Обилић

насеље у Обилићу, Косовски округ, Србија

Обилић (алб. Obiliq или Obiliqi, или Kastriot или Kastrioti) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. било је 6.864 становника.[б]

Обилић
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаОбилић
Становништво
Становништво
 — 2011.6.864
Географске карактеристике
Координате42° 41′ 11″ С; 21° 04′ 12″ И / 42.68638° С; 21.07008° И / 42.68638; 21.07008
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина526 m
Обилић на карти Србије
Обилић
Обилић
Обилић на карти Србије
Регистарска ознакаPR
Веб-сајт
kk.rks-gov.net/obiliq

Налази се северозападно од Приштине, на путу према Косовској Митровици. Општина Обилић формирана је 1989. Пре тога Обилић и околина припадали су приштинској општини. Овде се налази црква посвећена Светом архангелу Михаилу.

Назив

уреди

Име Обилић је добио 1912. године, након ослобођења од Турака, по Милошу Обилићу, хероју Косовске битке, који је убио султана Мурата I. До тада се звао Глободерица. У последње време Албанци за град користе име Кастриоти, по Скендербегу.

Порекло становништва по родовима

уреди

Православни Роми[1]

  • Ђокићи (7 к., Св. Никола) и Шашићи (5 к., Св. Никола), старинци.
  • Јоцовићи (3 к., Св. Василије). Досељен из Летанца (Лаб) средином 19. века.
  • Јовановићи (2 к., Св. Василије). Пресељен из Дреновца (Вучитрн) око 1880.
  • Николић (1 к., Св. Никола). Досељен из Ораховца (Подрима) за време бугарске окупације у првом светском рату.

У селу је 1933. живело и 7 кућа муслиманских Рома, надничара. У Обилићу су се настанили 1929. и 1930.

Цинцарски родови

  • Јовановићи (2 к.). Доселили се из Гопеша (Битољ) још одмах по подизању косовске пруге (1873) као житари, али само одрасли мушкарци. Породице су преселили по ослобођењу од Турака. За време првог светског рата се повукли у Гопеш, а по његовом свршетку поново дошли.
  • Ерковићи (1 к.). Досељени из Гопеша 1912, куда су се повукли за време првог светског рата, да поново дођу 1918.
  • Трпчевићи (1 к.). Досељени из Гопеша 1921.

Колонисти

из Лике

  • Иванишевић (5 к,), Цвијановићи (3 к.), Матићи (3 к.), Трбовићи (1 к.), Орлићи (4 к.), Пјевац (1 к.), Белићи (4 к.). Сви су досељени измећу 1922. и 1924.

из Црне Горе

  • Стојановићи (1 к.), из Иванграда.
  • Ђуровићи (1 к.), из љешанске нахије.
  • Контићи (1 к.), Влаховићи (1 к.), (1 к.). Радовановићи Досељавали се између 1921. и 1928.

из Боке

  • Суботићи (3 к.), Перовићи (1 к.), Даковићи (1 к.), Ћетковићи (3 к.), Радановићи (1 к.). Сви се доселили 1921.

из Хрватске

  • Марићи (1 к.), Хрвати, 1923.

из Истре

  • Вижин (1 к.), Словенац, досељен 1923.

из Србије

  • Павловић (1 к.), Мицић (1 к.), Јовић (1 к.), Пешић (1 к.), Поповић (1 к.), сви из Лесковца, досељени између 1922. и 1926.
  • Ивковић (1 к.), из Жупе александровачке, 1924.
  • Томовић (1 к.), из Вељег Бријега (Ибарски Колашин), 1924.
  • Дражевић (1 к.), родом из Обилића. Избегли са Косова 2001. године. Тренутно живе у Лазаревцу. Глава куће Влада и Соња Дражевић. Син Миодраг се школује, тренутно завршава основну школу. Игра рукомет у Колубари, будући таленат светског рукомета.

Сви су колонисти за време рата били протерани од стране окупатора. Око 10 породица њихових није се вратило натраг. У њихове куће и на њихова имања су се доселили:

  • Илић (1 к.) и Симић (1 к.) из Србије.
  • Раденковић (1 к.), такође из Србије, иначе предратни колониста у Дреници.
  • Ивановићи (2 к.), из Црне Горе, предратни колониста у Метохији.
  • Ћућуз (1 к.), из Лике.

Албански род

  • Ашан (24 к.), од фиса Краснића. Старином је из Мата, а у Обилић досељен око 1820. из Новог Села („Новосеј“) у пределу Топојане у Љуми. Доселили се као сточари на купљени део чифлика и све до 1885. су лети гонили стоку на Кораб.

Становништво

уреди

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима и Црногорцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Обилић.

Етнички састав према попису из 1961.[2]
Срби
  
1.778 48,8%
Албанци
  
1.434 39,3%
Црногорци
  
248 6,8%
Хрвати
  
77 2,1%
Укупно: 3.646
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Албанци
  
3.289 37,5%
Срби
  
2.828 32,2%
Роми
  
1.883 21,5%
Црногорци
  
466 5,3%
Муслимани
  
150 1,7%
Укупно: 8.769
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
6.627 96,5%
Ашкалије
  
155 2,2%
Роми
  
28 0,4%
Египћани
  
26 0,4%
Бошњаци
  
13 0,2%
Горанци
  
5 0,1%
Укупно: 6.864

Број становника на пописима:

Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.217
1953. 1.613
1961. 3.646
1971. 6.906
1981. 8.769
1991. 11.612

Галерија

уреди

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

уреди
  1. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  2. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  3. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  5. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди