Нићифор Вријеније
Нићифор Вријеније (Млађи) (грч. Νικηφόρος Βρυέννιος, 1064/1080 – 1137) је био византијски племић, војсковођа и историчар, са краја XI и почетка XII века. Био је син или унук узурпатора Нићифора Вријенија и супруг Ане Комнине, а 1118. године је био истакнут за наследника трона, после смрти свог таста Алексија Комнина (1081—1118).
Нићифор Вријеније | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1062 |
Место рођења | Орестијада, |
Датум смрти | 1137 |
Место смрти | Константинопољ, |
- За чланак о његовом истоименом претку, погледајте чланак Нићифор Вријеније.
БиографијаУреди
Нићифор је рођен вероватно у Хадријанопољу, или око 1064. или око 1080. године[1]. Тачна веза између њега и његовог имењака Нићифора Вријенија (Старијег), који је 1077. године подигао побуну и био проглашен за цара, није тачно утврђена, али се сматра да му је био или син или унук[1].
Нићифор се око 1097. године оженио Аном Комнином, ћерком цара Алексија I, који је угушио побуну његовог претка. Као војсковођа, он је учествовао у походима које је покретао Алексије и око 1111. године му је додељена висока дворска титула цезара[1], а носио је и титулу паниперсеваста. После смрти цара Алексија 1118. године, одбио је да учествује у завери[а] против Алексијевог сина Јована II (1118—1143) у корист своје супруге која је желела да влада преко њега.
Нићифор је учествовао у Јовановом походу на Антиохију (1136/1137), након кога је преминуо у Цариграду (1136/1137)[1].
После 1118. године, започео је писање свог историјског дела „Грађа за историју“ (грч. Ὕλη Ἱστορίας или грч. Ὕλη Ἱστοριῶν), које је остало недовршено[1]. Оно започиње владавином Исака I Комнина (1057—1059), а нагло се прекида на дешавањима око 1079. Према речима историчара Борислава Радојчића величајући породицу Комнина, он (Нићифор) ни једног тренутка не заборавља и род Вријенија, посебно свог деду[б] Нићифора. Његовим акцијама посвећује нарочиту пажњу, запостављајући догађаје у којима овај није учествовао[2].
НапоменаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б в г д Kazhdan 1991
- ^ Византијски извори за историју народа Југославије III (фототипско издање оригинала из 1966). Београд: Византолошки институт САНУ. 2007. ISBN 978-86-83883-09-7.
ЛитератураУреди
- Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.