Отворите главни мени

Нићифор Уран (грчки: Νικηφόρος Οὐρανός; умро око 1010) је био византијски војсковођа током владавине цара Василија II (976-1025). Познат је по победи коју је извојевао над словенском војском цара Самуила на Спрехију 16. јула 997. године.

Нићифор Уран
The Chronicle of Ioannis Skylitzis Bulagar Defeat.jpg
Византијска победа у бици на Спрехију, Скиличина хроника
Датум рођења10. век
Датум смртиоко 1010.
Место смртиАнтиохија
Византијско царство
ВојскаВизантијског царства
Године службе979. - око 1010.
Чиндукс солуна, дукс антиохије, доместик схола запада
Битке/ратовиУстанак Варде Склира, Устанак Комитопула (Солун), Византијско-фатимидски ратови

Садржај

БиографијаУреди

Мало се зна о Урановом пореклу, раном животу и породици. У другој половини 979. године Уран је послат у Багдад са задатком да оданде доведе Варду Склира који се код абасидског калифа склонио након пропасти устанка[1]. Уран није успео да изврши задатак већ је и сам бачен у тамницу у којој је, према Јахји, остао до почетка 987. године иако би, према Скилици-Кедрену, изгледало да се вратио у Византију непосредно пред битку на Спрехију. После повратка добио је титулу магистра и именован је за архонта целог запада. Ниједан извор га, међутим, не бележи као доместика Схола Запада. Истовремено је Уран постао и намесник теме Солун. То се повремено дешавало и на Истоку где је врховна власт везивана за Антиохијски дукат. Уран је према Скилици наследио Григорија Таронита што није тачно. Између Таронита и Урана, Солуном је управљао Јован Халдејски. Након погибије Таронита у бици код Солуна (995), Самуило је продро све до Пелопонеза[2]. По повратку је поставио логор на обали реке Спрехи. Уран је пронашао место где је могуће прећи реку и напао је Словене ноћу. Велики број словенских војника страдао је у изненадном нападу[3]. Сам Самуило и његов син Гаврило Радомир рањени су у бици. Скилица бележи како је Самуила и Радомира спасло то што су лежали измешани са мртвима. Када је пала ноћ, успели су да побегну у Етолска брда. Уран је ослободио ромејске заробљенике и са пленом се вратио у Солун[4].

Око 1000. године Нићифор Уран је због тешке ситуације послат у Антиохију. За наследника у теми Солун цар Василије је поставио патрикија Давида Аријанита. Наследио је Дамиана Даласена као дукс Антиохије[5]. Даласен је погинуо у сукобу са Фатимидима 998. године. Уран се између 1005. и 1007. године суочио са два устанка бедуинских племена. Вођа устаника, Ел Асфар, поражен је 1007. године. О Урану се након гушења устанка ништа не зна. Наставио је да служи као дукс Антиохије најкасније до 1010. године[5].

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ McGeer 1991, стр. 130.
  2. ^ Magdalino (2003). стр. 87.; Holmes (2005). стр. 409.
  3. ^ Holmes 2005, стр. 167.
  4. ^ Византијски извори. стр. 89.
  5. 5,0 5,1 McGeer 1991, стр. 131.

ИзвориУреди

  • Византијски извори за историју народа Југославије, том 3, Научно дело, Београд (1966)