Никола Несторовић
Никола Несторовић (Пожаревац, 15. април 1868 — Београд, 18. фебруар 1957) био је српски архитекта и универзитетски професор.
Никола Несторовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. април 1868. |
Место рођења | Пожаревац, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 18. фебруар 1957.88 год.) ( |
Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
Биографија
уредиУ Пожаревцу је завршио основну школу и нижу гимназију. После се преселио у Београд, где је матурирао у Реалној гимназији, после чега је уписао Технички факултет Велике школе. Дипломирао је 1890. године, и запослио се као подинжењер у Министарству грађевина. Послат је на рад у Пожаревцу, где је обављао послове на обележавању шума и на регулацији тока реке Мораве.
У Београд се вратио 1893. године, са захтевом за стипендију студија архитектуре у иностранству. Није добио стипендију, али је добио плаћено одсуство и тај период је искористио и отишао на Техничку високу школу у Берлин. Студирање је завршио 1896. и наког годину дана је положио и државни испит. Вратио се у Београд и у Министарству грађевина је радио до 1905. године. Већ 1898. је постао хонорарни професор Техничког факултета. За сталног ванредног професора изабран је 1905. а за редовног 1919. године. После пензионисања је остао на Факултету као хонорарни наставник, све до Другог светског рата.
До данас је познато да је пројектовао шездесетосам објеката, углавном јавне, пословне и стамбене намене, док се у домену сакралне архитектуре опробао на два пројекта, односно конкурсна рада. Стваралачка делатност од три деценије и велика продуктивност, омогућили су свеобухватно сагледавање, не само пројектантског опуса аутора, него и српске архитектуре тог периода и појединих њених најзначајнијих примера, чији је управо Несторовић аутор. Образован у духу академизма, а савремен у схватањима, током целог стваралачког рада кретао се између академских постулата и савремених сецесијских тежњи, под утицајем средине у којој је стварао. На почетку каријере канони академизма су му послужили као сигурни и проверени ослонац, да би кроз сарадњу са архитектом Андром Стевановићем, остварио већу сигурност и слободу у индивидуалнијем уметничком изразу.[1]
Једно од његових дела је Зграда „Путника” на Теразијама, подигнута 1914. за потребе банке Николе Бошковића.[2]
Његов отац је био трговац и председник Пожаревачке општине, а син архитекта Богдан Несторовић.
Значајнија архитектонска дела
уреди- Управа фондова (данас Народни музеј) са Андром Стевановићем
- Кућа Н. Несторовића - Кнеза Милоша 40
- Кућа В. Марковића - Теразије 38 са Андром Стевановићем
- Београдска задруга - Карађорђева 48 са Андром Стевановићем
- Зграда трговца Стаменковића (колоквијално: Зграда са зеленим плочицама) - Угао Краља Петра и Узун-Миркове Андром Стевановићем
- Хотел Бристол - Угао Карађорђеве и Херцеговачке
- Зграда Техничких факултета- Булевар краља Александра
Галерија
уреди-
Управа фондова, прва деценија 20. века
-
Управа фондова
-
Београдска задруга
-
Хотел Бристол
-
Кућа Уроша Предића (из 1910)
-
Зграда трговца Стаменковића
-
Зграда Техничког факултета
Референце
уреди- ^ http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4960?show=full
- ^ Алексић, Д.; Мучибабић, Д. (21. 7. 2019). „Зграда „Путника” постаје хотел”. Политика. Приступљено 22. 7. 2019.
Литература
уреди- Дивна Ђурић-Замоло; Градитељи Београда 1815-1914