Новокубанск

Новокубанск
Новокубанск
Новокубанск; Новокубанск
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Јужни ФО
Покрајина	Краснодарска
Рејон	Новокубански рејон
Основан	1867.
Статус града	1966.
Стара имена	Хуторок (до 1961), Новокубански (до 1966)
Становништво
Становништво	‍
— 2023.	33.487
— густина	1.197,25 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	45° 06′ С; 41° 03′ И / 45.1° С; 41.05° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	145 m
Површина	27,97 km2
	Новокубанск Новокубанск на карти Русије
	Новокубанск Новокубанск на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број	352240—352244
Позивни број	+7 86195
ОКАТО код	03 234 501 000
ОКТМО код	03 634 101 001

Новокубанск (рус. Новокубанск), званични је град на југу европског дела Руске Федерације. Налази се на истоку Краснодарске покрајине и административно припада њеном Новокубанском рејону чији је уједно и административни центар. Званичан статус града има од 1966. године. Сматра се сателитским насељем града Армавира који се налази неких десетак километара јужније.

Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2023. у граду је живело 33.487 становника.

Географија уреди

Град Новокубанск налази се у подручју историјско-географске регије Средње предкавказје, на левој обали реке Кубањ. Град се налази на око 195 км источно од покрајинске престонице Краснодара, односно на око 10 км северно од града Армавира (чијим сателитом се сматра).

Клима је умереноконтинентална, са просечним температурама лети од 23,1 °C, односно зими од −1.7 °C. Годишњи просек падавина је око 655 мм.

Историја уреди

Према историјским подацима, савремено насеље су 1867. основали руски војници, припадници разних кавкаских јединица, који су од државе добили земљиште на овом подручју за своју службу. Током историје насеље је више пута мењало своје име, Кубанск, Новокубанск, Хуторок, а званичан статус насеља добија у фебруару 1933. године.

За време нацистичке окупације у Другом светском рату (трајала од 6. августа 1942. до 25. јануара 1943) насеље је готово сравњено са земљом.

Одлуком совјетских власти од 11. августа 1961. село Хуторок и неколико оближњих засеока су обједињени у јединствену урбану целину којој је пет година касније додељен и званичан статус града.

Демографија уреди

Према статистичким подацима са пописа становништва из 2010. у граду је живело 34.880 становника, док је према подацима пописа становништа из 2020. број становника благо порастао, и износио је 35.199 становника.

Етничку основу у граду чине Руси са уделом у укупној популацији од око 86%, док су највеће мањинске заједнице Јермени са око 8% и Украјинци са 1,36%.

Кретање броја становника
1926.	1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2020.	2023.
12.303	8.260	8.603	23.904	27.146	30.201^[1]	35.400^[2]	34.880^[3]	35.199^[4]	33.487

По броју становника град Новокубанск се 2020. налазио на 454. месту међу 1.119 званичних градова Руске Федерације.

Види још уреди

Референце уреди

^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (2021). „Всероссийская перепись населения 2020 года. Том 1”. Всероссийская перепись населения 2020 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику.

Спољашње везе уреди

Локални инфо портал

[1989Census-1] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-2] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-3] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2020Census-4] Федеральная служба государственной статистики (2021). „Всероссийская перепись населения 2020 года. Том 1”. Всероссийская перепись населения 2020 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику.

[1]

[2]

[3]

[4]