Обљај је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босанско Грахово, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 193 становника.

Обљај
Obljaj u Bos. Grahova (rodiste Gavrila Principa), pravosl. k.jpg
Католичка црква у Обљају
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
ОпштинаБосанско Грахово
Становништво
 — 2013.193
Географске карактеристике
Координате44°10′40″ СГШ; 16°23′25″ ИГД / 44.177741° СГШ; 16.390407° ИГД / 44.177741; 16.390407Координате: 44°10′40″ СГШ; 16°23′25″ ИГД / 44.177741° СГШ; 16.390407° ИГД / 44.177741; 16.390407
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Обљај на мапи Босне и Херцеговине
Обљај
Обљај
Обљај на мапи Босне и Херцеговине

ГеографијаУреди

Према опису из 1891. године село Обљај је смештено под главицом Обљојом или Обљајком. По том брду је место име добило. То је врло лепо село, али без икаквих старина.[1]

ИсторијаУреди

У месној парохији "Облај" 1827. године службује православни свештеник поп Никола Лончар.[2] Крајем 19. века село Обљај је у саставу православне парохије Грахово. У место живе православци али је нешто више католика. Ту је римокатолички жупни уред са станом за жупника.[3]

Пред Други светски рат деловало је Национално друштво "Крајишник" са седиштем у Сарајеву. То српско друштво је радило на неговању успомене на великог мученика Гаврила Принципа. Када је познати српски вајар Ђока Јовановић завршио бисту Гаврилову, маја 1940. године београдски пододбор је решио да се иста постави у Босанском Грахову. Тамо је тада завршаван спомен-дом посвећен Принципу, испред којег је постављена његова биста.[4]

Одбор за подизање Принциповог спомен-дома је 1927. године продавао његову умножену фотографију као разгледницу.

У насељу се налазила родна кућа Гаврила Принципа у којој је до јула 1995. године био музеј са експонатима.[5] Ова кућа прва је спаљена од стране припадника Седме гардијске бригаде Војске Хрватске приликом њиховог уласка у Обљај у љето 1995.[5] Од куће је тада остао само камени темељ, док је горњи спрат од дрвета потпуно изгорео. У пламену су изгорјели и неки документи, као оригиналан план за атентат у Сарајеву. Поводом јубилеја атентата планирано је обнављање његове родне куће.[6][7] Кућа је поново отворена на Видовдан 28. јуна 2014. године. На доњем спрату је музејска поставка о Гаврилу Принципу, а на горњем је реконструисан намјештај из времена у којем се у кући становало.

СтановништвоУреди

Националност[8] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 162 162 228 203
Хрвати 25 14 38 36
Југословени 5 38 3
остали и непознато 1
Укупно 193 214 267 239
Демографија[8]
Година Становника
1961. 239
1971. 267
1981. 214
1991. 193

Знамените личностиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године
  2. ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
  3. ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године
  4. ^ "Време", Београд 1940. године
  5. 5,0 5,1 „Заборав стиже Ђуру и Гаврила”. Политика. 12. 2. 2008. Приступљено 29. 6. 2012. 
  6. ^ На јесен обнова куће Гаврила Принципа („Вечерње новости“, 11. август 2013)
  7. ^ Обнова Принципове родне куће („Вечерње новости“, 12. август 2013)
  8. 8,0 8,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди