Википедија

Нинослав Радовановић

Нинослав (Душан) Радовановић (Ниш, 6. мај 1940) српски је академик и доктор медицинских наука. Један је од најпознатијих кардиохируга у Србији, који је дао значајан допринос увођењу нових кардиохируршких метода на отвореном срцу, а од 2009. и редовни члан Српске академије наука и уметности.[1][2]

Нинослав Радовановић
Нинослав Радовановић
Лични подаци
Датум рођења(1940-05-06)6. мај 1940. (83 год.)
Место рођењаНиш, Краљевина Југославија
НационалностСрбин
ОбразовањеУниверзитет у Паризу, Сорбона
Научни рад
ПољеКардиохирургија
Познат поНовим оперативним техникама у кардиохирургији

Живот уреди

Рођен је (6. мај 1940) у Нишу где је завршио основну и средњу школу, а даље школовање је наставио на Медицинском факултету у Београду. Студије је завршио у предвиђеном року са средњом оценом 9,26. Једно време је боравио у Нишу, а онда је 1967. отишао у Швајцарску, где је прво радио на општој хирургији. Даље стручно усавршавање 1970. је наставио на кардиоваскуларној хирургији у Женеви и након пет година усавршавања кардиохируршких вештина, код професора Шарла Хана, добио је звање помоћника хирурга, а затим кардиоваскуларног хирурга и хирурга консултанта. Даље школовање на постдипломским студијама обавио је у најбољим школама кардиоваскуларне хирургије у Женеви, Паризу и Хјустону.

Вратио се у Србију где је основао и постао први директор Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици. То је сјајан период развоја српске кардиохирургије, а Институт Сремска Каменица, је постао светски позната и призната установа, делом и по резултатима рада др Радовановића и његовог тима. Због неких недовољно разјашњених чињеница 1999.[3] др Радовановић, је смењен са дужности директора Института, а затим је 2001, након петооктобарских промена у Србији враћен на ту дужност, да би 2006. поново био смењен са дужности директора Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици.[4] Након овог догађаја др Радовановић је напустио Србију и почиње са радом у Словенији где је постао оснивач центра за кардиоваскуларну хирургију у Изоли, Словенија.

Одликован је Сретењским орденом првог степена (2024).[5]

Дела уреди

Нинослав Радовановић је у досадашњем раду обавио преко 13.000, веома сложених операција из коронарне, валвуларне и конгениталне хирургије на отвореном срцу уз примену вантелесне циркулације. Преносећи своје знање и искуство учествовао је и на преко 7.000 операција у Србији и многим центрима света.

Само у периоду од 1987. до 2005. др Нинослав Радовановић одржао је 41 предавање по позиву научних комитета и националних института у иностранству. Од 1995. руководи пројектом „Квалитет живота после операције на отвореном срцу“ и међународним пројектом „WHO MONICA – Нови Сад“. Од 1972. до данас др Радовановић саопштио је и публиковао самостално и са сарадницима преко 1.200 научних радова.[6]

Рад др Радовановић карактеришу бројне новине у оперативне захватима као и друге методе у кардиохирургији, међу којим се истичу;

  • Редукциона анулопластика двоструког митралног и трикуспидног ушћа, RADO, на пацијентима са примарном дилатираном кардиомиопатијом.[7]
  • Нове оперативне технике у кардиохирургији на отвореном срцу и коронарним крвним судовима.
  • Бројне иновације у области поуздане процене дијагностичких података тешких срчаних поремећаја.
  • Новине у постоперативном праћењу и реанимацији болесника након сложених кардиохирушких захвата.
  • Низак морталитет болесника након извршених оперативних захвата на срцу који се кретао испод 2,7% (што је у рангу најуспешнијих кардиохирурга света).[8]

Признања уреди

За свој дугогодишњи рад др Нинослав Радовановић добија многа признања;

  • Године 2003. бива изабран за дописног члана Српска академија наука и уметности (САНУ), а 5. новембра 2009. постаје редован члан Одељења медицинских наука САНУ.[9]
  • Орден југословенске заставе са златном звездом.[2]
  • Награда АВНОЈ-а.
  • Орден Светог Саве првог реда, 1995.[2]
  • Орден Његоша првог реда (Република Српска).[2]
  • Златна медаља X конгреса кардиолога Југославије, 1989.[2]
  • Октобарска награда и повеља града Новог Сада, 1989.[2]
  • Фебруарска награда града Новог Сада за 1999.[2]
  • Признање Бизнис партнер 2001, које додељује компанија MASS Media International.[2]
  • Златна статуа за научног радника-менаџера, коју додељују Привредна комора Војводине и Универзитет у Новом Саду, 2002.[2]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „НИНОСЛАВ РАДОВАНОВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 25. 1. 2024. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з „РАДОВАНОВИЋ НИНОСЛАВ”. Огранак САНУ у Новом Саду. Приступљено 5. 2. 2024. 
  3. ^ Недељник НИН 09. јануар 2003., Ritam bolnog srca
  4. ^ Хирургија и прописи (Зашто је смењен Нинослав Радовановић? Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2008), Приступљено 15. 4. 2013.
  5. ^ „MILOJEVIĆ, ČEN BO, PEJAKOVIĆ, ZORICA BRUNCLIK: Evo ko će sve danas dobiti odlikovanja povodom Dana državnosti, na spisku 107 imena”. kurir.rs (на језику: српски). 2024-02-17. Приступљено 2024-02-17. 
  6. ^ Део рефернци објављени стручних радова др Н. Радовановића, Приступљено 03. 2. 2010.
  7. ^ 2002: Radovanovic Ninoslav; Mihajlovic Bogoljub; Selestiansk? Jan; Torbica Vladimir; Mijatov Milan; Popov Miroslava; Jonjev Zivojin S Reductive annuloplasty of double orifices in patients with primary dilated cardiomyopathy. The Annals of thoracic surgery. . 73 (3). 2002: 751—5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  8. ^ Ninoslav Radovanovic et all. ACTUAL RISK IN VALVULAR SURGERY - EXPERIENCE IN OVER 3800 PATIENTS The 8th Annual Meeting of The Egyptian Society of Cardiothoracic Surgery Sharm el Sheikh, Egypt, March 15 - 18, 2001, Abstract Book, page 103
  9. ^ Novi članovi SANU, Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нинослав_Радовановић&oldid=27426330”