Нисим Албахари
Нисим Албахари (Тешањ, 28. јануар 1916 — Сарајево, 19. децембар 1991), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ и народни херој Југославије.
| нисим албахари | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Нисим Албахари | ||||||||||
| Лични подаци | ||||||||||
| Датум рођења | 28. јануар 1916. | |||||||||
| Место рођења | Тешањ, Аустроугарска | |||||||||
| Датум смрти | 19. децембар 1991. (75 год.) | |||||||||
| Место смрти | Сарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија | |||||||||
| Деловање | ||||||||||
| Члан КПЈ од | 1935. | |||||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||||||
| Херој | ||||||||||
| Народни херој од | 27. новембра 1953. | |||||||||
| Одликовања |
| |||||||||
Биографија уреди
Рођен је 28. јануара 1916. године у Тешњу. У вишим разредима гимназије, коју је завршио у Сарајеву, дошао је у додир са револуционарном омладином и учествовао је у разним њеним културним, спортским и политичким акцијама.
После завршетка школе радио је, као приватни намештеник, у Сарајеву, где је истовремено наставио и револуционарну активност. Посебно се истицао у раду класног синдикалног покрета у Савезу приватних намјештеника и у СБОТИЧ-у. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1935, а следеће године осуђен је на једногодишњу робију коју је издржао у Сарајеву, београдској „Главњачи“ и на Ади Циганлији.
После повратка с робије, 1937. године, поново се посвећује у партијском раду, а у априлу 1940. године, после повратка с одслужења војног рока, постао је члан Месног комитета КПЈ за Сарајево. Као познати партијски ухапшен је и послат у концентрациони логор у Ивањицу, децембра 1940. године, где је остао све до 29. марта 1941. године.
После окупације Краљевине Југославије Нисим је, као члан Месног комитета, био активан у организовању устанка у Сарајеву и околини. Радио је на прикупљању оружја и санитетског материјала, јачању партијских организација. Касније је радио на формирању првих партизанских одреда у околини Сарајева. Био је заменик политичког комесара Семизовачке чете.
Приликом организовања партизанских одреда на сектору Вареш-Бреза, заробљен је у околини Вареша и доведен је у усташки затвор у Сарајеву. После жестоког мучења, пред само стрељање, успио је да, заједно са Исом Јовановићем, секретаром ПК КПЈ за БиХ, Милутином Ђурашковићем и Васом Мискином, побегне из затвора и да пребаци се на ослобођену територију Романије.
По доласку на Романију, постављен је за секретара Окружног комитета КПЈ за НОП одред „Звијезда“, где се истакао и као борац. У току Народноослободилачког рата прошао је многе борбе и јединице, био је: заменик политичког комесара чете и батаљона у Шестој источно-босанској бригади, секретар Окружног комитета КПЈ за Романију, члан Обласног комитета КПЈ за источну Босну, шеф одељења Озне за област Трећег корпуса и др.
После ослобођења Југославије, завршио је Високу школу политичких наука у Београду и налазио се на разним одговорним дужностима. Био је извесно време председник Савеза синдиката Сарајева, члан ПК КПЈ за Босну и Херцеговину и ЦК КП БИХ, од Оснивачког конгреса 1948. године.
Више од десет година био је у Централном комитету начелник Управе за кадрове, члан Извршног комитета ЦК КП Босне и Херцеговине. У више сазива биран је за посланика Републике и Савезне скупштине. Био је министар рада, у Влади СР Босне и Херцеговине, секретар Извршног виећа, секретар Скупштине СР Босне и Херцеговине, председник Организационо-политичког већа Скупштине СР Босне и Херцеговине и члан Савета федерације.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.[1]
Референце уреди
- ^ Народни хероји 1982, стр. 24.
Литература уреди
- Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.
