Обреновачка чаршија

културно добро Србије
Обреновачка чаршија
Општина Обреновац
Почетак Љубе Ненадовића
Крај Краља Петра Првог
Дужина 1300 m
Фотографија из 1920-их

Обреновачка чаршија, непокретно културно добро заштићено од стране Завода за заштиту споменика културе Града Београда, као Целине и делови градитељских објеката с историјским или архитектонским вредностима[1]

Границе чаршије уреди

Парна страна улице Милоша Обреновића од броја 2 до 216 и непарна страна од броја 1 до броја 175, са припадајућим парцелама. Интегрални део Чаршије је и простор Малог трга (Улица Карађорђева (бивша Владе Аксентијевића)) у потезу од Улице Милоша Обреновића до Улице војводе Мишића).[2]

Историја уреди

Обреновачка чаршија формирана је почетком Деветнаестог века, на раскршћу путева од Београда према Ваљеву и Шапцу,и представља окосницу вароши Обреновац, односно Палеж, како се звао до 1859. године[3]. Још у време аустријске владавине Србијом (1717-1739) помиње се Палеж као највеће место у овом крају Србије, после Ваљева.[4]. У модерној српској држави Палеж, потоњи Обреновац, због свог географског положаја и близине границе са Аустроугарском, брзо се развијао и постајо важан трговински и занатски центар овог дела Србије. Тако се и формирала Обреновачка чаршија као јединствени амбијентални простор, који током времена није битно мењао свој изглед и намену, задржавајући хомогеност архитектонске целине, карактеристичне за српске вароши из Деветнаестог века.

Савремено доба уреди

Обреновачка чаршија задржала је свој изглед и своју намену и у данашње доба, пре свега захваљујући заштити коју ужива од стране Завода за заштиту споменика културе града Београда. Данас има мање занатских, а више трговинских објеката, али још увек је задржала и велики број архитектонски занимљивих зграда, међу којима се истиче зграда у којој се налази Библиотека „Влада Аксентијевић“ Обреновац (Чесни дом породице Михајловић).

Галерија слика уреди

Види још уреди

Референце уреди