Википедија

Обична папрат

Обична папрат (Dryopteris filix-mas), у народу позната као навала и бујатка, а у ботаници и као мушка папрат (из лат. filix = папрат + лат. mas = мушки) је најчешћа од европских папрати, а настањује и Азију, Африку и Северну и Јужну Америку, те је у ствари космополитска врста.[1] Висока је и до 120-160 cm.

Обична папрат, навала
Научна класификација
Царство:
Plantae
Дивизија:
Pteridophyta
Класа:
Pteridopsida
Ред:
Polypodiales
Породица:
Dryopteridaceae
Род:
Dryopteris
Биномно име
Dryopteris filix-mas
(L.) Schott
Синоними
  • Nephrodium filix-mas (L.) Rich.

Морфолошки опис уреди

 
Изглед лиски са листићима

Вишегодишња биљка која расте из косо растућег, дебелог и снажног ризома. Ризом у земљи је дуг 20-30 cm, рачва се, покривен је одрвенелим мрким љуспама. Лисна дршка 3-5 пута краћа од лиске, густо покривена линеарним мрким љуспама. Лиска издужено ланцетаста, при врху постаје изразито сужена; са горње стране је тамнозелена, гола, а са доње блеђа и с ретким длакама. Листови бројни, двоструко до троструко перасти, 30-130 cm дуги и 10-30 cm широки, мање или више чврсти, у јесен одумиру. Листићи првог реда на врло краткој дршци, ка врху постепено ушиљени, стоје наизменично, по 20-35 са сваке стране, 4-7 пута су дужи од своје ширине. Листића другог реда по 20 и више пари на најдужим листићима првог реда, са основама окренутим ка осовини лиске, по ободу су тестерасто назубљени, на врху нису ушиљени већ округласти. Соруси се најчешће налазе у горњој половини лиске, на доњој страни листића, у два реда по 5-6 на фертилним листићима другог реда, постављени са обе стране средњег нерва. Споре су бубрежастог облика, с брадавицама или браздама.

Биљка спороноси целог лета, од јула до септембра.[2] Листопадна је, сви листови сасушују након првих мразева.

Ова папрат јако личи на сродну љуспасту папрат (Dryopteris affinis) са којом понекад и хибридизира.

Варијабилност уреди

На Балкану утврђене су три форме врсте Dryopteris filix-mas: f. filix-max, f.subintegrum и f. deorsolobata.

Станиште уреди

Навала се најчешће среће у влажним и сеновитим шумама лишћара, посебно у буковим. Расте на хумусном земљишту разних геолошких подлога – на кречњаку, силикату, перидотиту, серпентину и другим стенама. Од брдског појаса пење се све до субалпског.

У Србији расте у подножју свих већих планина, од Фрушке горе до Таре и Старе планине.

Еколошки индекси уреди

F - 3, R - 3, N - 3, H - 4, D - 4, L - 2, T - 3, K - 3, W - h.

Употреба у фитофармацији уреди

Навала, односни екстракт у желатинским капсулама, користи се као антихелминтично средство против пантљичаре и у ветеринарској медицини против метиља. Употреба препарата навале је у знатној мери потиснула синтетичка антихелминтична средства, нарочито у хуманој медицини. Услед токсичног деловања долази до поремећаја или оштећења вида, па чак и слепила. Етарски екстракт садржи 24-26% сировог филицина.[3]

Главни отровни састојци и њихово деловање уреди

Навала садржи у старим листовима и ризомима супстанце које је чине отровном. Ти делови биљке садрже више разних флороглуцинских деривата везаних за бутерну киселину. Најједноставнији од њих је аспидинол, а најактивнији је апидин. Биљка садржи филицинску киселину и филмарон. Екстракт из ове биљке је течност тамнозелене боје, својственог мириса и непријатног укуса. Састоји се из флороглуцинских деривата, масног уља, боја и других састојака. Филмарон је мешавина пречишћених састојака сировог филицина, растворена у масном уљу. Према најновијим истаживањима, филицинска киселина као тример је око десет пута мање активна од аспидина као димерног једињења. Као и код бујадни, тровања навалом дешавају се уколико се нађе у сену за исхрану животиња.[4]

Употреба у хортикултури уреди

Врло је омиљена и издржљива баштенска биљка. У ту намену створени су многи култивари. На пример култивар 'Cristata' има розету усправних лиски са листићима у облику пера.[5]

Види још уреди

Галерија уреди

  •  
    Хабитус биљке
  •  
    Хабитус биљке
  •  
    Соруси

Референце уреди

  1. ^ „Dryopteris filix-mas - (L.)Schott.”. 
  2. ^ Hoy, M. A (2011). Agricultural Acarology Introduction to Integrated Mite Management (LLC изд.). New York: Taylor and Francise Group. стр. 410. 
  3. ^ Којић М.; Шинжрар Б. (1985). Корови. Београд: Научна књига. 
  4. ^ Јањић В. (2005). Фитофармација. Србија, Београд: Друштво за заштиту биља. 
  5. ^ „Dryopteris filix-mas 'Cristata'”. Royal Horticultural Society. Архивирано из оригинала 27. 09. 2013. г. Приступљено 25. 7. 2013. 

Литература уреди

  • The Plant List Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2019) (2013). Version 1.1. Royal Botanic Gardens–Kew–Missouri Botanical Garden
  • Младен Јосифовић, Милоје Р. Сарић, eds. (1970-1992): Флора СР Србије, I-X, Српска Академија наука и уметности, Београд.
  • Ружица Игић, Драгана Вуков (2000): Практикум из систематике виших биљака, Универзитет у Новом Саду, ПМФ. Нови Сад
  • Татић Б., Блечић В., (2002): Систематика и филогенија виших биљака, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
  • Проф. др Радиша Јанчић (2010): Речник ботаничких морфолошких појмова, вансеријско издање САНУ.
  • Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, п. 183-217. Еколибри, Биолошки факултет, Београд.

Спољашње везе уреди

 
Обична папрат на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Обична_папрат&oldid=26956526”