Никољдан је празник Српске православне цркве који се слави 19. децембра по грегоријанском календару (тј. 6. децембра по јулијанском календару) и посвећен је Светом Николи, епископу Мире Ликијске.

Свети Никола, фреска из цркве Светих апостола, манастир Пећка патријаршија, настала око 1300. године

Никољдан је најчешћа крсна слава код Срба. Истраживање је показало да од свих Срба који славе, 30% њих славе ову славу.[1] По једном податку из 1939, у Београду, са Земуном и Панчевом, било је 73.605 свечара, из чега је закључено да је "заиста тачно да пола Београда слави светог Николу".[2]

Свети Никола је рођен у граду Патари у Ликији као јединац угледних и богатих родитеља. Духовни живот је започео у манастиру Нови Сион. После смрти својих родитеља вођен чудним небеским гласом кренуо је да шири веру, правду и милосрђе.[3]

Празник Никољдан је у црквеном календару уписан црвеним словима као: Свети Николај, архиепископ мирликијски Чудотворац – Никољдан. Празник Светог Николе је један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, а сам светац је заштитник путника, морепловаца (помораца), морнара, лађара, рибара, воденичара, трговаца, пекара, стрелаца, сиротиње, дјеце и студената.

У никољданским обредима избијају црте свеца као родовског и породичног покровитеља (мушки празници „светец“, „оброк“, „намесник“, „служба“), покровителе стасалих девојака (обичај жртвовања цвећа и поклона икони Св. Николе).

РеференцеУреди

Види јошУреди