Новица Ракочевић

Новица Ракочевић (Требаљево, 15. јануар 1927Подгорица, 16. јун 1998) је био српски историчар из Црне Горе. Бавио се проучавањем новије историје српског народа, са посебним тежиштем на проучавању нововјековне и савремене историје Црне Горе у раздобљу од 18. до 20. вијека. Био је један од највећих стручњака за политичку историју Књажевине Црне Горе (1852–1910) и Краљевине Црне Горе (1910–1918), као и један од најбољих познавалаца лика и дјела црногорског књаза и краља Николе Петровића-Његоша (1860–1918).[1]

Новица Ракочевић
Датум рођења(1927-01-15)15. јануар 1927.
Место рођењаТребаљево
 Краљевина СХС
Датум смрти16. јун 1998.(1998-06-16) (71 год.)
Место смртиПодгорица
 СРЈ
Пољеисторија
ИнституцијаИсторијски институт у Подгорици

БиографијаУреди

Рођен је у селу Требаљеву код Колашина, у српској православној породици. Основно образовање је стекао у родном месту, након чега је наставио школовање у гимназијама у Колашину и Беранама. Био је учесник НОБ од 1943. године. По завршетку рата, определио се за студије историје. Дипломирао је 1952. године, на Филозофском факултету у Загребу. Потом је радио као наставник историје у Колашину, Котору и Бијелом Пољу. Почевши од 1959. године, радио је у Историјском институту у Подгорици. Докторирао је 1965. године на Филозофском факултету у Београду, са дисертацијом под називом: Црна Гора под аустро-угарском окупацијом 1916-1918. године. Објавио је велики број научних радова и стручних прилога у разним часописима и зборницима, а такође је написао и неколико капиталних монографских студија о историји Црне Горе у другој половини 19. и првој половини 20. вијека.

Полазећи од историјских извора, досљедно се противио покушајима прекрајања црногорске историје, указујући на чињеницу да је Црна Гора у вријеме владичанства, књажевине и краљевине била српска национална држава, наглашавајући тим поводом да Црногорци припадају српском националном корпусу.[2]

Важнији радовиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди