Односи Србије и Либана
Односи Србије и Либана су односи Републике Србије и Либанске Републике.
 | |
 Србија |
 Либан |
|---|---|
Билатерални односи уреди
Дипломатски односи Србије и Либана су успостављени 1946,[1] након Другог светског рата и пошто се Либан изборио за своју независност. Србија има амбасаду у Бејруту, а Либан има амбасаду у Београду.
Билатерална сарадња Србије и Либана на политичком нивоу је слабо развијена већ дужи низ година, иако две земље немају отворених проблема. Тим пре што Србија у погледу Блискоисточне кризе, као кључног питања за Либан, има принципијелан став подршке изналажењу мирног и трајног решења, уз право Палестинаца на независну државу. Либан је чланица покрета Несврстаних, организације у којој је бивша Југославија била доста утицајна. Либан није признао независност Косова.
Либан је гласао против пријема Косова у УНЕСКО 2015.
Економски односи уреди
- У 2020. години извоз Србије је износио 22,54 милиона долара, а увоз 247.000 УСД.
- У 2019. години извоз је износио 15 милиона долара, а увоз 370.000 УСД.
- У 2018. години извоз Србије је износио 7,55 милиона УСД, а увоз из Либана 541.000 долара. [2] [3]
Дипломатски представници уреди
У Београду уреди
Нада Ал Акл, амбасадор, 2018— [4]- Туфик Жабер, амбасадор, 2013—2017.
- Ехаде Моалем, амбасадор, 2005—
- Жилбер Аун, амбасадор, 2003—
- Хасан Хашаш, амбасадор
- Јахја Махмасани, амбасадор
- Мухамед Малек, амбасадор
- Исам Бејум, амбасадор
- Мунир Тачи ал-Дин, амбасадор, 1967—1971.
- Мухамед Али Хамадех, амбасадор
У Бејруту уреди
Милан Тројановић,[5] амбасадор, 2024—
- Емир Елфић, амбасадор, 2016. - 2022.
Богдан Исоски, амбасадор, 1990. -- Станимир Лазаревић, амбасадор, 1985. - 1989.
- Драгослав Пејић, амбасадор, 1983. - 1985.
- Радмило Тројановић, амбасадор, 1979. - 1983.
- Нусрет Сеферовић, амбасадор, 1975. - 1979.
- Милић Бугарчић, амбасадор, 1971. - 1975.
- Чедомил Цврље, амбасадор, 1968. - 1971.
- Петар Здравковски, амбасадор, 1965. - 1967.
- Радомир Радовић, амбасадор, 1962. - 1965.
- Владо Малески, посланик а затим и амбасадор, 1958. - 1962.
- Милош Лаловић, посланик, 1958.
- Михаило Јаворски, посланик, 1951. - 1957.
Поређење уреди
 Либан
|
 Србија
| |
|---|---|---|
| Становништво | 4.017.095 | 7.498.001 (без КиМ) |
| Површина | 10.400 km² | 88.361 km² |
| Густина насељености | 386,26 /km² | 96,78/km² (без КиМ) |
| Престоница | Бејрут | Београд |
| Највећи град | Бејрут - 1.250.000 (2.600.000 шире подручје) | Београд - 1.182.000 (1.630.000 шире подручје) |
| Облик владавине | Председничка република | Парламентарна република |
| Званични језик | Арапски (службени), француски | Српски |
| Вероисповест | 59,7% Ислам, 39% хришћанство, 1,3%остали | 84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам, 1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти |
| Етничка структура | 95% Арапи, 4% Јермени и 1% остали | 82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци, 1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали |
| ГДП (по становнику) | 11.100 $ (2008) | 10.900 $ (2008) |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Билатерални односи са Либаном”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2015. г. Приступљено 08. 02. 2015.
- ^ „Serbia exports to Lebanon”. Trading Economics. Приступљено 20. 6. 2021.
- ^ „Serbia imports from Lebanon”. Trading Economics. Приступљено 20. 6. 2021.
- ^ Вучић примио акредитиве амбасадора Либана, УАЕ и Египта
- ^ Tanjug (2024-02-02). „Imenovani ambasadori Srbije u nekoliko zemalja - Iranu, Grčkoj, Kataru, Belorusiji”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-02-02.
