Отворите главни мени

ГеографијаУреди

 
Лука у Нину са репликом бродова пронађених на улазу у луку

Нин је градић смјештен око 18 km северозападно од Задра. Центар места је острвце повезано са копном преко два моста, настао на пешчаном спруду некадашњег ушћа речице Јаруге у море. Са северне стране окружен је пешчаним спрудом и викенд-насељем Ждријац, са источне стране се налази солана а на јужној и западној страни се налази новији део самог места.

ИсторијаУреди

 
Црква светог крижа

Прво насеље у Нину на подручју острвца развило је илирско племе Либурни у 9. веку п. н. е. након немира изазваних панонско-балканским сеобама. Временски је то крај бронзаног и почетак гвозденог доба. Још старије насеље пронађено је око 300 m јужније на подручју данашње солане.

Досељавањем Словена на ове просторе крајем 6. и почетком 7. века Нин постаје њихово прво политичко, културно и верско средиште. Ту је некад била епископска столица, али је 1838. године Нин полуразрушено место, са 161 кућом и 469 житеља у њима.[1]

Губитком државне самосталности Нин пада под мађарску круну.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, град Нин је имао 2.744 становника, од чега у самом Нину 1.132.

Град НинУреди

Број становника по пописимаУреди

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 4.603 6.055 4.425 5.413 5.321 5.263 4.874 3.596 3.800 2.698 2.223 1.980 1.928 1.647 1.605
  • напомене:

Настао из старе општине Задар.

Нин (насељено место)Уреди

Број становника по пописимаУреди

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 1.256 1.692 1.169 1.378 1.346 1.316 1.173 944 1.080 646 540 474 527 850 598
  • напомене:

У 1991. смањено издвајањем дела насеља Нински Станови у самостално насеље, за које садржи податке у 1857. и 1869. У 1869. садржи податке за насеље Затон.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Нин је имало 1.692 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.641 96,98 %
Муслимани
  
10 0,59 %
Албанци
  
5 0,29 %
Југословени
  
5 0,29 %
Словенци
  
2 0,11 %
Италијани
  
1 0,05 %
Мађари
  
1 0,05 %
Немци
  
1 0,05 %
Словаци
  
1 0,05 %
Срби
  
1 0,05 %
остали
  
4 0,23 %
неопредељени
  
4 0,23 %
непознато
  
16 0,94 %
укупно: 1.692

Споменици и знаменитостиУреди

  • Вишеславова крстионица
  • Црква св. Крста
  • Црква св. Анселма и Марцеле
  • Црква св. Николе у Затону

ИзворУреди

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.