Овидијеве Метаморфозе
Метаморфозе је еп који је Овидије, већ као зрео песник, објавио као своје обимом највеће дело. Садржај 15 књига су 250 прича које су написане у хексаграмима, а укупан број хексаграма је 11995. Приче обрађује низ митова који за тему имају преображаје и отелотворења појава, догађаја или појмова у разноразна обличја, од прве метаморфозе Хаоса до претварања Цезара у Звезду и апотеозе Августа.[2]
Ликови у Овидијевим Метармофозама пролазе кроз невероватне преображаје – или су полубогови или јунаци и хероји или обични људи са свим својим манама и врлинама, а све шта има се догађа, Овидије приповеда стилом који је испуњен фантастиком.
Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој opus perpetuum, еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита.
Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању Дафне у ловор, о љубави Пирама и Тизбе, о Јасону и Медеји, о Ниоби, Дедалу и Икару, идилична новела о Филемону и Баукиди, као и мит о Орфеју и Еуридици.
Једно од најутицајнијих дела у западној култури, Метаморфозе, инспирисале су ауторе као што су Данте Алигијери, Ђовани Бокачо, Џефри Чосер и Вилијам Шекспир. Бројне епизоде из песме приказане су у признатим делима скулптуре, сликарства и музике. Иако је интересовање за Овидија избледело након ренесансе, дошло је до поновног оживљавања пажње за његово дело крајем 20. века. Данас Метаморфозе настављају да инспиришу и препричавају се кроз различите медије. Направљени су бројни преводи дела на енглески, од којих је први направио Вилијам Какстон 1480.[3]
Извори и моделиУреди
На Овидијеву одлуку да мит учини доминантним предметом Метаморфоза утицала је предиспозиција александријске поезије.[5] Међутим, док је у тој традицији то служило као повод за моралну рефлексију или увид, он ју је уместо тога учинио „предметом игре и веште манипулације“.[5] Модел за збирку митова о метаморфози произашлих из већ постојећег жанра поезије метаморфозе у хеленистичкој традицији, чији је најранији познати пример Бојова Ornithogonia — сада фрагментарна песма која прикупља митове о метаморфозама људи у птице.[6]
Постоје три примера Метаморфоза каснијих хеленистичких писаца, али се мало зна о њиховом садржају.[4] Хетеројумена Никандра из Колофона је познатија и очигледно је утицала на песму — 21 прича из овог дела обрађена је у Метаморфозама.[4] Међутим, на начин типичан за писце тог периода, Овидије се значајно одступио од својих модела. Метаморфозе су биле дуже од било које претходне збирке митова о метаморфози (Никандерово дело се састојало од вероватно четири или пет књига)[7] и позиционирале су се унутар историјског оквира.[8]
Неке од Метаморфоза потичу из ранијег књижевног и поетског третмана истих митова. Овај материјал је био различитог квалитета и свеобухватности — док је део био „фино обрађен“, у другим случајевима Овидије је можда радио полазећи од ограниченог материјала.[9] У случају често коришћеног мита као што је мит о Ији у првој књизи, који је био предмет књижевне адаптације још у 5. веку пре нове ере, као и у генерацији непосредно пре његове, Овидије реорганизује и иновира постојећи материјал како би у први план ставио своје омиљене теме и отелотворио кључне теме Метаморфозе.[10]
СадржајУреди
Научницима је било тешко да сврстају Метаморфозе у жанр. Поема се сматра епом или врстом епа (на пример, антиепом или лажном епиком);[11] Kollektivgedicht који спаја низ примера у минијатурној форми, као што је епилион;[12] узорковање једног жанра за другим;[13] или једноставно наратив који је неподесан за категоризацију.[14]
Генерално се сматра да ова поема испуњава критеријуме за еп; прилично је дугачка, садржи односи на преко 250 наратива у петнаест књига;[15] састављена је у дактилском хексаметру, метрици античке Илијаде и Одисеје, и савременијег епа Енејидe; и третира високoкњижевну тему мита.[16] Међутим, ова поема „обрађује теме и користи тон готово сваке врсте књижевности“,[17] у распону од епа и елегије до трагедије и пасторала.[18] Коментаришући о дебати о жанру, Карл Галински је изнео мишљење да би „... било погрешно ставити ознаку било ког жанра на Метаморфозе“.[14]
Метаморфозе су свеобухватне у својој хронологији, говорећи о стварању света до смрти Јулија Цезара, која се догодила само годину дана пре Овидијевог рођења,[13] упоређене су са делима универзалне историје која су постала важна у 1. веку п. н. е..[17] Упркос својој очигледно непрекинутој хронологији, научник Брукс Отис је идентификовао четири поделе у наративу:[19]
- Књига I – Књига II (крај, ред 875): Божанствена комедија
- Књига III – Књига VI, 400: Богови осветници
- Књига VI, 401 – Књига КСИ (крај, ред 795): Патос љубави
- Књига XII – XV књига (крај, ред 879): Рим и обожени владар
ТемеУреди
Различити жанрови и поделе у наративу омогућавају Метаморфозама да прикажу широк спектар тема. Научник Стивен М. Вилер примећује да су „метаморфоза, променљивост, љубав, насиље, уметност и моћ само неке од обједињујућих тема које су критичари предлагали током година“.[20]
МетаморфозаУреди
Метаморфоза или трансформација је обједињујућа тема међу епизодама Метаморфозе. Овидије експлицитно подиже њен значај у почетним редовима песме: In nova fert animus mutatas dicere formas / corpora; („Намеравам да говорим о облицима промењеним у нове ентитете;“).[21] Пратећи ову тему често је насиље нанесено жртви чија трансформација постаје део природног пејзажа.[22] Ова тема спаја много истражену опозицију између ловца и прогоњеног[23] и тематску напетост између уметности и природе.[24]
Постоји велика разноликост међу врстама трансформација које се дешавају: од човека до неживог предмета (Нилеус), сазвежђа (Аријаднина круна), животиње (Пердикс); од животиња (мрави) и гљиве (печурке) до човека; пола (хијене); и боје (шљунак).[25] Саме метаморфозе се често метатекстуално налазе унутар песме, кроз граматичке или наративне трансформације. У другим временима, трансформације се развијају у хумор или апсурд, тако да, полако, „читалац схвата да га имају“,[26] или се сама природа трансформације доводи у питање или поткопава. Овај феномен је само један аспект Овидијеве екстензивне употребе илузије и прерушавања.[27]
РеференцеУреди
- ^ „The Hayden White Rare Book Collection”. University of California, Santa Cruz. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ More, Brookes. Commentary by Wilmon Brewer. Ovid's Metamorphoses (Translation), pp. 353–86, Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, (1978) ISBN 978-0-8338-0184-5, LCCN 77-20716.
- ^ More, Brookes. Commentary by Wilmon Brewer. Ovid's Metamorphoses (Translation), pp. 353–86, Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, (1978) ISBN 978-0-8338-0184-5, LCCN 77-20716.
- ^ а б в Galinsky 1975, стр. 2.
- ^ а б Galinsky 1975, стр. 1.
- ^ Fletcher, Kristopher F. B. (2009). „Boios' Ornithogonia as Hesiodic Didactic” (PDF). Classical Association of the Middle West and South (CAMWS).
- ^ Galinsky 1975, стр. 2–3.
- ^ Galinsky 1975, стр. 3.
- ^ Anderson 1997, стр. 14.
- ^ Anderson 1997, стр. 19.
- ^ Farrell 1992, стр. 235.
- ^ Wheeler 2000, стр. 1.
- ^ а б Solodow 1988, стр. 17–18.
- ^ а б Galinsky 1975, стр. 41.
- ^ Galinsky 1975, стр. 4.
- ^ Harrison 2006, стр. 87.
- ^ а б Solodow 1988, стр. 18.
- ^ Harrison 2006, стр. 88.
- ^ Otis 2010, стр. 83.
- ^ Wheeler 1999, стр. 40.
- ^ Swanson, Roy Arthur (1959). „Ovid's Theme of Change”. The Classical Journal. 54 (5): 201—05. JSTOR 3295215. (потребна претплата)
- ^ Johnston, Ian. „The Influence of Ovid's Metamorphoses”. Project Silver Muse. University of Texas at Austin. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2014. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Segal, C. P. Landscape in Ovid's Metamorphoses (Wiesbaden, 1969) 45
- ^ Solodow 1988, стр. 208–213.
- ^ Ian, Johnston. „The Transformations in Ovid's Metamorphoses”. Vancouver Island University. Архивирано из оригинала на датум 06. 01. 2017. Приступљено 9. 5. 2013.
- ^ Galinsky 1975, стр. 181.
- ^ Von Glinski, M. L. Simile and Identity in Ovid's Metamorphoses. Cambridge: 2012. p. 120 inter alia
ЛитератураУреди
- Ovid (2008). Metamorphoses. Превод: A. D. Melville. Introduction and notes by Edward John Kenney. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953737-2.
- Allen, Christopher (2006). „Ovid and art”. Ур.: Philip Hardie. The Cambridge Companion to Ovid. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 336—367. ISBN 978-0-521-77528-1. doi:10.1017/CCOL0521772818.022.
- Anderson, William S., ур. (1997). Ovid's Metamorphoses, Books 1–5. Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-2894-8.
- Benson, Larry D., ур. (2008). The Riverside Chaucer (3rd изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-955209-2.
- Farrell, Joseph (1992). „Dialogue of Genres in Ovid's "Lovesong of Polyphemus" (Metamorphoses 13.719–897)”. American Journal of Philology. 113 (2): 235—268. JSTOR 295559. doi:10.2307/295559. (потребна претплата)
- Galinsky, Karl (1975). Ovid's Metamorphoses: an introduction to the basic aspects
. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-02848-7. - Gillespie, Stuart; Cummings, Robert (2004). „A Bibliography of Ovidian Translations and Imitations in English”. Translation and Literature. 13 (2): 207—218. JSTOR 40339982. doi:10.3366/tal.2004.13.2.207. (потребна претплата)
- Harrison, Stephen (2006). „Ovid and genre: evolutions of an elegist”. Ур.: Philip Hardie. The Cambridge Companion to Ovid. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-99896-6.
- Lyne, Raphael (2006). „Ovid in English translation”. Ур.: Philip Hardie. The Cambridge Companion to Ovid. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-99896-6.
- Otis, Brooks (2010). Ovid as an Epic Poet (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-14317-2.
- Solodow, Joseph B. (1988). The World of Ovid's Metamorphoses. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-1771-1.
- Tarrant, R. J. (1982). „Review Article: Editing Ovid's Metamorphoses: Problems and Possibilities”. Classical Philology. 77 (4): 342—360. JSTOR 269419. S2CID 162744932. doi:10.1086/366734. (потребна претплата)
- Tarrant, R. J. (2004). P. Ouidi Nasonis Metamorphoses. Oxford Classical Texts. Oxford: Clarendon Press.
- Wheeler, Stephen M. (1999). A Discourse of Wonders: Audience and Performance in Ovid's Metamorphoses. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3475-6.
- Wheeler, Stephen M. (2000). Narrative dynamics in Ovid's Metamorphoses. Tübingen: Narr. ISBN 978-3-8233-4879-5.
- Anderson, William S., ур. (1972). Ovid's Metamorphoses, Books 6–10. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-1456-9.
- Elliot, Alison Goddard (1980). „Ovid's Metamorphoses: A Bibliography 1968–1978”. Classical World. 73 (7): 385—412. JSTOR 4349232. doi:10.2307/4349232. (потребна претплата)
- Hollis, A. S., ур. (1970). Ovid. Metamorphoses, Book VIII. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-814460-1.
- Martindale, Charles, ур. (1988). Ovid renewed: Ovidian influences on literature and art from the Middle Ages to the twentieth century. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-39745-2.
Спољашње везеУреди
- Латински и енглески превод Метармофоза
- Ovid Illustrated: The Renaissance Reception of Ovid in Image and Text – An elaborate environment allowing simultaneous access to Latin text, English translations, commentary from multiple sources along with wood cut illustrations by Virgil Solis.
- Metamorphoses in Latin edition and English translations from Perseus – Hyperlinked commentary, mythological, and grammatical references)
- University of Virginia: Metamorphoses – Contains several versions of the Latin text and tools for a side-by-side comparison.
- The Latin Library: P. Ovidi Nasonis Opera – Contains the Latin version in several separate parts.
- List of 16th-century printed editions
- Ovid's Metamorphoses trans. by Sir Samuel Garth, John Dryden et al., 1717.
- Ovid's Metamorphoses trans. by George Sandys, 1632.
- Ovid's Metamorphoses trans. by Brookes More, 1922, revised edition 1978, with commentary by Wilmon Brewer. OCLC 715284718.
- The Ovid Project: Metamorphising the Metamorphoses – Illustrations by Johann Whilhelm Baur (1600–1640) and anonymous illustrations from George Sandys's edition of 1640.
- A Honeycomb for Aphrodite by A. S. Kline.
- Ovid's Metamorphoses, An introduction and commentary by Larry A. Brown.
Metamorphoses public domain audiobook at LibriVox- Ovid ~ Metamorphoses ~ 08-2008 – Selections from Metamorphoses, read in Latin and English by Rafi Metz. Approximately 4½ hours.
- "Neapolitan Ovid" – An illustrated manuscript from 1000–1200 AD, hosted by the World Digital Library.
