Нуклеарно загађење

Симбол нуклеарног загађења

Нуклеарно загађење или радиоактивна контаминација је неконтролисано разбацивање радиоактвних супстанци у околини. Нуклеарно загађење је типична несрећа испуштањем нуклеарне супстанце током радиоклуида, нестабилног језгра које има велику енергију. Загађење се може јавити из радиоактивних гасова, течности или честица.

Извори загађењаУреди

Радиоактивна контаминација је најчешће проузрокована неконтролисаним изливом радиоактивних честица током производње или коришћења радиоизотопа, нестабилног језгра и велике количине енергије. Пример загађења је случај у нуклеарној медицини, када се случајно проспе материја обогаћена радиоизотопима. У таквој ситуацији преношење може да изврши човек ходањем кроз материју коју преноси даље и контаминира додатне површине. Нуклеарни отпад је чест извор контаминације. Нуклеарне падавине представљају најлакши и најнеприметнији вид загађења и лаког преношења радиоактивних честица.

 
Таблица периодичних елемената са својим својствима датим у легенди.
  Стабилни елементи;
  Радиоактивни елементи чији изотопи имају дуг период постојања. Време полураспада око 4 милиона година;
  Радиоактивни елементи који у одређеним ситуацијама представљају благу опасност. Изотопи чије је време полу-распада од 800 до 34.000 година чини их погодним за одређене комерцијалне сврхе;
  Високо ризични радиоактивни елементи. Њихови најстабилнији изотпои имају време полу-распада од 1 дана до 100 година;
  Веома високо ризични радиоактивни елементи Најстабилнији изотопи имају полу-распад оф 1 дана до неколико минута. Веома опасни по здравље људи;
  Екстремно радиоактивни елементи. О овим елементима се мало зна због веома велике нестабилности и радиоактивности;

МерењеУреди

Радиоактивни материјал се може наћи на површинском слоју или у саставу неког материјала или течности. У нуклеарним електранама постоје посебна одељења која се баве мерењем контаминације. У војсци мерење контаминације потпада под АБХО род војске.

Површинска контаминацијаУреди

Површинска контаминације се обично изражава као однос мере радијације по мери површине простора. Изведена јединица је бекерел по квадратном метру (односно Bq/m²). Користе се и друге мерне јединице, у зависности од површине и интензитета радиоактивности. Површинска контаминација може бити стална или уклоњива. Код сталне контаминације шансе за пренос и даљу контаминацију су веома мале.

ОпасностиУреди

У пракси не постоји ниједно тело које није радиоактивно. Међутим радиоактивност људског тела, објеката на земљи и у ваздуху није интензивна и опасна док се не доведе у спрегу са високо радиоактивним елементима (активаторима).

Ниски степен контаминацијеУреди

Ниски степен контаминације представља ниски ризик и опасност од обољења проузрокованог нуклеарним загађењем. Ниски степен контаминације се често веома брзо открива инструментима за детекцију радијације и брзо елиминише. Код веома ниских степена радиоактивним елементима се дозвољава да се временом распадну (процес полураспада) али се ово код већих ступњева избегава јер излагање радиоактивности у дужем временском периоду повећава опасност од обољења. Сваки степен радиоактивног загађења захтева максималну предострожност.

Високи степени контаминацијеУреди

Висок степен контаминације представља опасност по биљни и животињски свет.