Никола Саркози

23. председник Француске републике

Никола Пол Стефан Саркози де Нађ-Боча (франц. Nicolas Paul Stéphane Sarközy de Nagy-Bocsa; Париз, 28. јануар 1955) француски је политичар, бивши председник Републике Француске и ко-кнез Андоре, као и председник конзервативне партије Унија за народни покрет. Бивши је министар унутрашњих послова Француске (до 26. марта 2007). Надимак му је Сарко.

Никола Саркози
Nicolas Sarkozy (2015-10-29) 03 (cropped).jpg
Никола Саркози
Биографија
Име при рођењу Никола Пол Стефан Саркози де Нађ-Боча
Датум рођења (1955-01-28)28. јануар 1955.(63 год.)
Место рођења Париз
Француска Француска
Држављанство  Француска
Религија Католик
Супружник Мари-Доминик Кулоли (1982—1996)
Сесилија Циганер-Албениз (1996–2007)
Карла Бруни (2008-)
Деца синови Пјер, Жан и Луј
Професија адвокат
Универзитет Универзитет Западни Париз
Политичка
партија
Републиканци Француске (од 2015)
раније:
Унија за народни покрет (2002-2015)
Потпис Nicolas Sarkozy signature.svg
sarkozy.fr
Тренутна функција
Функцију обавља од 16. мај 200715. мај 2012.
Председник владе Франсоа Фијон
Претходник Жак Ширак
Наследник Франсоа Оланд
Ко-кнез Андоре
16. мај 2007. — 15. мај 2012.
Председник владе Алберт Пинтат
Жауме Бартумеу
Претходник Жак Ширак
Наследник Франсоа Оланд
1. јул 2008. — 1. јануар 2009.
Претходник Јанез Јанша
Наследник Мирек Тополанек
220. министар унутрашњих послова Француске
2. јун 2005. — 26. март 2007.
Председник Жак Ширак
Председник владе Доминик де Вилпен
Претходник Доминик де Вилпен
Наследник Франсоа Баруен
Министар економије Француске
31. март 2004. — 28. новембар 2004.
Председник Жак Ширак
Председник владе Жан-Пјер Рафарен
Претходник Франсис Мер
Наследник Ерве Гајмар
218. министар унутрашњих послова Француске
7. мај 2002. — 31. март 2004.
Председник Жак Ширак
Председник владе Жан-Пјер Рафарен
Претходник Данијел Вајан
Наследник Доминик де Вилпен
Министар комуникација Француске
19. јул 1994. — 11. мај 1995.
Председник Франсоа Митеран
Председник владе Едуар Баладур
Претходник Алан Карињон
Наследник Катерин Тротман
Портпарол Владе Француске
30. март 1993. — 19. јануар 1995.
Председник Франсоа Митеран
Председник владе Едуар Баладур
Министар за буџет Француске
30. март 1993. — 11. мај 1995.
Председник Франсоа Митеран
Председник владе Едуар Баладур
Претходник Мартин Малви
Наследник Франсоа Добер
Градоначелник Неји сир Сен
29. април 1983. — 7. мај 2002.
Претходник Ахил Перети
Наследник Луј-Шарл Бари

На председничким изборима 2007. године Саркози је победио Сеголен Роајал у другом кругу председничких избора са 53% гласова. Дана 6. маја 2007. године наследио је Жака Ширака поставши 23. председник Француске.

На председничким изборима 2012. године Саркози је изгубио од Франсоа Оланда у другом кругу председничких избора са разликом од 3% гласова. После ових избора повукао се из политичког живота. [1]

Садржај

ПореклоУреди

Рођен је 28. јануара 1955. године у Паризу. Никола Саркози је други син оца Мађара Пола Саркозија де Нађ-Боче и мајке Францускиње Андрее Мала. Деда по мајци Николе Саркозија био је Арон Малах, ладински Јеврејин, по струци лекар, пореклом из Солуна у Грчкој. Његова супруга (Саркозијева баба) је била Францускиња Адел Бувије (Adèle Bouvier) која је била католичке вере, под чијим утицајем је и сам Арон прешао у католицизам. Живели су у француском граду Лиону и имали две кћерке - Сузану и Андре, која је заправо мајка француског председника.[2][3]

ОбразовањеУреди

Никола Саркози је основну школу учио у Паризу у школи Chaptal de Neuilly. Године 1967. је понављао шести разред, након чега се уписао у приватну школу Saint-Louis de Monceau, где је стекао и средње образовање 1973. године. Годину дана касније постао је члан политичке партије Унија Демократа за Републику.

Никола Саркози се образовао за адвоката и студирао је на Универзитету Париз 10 у Нантеру. Није успео да заврши школу за спољну политику због недовољног познавања енглеског језика.

Унутрашња политикаУреди

Никола Саркози је своју политичку популарност стекао вршећи дужност министра унутрашњих послова Француске. Нестабилна међуетничка ситуација у држави и ескалације сукоба у предграђима великих градова између емиграната и полиције довела је до тога да велики број Француза види Саркозија као лидера који може да заустави безвлашће и уведе ред. Углавном га подржавају гласачи националистичких и десничарских опредељења. С друге стране, готово сви емигранти, али и велики део либераних Француза подржавају Социјалистичку партију Сеголен Роајал. Такође, као по правилу, социјалисте подржавају и радници у државном секторужелезници, на пример), који уживају извесне повластице у односу на раднике приватног сектора, који Саркози тежи да смањи у великој мери. Занимљивост је да Француска никада у својој новијој историји није била тако дубоко политички подељена као данас.

Саркозијева популарност је нагло опала након његовог венчавања са Карлом Бруни. Пажњу француске јавности су привукли и Саркозијеви испади на форуму пољопривреде у Паризу, када је рекао једном од учесника форума „Ајде бежи, глупа будало“, након што је овај одбио да се поздрави са њим добацивши му „да га не додирује, јер га прља“. На локалним изборима одржаним марта 2008. године, странка Николе Саркозија као и читава француска десница претрпели су пораз, освојивши око 40 посто гласова.

Спољна политикаУреди

Саркози хоће да се одреде будуће границе Европске уније, да би се тачно знало које државе имају право да буду чланице. Сматра да Турска не треба да буде чланица ЕУ, пошто се налази у Азији. Никола Саркози је глобалиста и његова политика је окренута према САД,[4] за разлику од Жака Ширака, који је више био окренут Азији. Са доласком Саркозија на власт, Француска је поправила захладнеле односе са САД, који су били угрожени пре свега због противљења Француске рату у Ираку.

Приватни животУреди

Никола Саркози је склопио први брак 23. септембра 1982. са Мари Доминик Кулиоли. Из тог брака има два сина: Пјер је рођен 1985. године, а Жан - 1987. Формални развод је уследио 1996. године, иако супружници тада већ пар година нису живели заједно.

Никола Саркози се 1996. године венчао са Сесилијом Сиганер Албениз, која је заправо била супруга једног његовог пријатеља. Њихов заједнички син Луј је рођен 1997. Сесилија је била изасланик свога мужа на преговорима о ослобађању бугарског медицинског особља у Либији 2007. Октобра исте године су се формално развели, док дуже време нису живели у заједници. Упркос њиховом брачном стању, Сесилија се појавила на прослави поводом избора Саркозија за председника у својству његове супруге.

Другог фебруара 2008. Никола Саркози се оженио италијанско-француском певачицом Карлом Бруни у Паризу. То је први пут да се један француски председник жени током свог мандата.

РеференцеУреди

  1. ^ „Results of the French Presidential Election”.  – French Ministry of the Interior. Hollande gathered 18,000,668 votes, while Sarkozy obtained 16,860,685 votes.
  2. ^ „Profile: Nicolas Sarkozy”. BBC News. 26. 7. 2009. Приступљено 9. 3. 2010. 
  3. ^ „A Greek book on Nicolas Sarkozy”. The European Jewish Press. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2012. Приступљено 12. 4. 2008. 
  4. ^ Anderson, John Ward and Molly Moore; "Sarkozy Wins, Vows to Restore Pride in France", Washington Post, 7 May 2007

ЛитератураУреди

  • Sarkozy, Nicolas (1994). [Georges Mandel] : le moine de la politique. Paris: B. Grasset. ISBN 978-2-246-46301-6. 
  • Ottenheimer, Ghislaine (1994). Les deux Nicolas: la machine Balladur. Paris: Plon. ISBN 978-2-259-18115-0. 
  • Sarkozy, Nicolas (1995). Au bout de la passion, l'équilibre. Paris: A. Michel. ISBN 978-2-226-07616-8.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ), interviews with Michel Denisot
  • Hauser, Anita (1995). Sarkozy: l'ascension d'un jeune homme pressé. Paris: Belfond. ISBN 978-2-7144-3235-3. , Grand livre du mois 1995
  • Sarkozy, Nicolas (2003). Libre. Paris: Pocket. ISBN 978-2-266-13303-6. , subject(s): Pratiques politiques—France—1990–, France—Politique et gouvernement—1997–2002

Спољашње везеУреди


Претходник:
Жак Ширак
Председник Француске
2007-2012
Наследник:
Франсоа Оланд