Никола Смиљанић (Бадовинци, око 1760. или 1777Белотић, 1815[1]) је био српски прота и војвода у Првом и Другом српском устанку.

Никола Смиљанић
Датум рођења1760.
Место рођењаБадовинци
 Османско царство, данас Србија
Датум смрти1815.
Место смртиБелотић
 Кнежевина Србија, Османско царство

Биографија уреди

Рођен је у селу Бадовинци око 1760. (или 1777), а одрастао је у Белотићу и Шапцу. Николу Смиљанића усвојила је Јека Радојичина, удовица, која се бавила трговачким пословима у Шапцу. Она је школовала и оженила Николу Смиљанића, након чега је био рукоположен за ђакона и касније јереја. Као ђакон, Никола Смиљанић био је једно време учитељ у Белотићу.

Протојереј Никола Смиљанић био је ожењен Митром, кћерком кнеза Михаила Ружичића из Метковића у Поцерској кнежини Шабачке нахије, чији писар једно време је био Милош Стојићевић, родоначелник Стојићевића.

Војвода китогкитшки Никола Смиљанић учествовао је и у Првом и у Другом устанку. Војводу Николу Смиљанића отровао је Марко Штитарац по налогу књаза Милоша.

Протојереј Никола Смиљанић имао је кћерку која се удала за Јована Радовановића трговца у Шапцу званог „Ћурчија“.[2]

Његову романсирану биографију написао је Слободан Смиљанић у роману „Велики прота” 2021. године.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Милан Ђ. Милићевић: „Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба“, одредница „Смиљанић Никола“, стр. 652-654, Београд, 1888. године
  2. ^ Званична интернет презентација општине Богатић, Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе уреди