Нови Кнежевац
Нови Кнежевац је градско насеље у општини Нови Кнежевац, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. живело је 6.960 становника.
| Нови Кнежевац | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Нови Кнежевац |
| Становништво | |
| — 2011. |  6.960 |
| — густина | 62*/км2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 02′ 43″ СГШ; 20° 05′ 34″ ИГД / 46.04520° СГШ; 20.09278° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 71 м |
| Површина | 124,0* км2 |
.svg)  Нови Кнежевац Нови Кнежевац на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23330 |
| Позивни број | 0230 |
| Регистарска ознака | KI |
НазивиУреди
Нови Кнежевац је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Törökkanizsa, нем. Neu Kanischa, рум. Noul Cnezat. Раније се званично звао Нова Кањижа или Турска Кањижа.
ПрошлостУреди
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Јозефова припада Тамишком округу Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1]
Кањижа је 1764. године била православна парохија Чанадског протопрезвирата.[2]
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Кањижа налази у Тамишком округу Чанадског дистрикта. Ту су се налазили подуправни подуред, поштанска камбијатура и царинарница а становништво је претежно српско.[1] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника. Пароси, поп Теодор Костић (рукоп. 1760) и поп Григорије Кнежевић (1772) служили су се само српским језиком.[3]
Године 1809. јавља се као претплатник једне српске књиге спахија Георгије Сервијски "от Кањиже".[4] Током 19. века поседник "Турске Кањиже" био је Господар Георгије Сервијски. Њему је посвећена књига "Опадници" од Коцебуа, српски превод из 1840. године.[5] Овде постоји Капела Сервијски у Новом Кнежевцу.
Соколски дом је изграђен 1937.[6]
ДемографијаУреди
У насељу Нови Кнежевац живи 6.083 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,1 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2.780 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 13 | 11 | ||
| 80+ | 53 | 101 | ||
| 75—79 | 77 | 160 | ||
| 70—74 | 133 | 213 | ||
| 65—69 | 173 | 243 | ||
| 60—64 | 188 | 219 | ||
| 55—59 | 191 | 203 | ||
| 50—54 | 281 | 272 | ||
| 45—49 | 355 | 344 | ||
| 40—44 | 344 | 350 | ||
| 35—39 | 237 | 251 | ||
| 30—34 | 205 | 205 | ||
| 25—29 | 244 | 216 | ||
| 20—24 | 291 | 291 | ||
| 15—19 | 286 | 266 | ||
| 10—14 | 226 | 226 | ||
| 5—9 | 190 | 196 | ||
| 0—4 | 177 | 150 | ||
| Просек : | 38,1 | 41,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.071 | 979 | 1.840 | 132 | 117 | 3 |
| Женски | 3.345 | 696 | 1.844 | 623 | 174 | 8 |
| УКУПНО | 6.416 | 1.675 | 3.684 | 755 | 291 | 11 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.611 | 369 | 14 | 3 | 557 |
| Женски | 1.270 | 127 | 2 | 0 | 374 |
| УКУПНО | 2.881 | 496 | 16 | 3 | 931 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 37 | 75 | 166 | 27 | 85 |
| Женски | 8 | 11 | 182 | 33 | 31 |
| УКУПНО | 45 | 86 | 348 | 60 | 116 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 12 | 27 | 102 | 32 | 75 |
| Женски | 37 | 14 | 71 | 89 | 261 |
| УКУПНО | 49 | 41 | 173 | 121 | 336 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 21 | 0 | 1 | 8 | |
| Женски | 20 | 1 | 0 | 9 | |
| УКУПНО | 41 | 1 | 1 | 17 | |
ГалеријаУреди
Православна црква Св. арханђела Михајла и Гаврила
Православна црква Св. арханђела Михајла и Гаврила
Католичка црква.
Железничка станица
НапоменеУреди
→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Нови Кнежевац, на којој се налазе два насеља, Нови Кнежевац и Филић.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
- ^ "Откровеније Америки", превод, Будим 1809.
- ^ Коцебу: "Опадници", превод, Будим 1840.
- ^ "Политика", 9. окт. 1937
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везеУреди
| Нови Кнежевац на Викимедијиној остави. |
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Званични веб-сајт
- Музичка школа Нови Кнежевац (језик: српски)
- Дворац Сервијски (језик: српски)
- Дворац Малдегем (језик: српски)
- Дворац Талијан (језик: српски)