Википедија

Нови Кнежевац

Нови Кнежевац је градско насеље у општини Нови Кнежевац, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. живело је 6.960 становника.

Нови Кнежевац
Нови Кнежевац-центар.jpg
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаНови Кнежевац
Становништво
 — 2011.Пад 6.960
 — густина62*/км2
Географске карактеристике
Координате46°02′43″ СГШ; 20°05′34″ ИГД / 46.04520° СГШ; 20.09278° ИГД / 46.04520; 20.09278Координате: 46°02′43″ СГШ; 20°05′34″ ИГД / 46.04520° СГШ; 20.09278° ИГД / 46.04520; 20.09278
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина71 м
Површина124,0* км2
Нови Кнежевац на мапи Србије
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23330
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

НазивиУреди

Нови Кнежевац је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Törökkanizsa, нем. Neu Kanischa, рум. Noul Cnezat. Раније се званично звао Нова Кањижа или Турска Кањижа.

ПрошлостУреди

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Јозефова припада Тамишком округу Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1]

Кањижа је 1764. године била православна парохија Чанадског протопрезвирата.[2]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Кањижа налази у Тамишком округу Чанадског дистрикта. Ту су се налазили подуправни подуред, поштанска камбијатура и царинарница а становништво је претежно српско.[1] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника. Пароси, поп Теодор Костић (рукоп. 1760) и поп Григорије Кнежевић (1772) служили су се само српским језиком.[3]

Године 1809. јавља се као претплатник једне српске књиге спахија Георгије Сервијски "от Кањиже".[4] Током 19. века поседник "Турске Кањиже" био је Господар Георгије Сервијски. Њему је посвећена књига "Опадници" од Коцебуа, српски превод из 1840. године.[5] Овде постоји Капела Сервијски у Новом Кнежевцу.

ДемографијаУреди

У насељу Нови Кнежевац живи 6.083 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,1 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2.780 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 7.246
1953. 7.784
1961. 8.235
1971. 8.134
1981. 8.166
1991. 8.062 7.892
2002. 7.581 7.827
2011. 6.960
Етнички састав према попису из 2011.[7]‍
Срби
  
 3.990 57,32 %
Мађари
  
 2.355 33,83 %
Роми
  
 142 2,04 %
Хрвати
  
 45 0,64 %
Југословени
  
 26 0,37 %
Црногорци
  
 24 0,34 %
Македонци
  
 16 0,23 %
Албанци
  
 12 0,17 %
Немци
  
 10 0,14 %
Словаци
  
 6 0,08 %
Буњевци
  
 5 0,05 %
Муслимани
  
 5 0,05 %
Словенци
  
 5 0,05 %
Руси
  
 3 0,04 %
Украјинци
  
 3 0,04 %
Власи
  
 1 0,01 %
остали
  
 19 0,10 %
Регионална припадност
  
 69 0,99 %
неизјашњени
  
 204 2,93 %
непознато
  
 33 0,47 %
укупно: 6.960


Становништво према полу и старости[8]
м
ж
? 13
  
  
 11
80+ 53
  
  
 101
75—79 77
  
  
 160
70—74 133
  
  
 213
65—69 173
  
  
 243
60—64 188
  
  
 219
55—59 191
  
  
 203
50—54 281
  
  
 272
45—49 355
  
  
 344
40—44 344
  
  
 350
35—39 237
  
  
 251
30—34 205
  
  
 205
25—29 244
  
  
 216
20—24 291
  
  
 291
15—19 286
  
  
 266
10—14 226
  
  
 226
5—9 190
  
  
 196
0—4 177
  
  
 150
Просек : 38,1 41,3
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 2.214 2.454 2.612 2.734 2.854 2.862 2.780
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 635 724 544 653 164 44 10 2 3 1 2,71
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 3.071 979 1.840 132 117 3
Женски 3.345 696 1.844 623 174 8
УКУПНО 6.416 1.675 3.684 755 291 11
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.611 369 14 3 557
Женски 1.270 127 2 0 374
УКУПНО 2.881 496 16 3 931
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 37 75 166 27 85
Женски 8 11 182 33 31
УКУПНО 45 86 348 60 116
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 12 27 102 32 75
Женски 37 14 71 89 261
УКУПНО 49 41 173 121 336
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 21 0 1 8
Женски 20 1 0 9
УКУПНО 41 1 1 17

ГалеријаУреди

  • Православна црква Св. арханђела Михајла и Гаврила

  • Православна црква Св. арханђела Михајла и Гаврила

  • Католичка црква.

  • Железничка станица

НапоменеУреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Нови Кнежевац, на којој се налазе два насеља, Нови Кнежевац и Филић.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ↑ 1,0 1,1 Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  4. ^ "Откровеније Америки", превод, Будим 1809.
  5. ^ Коцебу: "Опадници", превод, Будим 1840.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нови_Кнежевац&oldid=23176041”