Новгородски рејон

Општински рејон Новгородске области у Русији

Новгородски рејон (рус. Новгородский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у северном делу Новгородске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.

Новгородски рејон
Новгородский район
Застава
Застава
Грб
Грб
Положај
Desyatiny.JPG
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјект Новгородска област
Админ. центарВелики Новгород
Статусопштински рејон
Оснивање1927.
Површина4.596,6 km2
Становништво2014.
 — број ст.61.293
 — густина ст.13,33 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице53
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Иако се административни центар рејона налази у граду Великом Новгороду сам град не улази у састав рејона већ чини засебан градски округ. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014, на територији рејона је живело 61.293 становника или у просеку око 13 ст/км².

ГеографијаУреди

 
Административна мапа рејона

Новгородски рејон смештен је у северним и северозападим деловима Новгородске области, у ниском и заравњеном подручју Прииљмењске низије. Са територијом од 4.596,6 км² највећи је рејон на подручју области (међу укупно 21 рејоном). Граничи се са Батечким и Шимским рејоном на западу, на истоку су Чудовски и Маловишерски, док је на југоистоку Крестечки рејон. На крајњем северу рејон се граничи са територијама Лушког и Тосњенског рејона Лењинградске области.

Рељефом рејона доминира језеро Иљмењ и пространа ниска депресија око њега. Надморска висина на обалама језера је свега 18 метара и то је уједно и најнижи део не само рејона него и целе области. Уз северну обалу из језера отиче његова највећа и једина отока река Волхов која од језера тече у смеру севера и дели рејон на готово два једнака дела. У југоисточном делу рејона у језеро се улива и његова најзначајнија притока, река Мста. Сви водотоци на подручју Новгородског рејона припадају басену реке Волхов и језера Иљмењ. Притоке Волхова су реке Полист, Питба и Керест са леве и Вишера са десне стране. На око 2 километра низводно од места где река Волхов започиње свој ток, од главног дела тока са десне стране одваја се рукавац Мали Волховец дужине 17 километара. Поред реке Мсте која се у језеро улива на његовој источној обали, значајније притоке Иљмења на подручју овог рејона су и Ниша, Веронда са Видогошчем и Верјажа. На крајњем северу рејона свој ток започиње река Тигода. Сиверсовим и Вишерским каналом (дужине 15,5) на југоистоку рејона директно су повезани токови Мсте и Волхова.

Више од половине рејонске територије је под шумама (око 2.642 км²), док на обрадиве површине отпада око 1.100 км².

ИсторијаУреди

Новгородски рејон успостављен је 1. августа 1927. године као административна јединица у границама тадашњег Новгородског округа Лењинградске области. У границама данашње Новгородске области је од њеног оснивања 1944. године.

Демографија и административна поделаУреди

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 57.673 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 61.293 становника, или у просеку 13 ст/км².[2] По броју становника Новгородски рејон се налази на другом месту у области.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
--- --- --- 55.491[3] 58.622[4] 57.673[1] 61.293*

Напомена: * Према процени националне статистичке службе.

На подручју рејона постоје укупно 199 сеоских и два градска насеља, а рејонска територија је подељена на 10 другостепених општина (две урбане и 8 сеоских). Административни центар рејона је град Велики Новгород који као засебан градски округ не улази у састав рејона. Насеља урбаног типа на подручју рејона су варошице Панковка и Пролетариј.

СаобраћајУреди

Преко територије рејона, углавном уз леву обалу Волхова пролази деоница националног аутопута М10 који повезује Москву и Санкт Петербург. Преко територије рејона пролазе и друмски правци који воде од Великог Новгорода према Пскову, Старој Руси (преко Шимска) и Малој Вишери.

Знаменитости рејонаУреди

 
Етно село Витославлици

Подручје око Новгорода је у периоду између IX и XV века било један од најважнијих политичких и културних центара руских земаља, док је река Волхов представљала важну трговачку спону између северих и јужних крајева. На територији рејона данас постоји велики број културно-историјских споменика од националног значаја, укупно 58 објеката од националног и још 125 од локалног значаја. Цео комплекс историјских споменика Новгорода и околине од 1992. године налази се на Унесковој листи светске баштине.

Најзначајнији културно-историјски споменици на подручју рејона су:

На подручју рејона налази се неколико археолошких локалитета из периода VIII—X век: Сопка, Холопиј, Георгиј и Сергов городок.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди