Оберон (сателит)

(преусмерено са Оберон (месец))

Оберон или Уран IV[4] је други највећи[1] сателит Урана. Међу „главним“ сателитима Урана, Оберон је најудаљенији од матичне планете. Открио га је, заједно са суседном Титанијом, Вилхелм Хершел 1787. године.[5] Сателити су названи по краљу и краљици вила из Шекспирове комедије „Сан летње ноћи“.[3]:201–203

Оберон

Слика Оберона коју је начинио Војаџер 2 24. јануара 1986. године
Слика Оберона коју је начинио Војаџер 2 24. јануара 1986. године

Планета Уран
Откриће
Открио Вилхелм Хершел
Датум открића јануар 1787.[1]
Карактеристике орбите
Велика полуоса 583.500[2] km
Периапсис 582.683[2] km
Апоапсис 584.317[2] km
Екцентрицитет 0,0014[2]
Период револуције 13,463[3]:193
Просечна брзина револуције 11.349,2[2] km/h
Период ротације 11,463[3]:193
Нагиб 0,068°[2]
Физичке карактеристике
Средњи полупречник 761,4[2] km
Површина 7.285.101,53[2] km²
Маса 2,8834 × 1021[2] kg
Запремина 1.848.958.769[2] km³
Густина 1,559[2] g/cm³
Гравитација 0,332[2] m/s²
Магнитуда 13,9[3]:193
Албедо 0,24[3]:193

Особине уреди

Оберон је састављен од стеновитог материјала и леда[1], а велике осцилације у опозицији указују на то да је тај материјал порозан.[6] Оберон се налази у синхроној орбити око Урана (односно, окренут је ка Урану увек истом страном) услед чега је водећа страна Оберона црвенија од пратеће стране, највероватније услед сакупљања међупланетарне прашине на водећој страни.[7]

Површинске структуре уреди

Структуре на Оберону носе имена трагичних Шекспирових ликова.[8]Површина Оберона је стара, није изглађена лавом богатом водом као што је то случај са Мирандом или Аријелом.[7]

Површина Оберона је тамна, али су неки од већих кратера центри светлих зракова који се од њих радијално шире. У Отелу, Фалстафу и Хамлету се налази тамнији материјал, који вероватно представља мешавину леда и угљеничног материјала из унутрашњости. Кратери на Оберону су:[3]:203

Назив Ширина (југ) Дужина (исток) Пречник (km)
Антоније 27,5 65,4 47
Кориолан 11,4 345,2 120
Лир 5,4 31,4 126
Магбет 58,4 112,5 203
Отело 66,0 42,9 113
Ромео 28,7 89,4 159
Фалстаф 22,1 19,0 124
Хамлет 46,1 44,4 206
Цезар 26,6 61,1 76

На хоризонту Оберона је Војаџер 2 снимио планину високу најмање 6 km (планина је уочљива управо зато што је снимљена на хоризонту). Да ли је у питању нека изузетна одлика или не, не може се са сигурношћу рећи.[3]:203

Још једна значајна појава је чазма (кањон) Момур, дужине 500 km.[9]

Популарна култура уреди

У песми Пинк Флојда „Astronomi Domine“ помињу се Уранови сателити Оберон, Миранда и Титанија.[10]

Извори уреди

  1. ^ а б в „Oberon: Overview”. Solar system Exploration. NASA. Приступљено 6. 1. 2014. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Oberon: Facts & Figures”. Solar system Exploration. NASA. Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2014. 
  3. ^ а б в г д ђ е Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: енглески). Taylor & Francis. ISBN 978-0-7503-0620-1. Приступљено 16. 11. 2021. 
  4. ^ Angelo 2006, стр. 427
  5. ^ Moore, Patrick, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: енглески). London: Philip's. стр. 289. ISBN 978-0-540-07863-9. Приступљено 16. 11. 2021. 
  6. ^ Lucy-Ann McFadden, Paul R. Weissman, Torrence V. Johnson, ур. (2007). Encyclopedia of Solar System. San Diego: Academic Press. стр. 380. ISBN 978-0122268052. 
  7. ^ а б Elkins-Tanton, Linda T. (2011). Uranus, Neptun, Pluto and the Outer Solar System. New York: Facts on File. стр. 61. ISBN 978-0-8160-7701-4. 
  8. ^ Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 4173. ISBN 978-0-7503-0440-5. Приступљено 16. 11. 2021. 
  9. ^ Murdin, Paul, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 2977. ISBN 978-0-7503-0440-5. Приступљено 16. 11. 2021. 
  10. ^ „Pink Floyd – Astronomy Domine Lyrics”. Rock Genius. Приступљено 12. 1. 2014. 

Литература уреди

Види још уреди

Спољашње везе уреди

  • Oberon (Sea and Sky)
  • The moon Oberon (The Time Now)
  • Oberon (Universe Today)
  • Oberon (Институт Космических Исследований — Space Research Institute)