Обрад Бијанко

Обрад Бијанко (8/21. јун 1904. — 6. март 1945) био је жандармеријски наредник, Србин из Далмације, за време Другог светског рата четнички поручник.

Обрад Бијанко
Датум рођења(1904-06-21)21. јун 1904.
Место рођењаКрупа
 Аустроугарска
Датум смрти6. март 1945.(1945-03-06) (40/41 год.)
Место смртиВелебит
 ДФ Југославија
РодПешадија
Године службе1941—1945.
ЈединицаДинарска четничка дивизија / 1. Лички корпус
Битке/ратовиУстанак у НДХ 1941.

БиографијаУреди

Рођен као прво дете Николе Бијанка (1866.-1930.[1]) и Марије Ћосо (1876.-1925), имао је млађу сестру Милицу (1907.-2001, била удата за Војина Швоњу из Крупе). У најстаријем манастиру Далмације, Крупа, крштен је 04. јул 1904. године а кумови су му били Тодор Љубичић, тежак из Крупе и Лазо Поповац, манастирски ђак.

Обрад је као млад 1928. године отишао из родне Крупе у тек отворену жандармеријску школу у Сремску Митровицу и после њеног завршетка службовао до 1941. године на разним местима у жандармеријској служби у чину наредника. Почетак рата га је затекао на служби у Мостару а у родну Крупу се враћа на јесен 1941. године и убрзо прикључује личким устаницима. У самој Крупи тада је било мирно док усташе нису дошле кратко и у устанку истеране (02. август 1941. године). Као наредник, војнички изграђен, одмах је од устаника постављен за вођу и постављен на чело новооформираног Велебитског одреда Динарске четничке дивизије у којем се углавном налазило људство Крупе, Голубића, Мушковаца и Жегара али је било и из других делова Северне Далмације. Убрзо добија чин поручника а војвода Ђујић га именује за комаданта крупског и голубићког батаљона и на тој дужности остаје за све време рата [2].

Приликом повлачења Динарске четничке дивизије из Далмације и Лике за Словеније и касније Италију, није одступио, већ је с једним делом својих бораца остао у Велебиту, надајући се да ће се искрцати енглески војници у Далмацији и да ће се прикључити њима. Издајом неких својих сабораца, бива, 28. фебруара 1945.године, заједно с својих 8 бораца, опкољен у Велебиту, у пећини Мајкановка од стране бригаде КНОЈ-а. Након дуже опсаде, и минирања пећине, 06. марта 1945.године, након безнадежне борбе долази до предаје шест његових бораца на часну реч да неће бити убијени (стрељани касније у Шибенику), док се Обрад с својим верним пратиоцем Луком Д. Швоња није хтео предати него су обојица у пећини извршили самоубиство бомбом.

Комунисти нису дозволили да њихови остаци буду достојно сахрањени него су бачени у неку од велебитских јама.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди