До Другог српског устанка Обреж се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Обреж улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. У том периоду у Обрежу је постојала скела која је уједно и била гранични прелаз са Османским царством. Власник скеле је био Милета Радојковић, и ова скела је била најпрометнија у Јагодинској нахији[1].
Порекло становништва
уреди
Према пореклу ондашње становништво Обрежа из 1905. године може се овако распоредити:
- Староседеоца има 3 породице са 85 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 5 породице са 117 куће.
- Из околине има 4 породице са 63 куће.
- Из Старе Србије има 3 породице са 52 куће.
- Породице непознатог порекла има 3 породице са 50 куће.
- Из околине Ниша има 3 породице са 26 куће.
- Црногорских досељеника има 1 породица са 20 куће.
- Из околине Врања има 2 породице са 17 куће.
- Из Топлице има 2 породице са 13 куће.
- Из околине Лесковца има 2 породице са 12 куће.
- Из околине Зајечара има 1 породица са 6 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]
У насељу Обреж живи 2635 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,8 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 1041 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Обреж у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
|
Година пописа |
1818. |
1819. |
1820. |
1821. |
1822. |
1823. |
1824/25. |
1825. |
1826. |
1827. |
1828. |
1829.
|
Куће
|
98
|
103
|
104
|
107
|
109
|
111
|
112
|
113
|
115
|
118
|
127
|
131
|
Пореске главе*
|
-
|
118
|
116
|
125
|
130
|
132
|
137
|
140
|
134
|
140
|
145
|
144
|
Арачке главе**
|
228
|
256
|
258
|
253
|
157
|
262
|
287
|
296
|
298
|
316
|
332
|
342
|
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година
|
Становништво према полу и старости
[5]
|
|
м |
| |
|
? |
4 |
|
|
5 |
80+ |
33 |
|
|
59 |
75—79 |
69 |
|
|
103 |
70—74 |
112 |
|
|
141 |
65—69 |
105 |
|
|
152 |
60—64 |
93 |
|
|
122 |
55—59 |
85 |
|
|
68 |
50—54 |
90 |
|
|
90 |
45—49 |
146 |
|
|
90 |
40—44 |
115 |
|
|
92 |
35—39 |
83 |
|
|
97 |
30—34 |
101 |
|
|
98 |
25—29 |
119 |
|
|
111 |
20—24 |
94 |
|
|
94 |
15—19 |
65 |
|
|
75 |
10—14 |
92 |
|
|
83 |
5—9 |
92 |
|
|
86 |
0—4 |
74 |
|
|
83 |
Просек : |
41,8 |
|
|
44,4 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
749
|
805
|
911
|
980
|
995
|
1.003
|
1.041
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
183
|
299
|
177
|
166
|
104
|
72
|
29
|
9
|
2
|
0
|
3,09
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
1.314
|
259
|
923
|
97
|
30
|
5
|
Женски
|
1.397
|
139
|
933
|
278
|
25
|
22
|
УКУПНО
|
2.711
|
398
|
1.856
|
375
|
55
|
27
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
776
|
535
|
0
|
0
|
97
|
Женски
|
400
|
296
|
0
|
0
|
31
|
УКУПНО
|
1.176
|
831
|
0
|
0
|
128
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
0
|
29
|
36
|
3
|
13
|
Женски
|
1
|
1
|
21
|
2
|
3
|
УКУПНО
|
1
|
30
|
57
|
5
|
16
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
1
|
1
|
10
|
10
|
6
|
Женски
|
0
|
7
|
4
|
17
|
6
|
УКУПНО
|
1
|
8
|
14
|
27
|
12
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
10
|
0
|
0
|
25
|
Женски
|
3
|
0
|
0
|
8
|
УКУПНО
|
13
|
0
|
0
|
33
|
- ^ а б в
Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.