Отворите главни мени

Нови Кнежевац је градско насеље у општини Нови Кнежевац, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. живело је 6.960 становника.

Нови Кнежевац
Нови Кнежевац-центар.jpg
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаНови Кнежевац
Становништво
 — 2011.Пад 6.960
 — густина62*/км2
Географске карактеристике
Координате46°02′43″ СГШ; 20°05′34″ ИГД / 46.04520° СГШ; 20.09278° ИГД / 46.04520; 20.09278Координате: 46°02′43″ СГШ; 20°05′34″ ИГД / 46.04520° СГШ; 20.09278° ИГД / 46.04520; 20.09278
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина71 м
Површина124,0* км2
Нови Кнежевац на мапи Србије
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23330
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

НазивиУреди

Нови Кнежевац је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Törökkanizsa, нем. Neu Kanischa, рум. Noul Cnezat. Раније се званично звао Нова Кањижа или Турска Кањижа.

ПрошлостУреди

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Јозефова припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1]

Кањижа је 1764. године била православна парохија Чанадског протопрезвирата.[2]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Кањижа налази у Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту су се налазили подуправни подуред, поштанска камбијатура и царинарница а становништво је претежно српско.[3] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника. Пароси, поп Теодор Костић (рукоп. 1760) и поп Григорије Кнежевић (1772) служили су се само српским језиком.[4]

Године 1809. јавља се као претплатник једне српске књиге спахија Георгије Сервијски "от Кањиже".[5] Током 19. века поседник "Турске Кањиже" био је Господар Георгије Сервијски. Њему је посвећена књига "Опадници" од Коцебуа, српски превод из 1840. године.[6]

ДемографијаУреди

У насељу Нови Кнежевац живи 6.083 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,1 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2.780 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[7]
Година Становника
1948. 7.246
1953. 7.784
1961. 8.235
1971. 8.134
1981. 8.166
1991. 8.062 7.892
2002. 7.581 7.827
2011. 6.960
Етнички састав према попису из 2011.[8]
Срби
  
3.990 57,32 %
Мађари
  
2.355 33,83 %
Роми
  
142 2,04 %
Хрвати
  
45 0,64 %
Југословени
  
26 0,37 %
Црногорци
  
24 0,34 %
Македонци
  
16 0,23 %
Албанци
  
12 0,17 %
Немци
  
10 0,14 %
Словаци
  
6 0,08 %
Буњевци
  
5 0,05 %
Муслимани
  
5 0,05 %
Словенци
  
5 0,05 %
Руси
  
3 0,04 %
Украјинци
  
3 0,04 %
Власи
  
1 0,01 %
остали
  
19 0,10 %
Регионална припадност
  
69 0,99 %
неизјашњени
  
204 2,93 %
непознато
  
33 0,47 %
укупно: 6.960


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

НапоменеУреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Нови Кнежевац, на којој се налазе два насеља, Нови Кнежевац и Филић.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  5. ^ "Откровеније Америки", превод, Будим 1809.
  6. ^ Коцебу: "Опадници", превод, Будим 1840.
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди