време борби за ослобођење...", забележили су хроничари.[3]

Никола Луњевица је у својој средини важио за човека мудрих савета, а новчаним средствима и трговачким знањем помагао је и набавком убојних средстава за српску устаничку војску. И поред тога што није никад уврштен у ред устаничких старешина, упамћен је по томе што је обилато помагао устанике у зачецима Српске револуције, како у Првом, тако и у Другом српском устанку.

Током оба устанка, добро је сарађивао са војводом Милошем Обреновићем. Никола је био Милошев побратим, па тиме и девер његовој супрузи Љубици. Њихов савременик Сима Милутиновић Сарајлија указује на то да је војвода Милош дошавши из Такова, где је устанак уговорен, у Црнућу код куће затекао један коњски товар препун талира, што му је дао газда Никола Милићевић из села Луњевице, спремио и послао још нешто новца да му се нађе.[4]

Никола Луњевица је био главни посредник женидбе Милоша Обреновића и Љубице, из чувене породице Вукомановић. На четрдесетодневни помен Радослава, оца будуће књегиње Љубице, Никола је са Милошевим братом Миланом, рудничким војводом, завршио посао око Милошеве женидбе.

Личност Николе Луњевице остала је забележена и у случају када је војвода Милан Обреновић кренуо 1810. године у Букурешт. Он је тада предао Николи Луњевици осам стотина рупшија с молбом да их он, у случају Миланове смрти, преда његовом сину Ристи. Кад су умрли и Милан и Риста, Никола Луњевица је отишао на двор кнезу Милошу Обреновићу и предао му запечаћени коверат са новцима који су му поверени на чување.[4]

За време владавине кнеза Милоша Обреновића, Никола Луњевица је вршио дужност председника Окружног суда рудничког. Био је познат као умешан судија који је много праштао.

Обновио је манастир Вујан, где је и сахрањен после своје смрти 11. (23). маја 1842. године.[4][5]

Стицајем околности, унука Николе Луњевице, Драга, удајом за краља Александра Обреновића, постала је трагична краљица Србије.[6]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Братство Милићевића > Знаменити Милићевићи”. Знаменити Милићевићи. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2020. 
  2. ^ Pavlović, Ivan S. „Nikola Milićević Lunjevica”. Knjižara. Приступљено 29. 1. 2020. 
  3. ^ Гавриловић, Андра, ур. (1901). Знаменити Срби XIX. века, година I. Загреб: Српска штампарија. стр. 14. 
  4. ^ а б в Гавриловић, Андра, ур. (1901). Знаменити Срби XIX. века, година I. Загреб: Српска штампарија. стр. 15. 
  5. ^ "Српске новине", 30. мај 1842
  6. ^ „Bila je OMRAŽENA kraljica, a da li je to zaslužila: Draga Mašin, fatalna žena zbog koje je promenjen Ustav”. Žena. Приступљено 29. 1. 2020. 

Спољашње везе уреди