Односи са јавношћу
Односи с јавношћу (енгл. public relations, PR) су научна дисциплина која ствара и одржава репутацију, с циљем да се оствари разумевање и подршка, као и да се утиче на мишљења и понашања циљаних јавности.[1][2] Односи са јавностима су такође планирани и стални посао стварања и одржавања добре воље (ен. goodwill), као и међусобног разумевања између организације (или појединца) и циљаних јавности.[3]
У српском језику није уобичајено коришћење појма у скраћеном облику, већ се користи енглеска скраћеница ПР, или пун назив односи са јавношћу.
Дефиниције односа с јавношћуУреди
Постоје бројне дефиниције односа с јавношћу. Америчко струковно удружење односа с јавношћу (енгл. Public Relations Society of America - PRSA) дефинише односе с јавношћу као „процес стратешке комуникације које гради узајамне корисне односе између организације и њене јавности”.[4]
Односи с јавношћу су друштвена наука која анализира трендове, предвиђа њихове последице, саветује менаџере и спроводи планиране програме акција са сврхом да служе организацијском и јавном интересу. Практичари односа са јавношћу планирају, успостављају и одржавају добар глас и међусобно разумевање између организације и њених јавности. Неки аутори сматрају да су односи с јавношћу истоветни пропаганди.
ИсторијаУреди
У теорији постоји историјска одредница почетка ПР-а која говори да ”ПР почиње кад су људи почели да комуницирају и кад је требало да мотивишу друге”. У складу са тим говори се о праисторијским цртежима и хијероглифима, као првим манифестним облицима односа са јавношћу јер су имали за циљ да убеде, увере и пренесу поруку, што су и данас важне функције ПР-а.
Значајно за ПР, штампане медије и науку уопште био је проналазак штампе Јохана Гутенберга у 15. веку који је омогућио масовно штампање и брже и аутентичније ширење информација.
Посебно у 17. веку појавном новина, Гутенбергов проналазак доживљава афирмацију у ширењу информација и владари постају свеснији важности комуникације са поданицима при придобијању подршке и при мотивацији за учешће у ратовима и наплати пореза.
У Европи су почетком 17. века публиковане фасцинантне приче о Новом Свету које су имале за циљ да мотивишу насељавање у Америку (“New Found Land of Virginia”- Sir Walter Raleigh, Lord Baltimore “Maryland Colony”). Готово да је свима јасно данас да је прави циљ “Федералистичких списа” био добијање подршке за ратификацију Устава Сједињених Америчких Држава.
Индустријска револуција значајно је утицала на заснивање ПР-а као праксе, јер се нагло повећала производња коју је адекватно требало да испрати дистрибуција. ПР је одиграо важну улогу у креирању потреба на тржиту, посебно за до тада непознате производе.
Индустријализација је условила и брз развој железнице која је убеђивањем људи у предности живота на другом месту. Растом популације у одређеним регионима расла је и индустријализација тих региона што је нпр. у САД довело до насељавања западне обале где је данас лоцирана и 4. економска сила света, Калифорнија.
Кроз читаву истору Владе и владари најинтензивније су користиле ПР у светским ратовима да убеде становништво у исправност сопствених циљева, да мотивишу добровољно учествовање и да одржавају ниво морала грађана и војника.
Савремени односи с јавношћуУреди
Као место рођења савременог ПР-а узимају се Сједињене Америчке Државе, а као година настанка рачуна се 1897. јер се управо те године појам „public relations“ појавио у годишњаку америчке железнице. Исте године формирало се и прво интерно одељење за односе са јавношћу у америчкој компанији „Westinghouse electric“ које је формирано да реализује важне циљеве компаније, односно сузбије узицај конкуренције.
Прва специјализована агенција „The publicity bureau“ основана је 1900. у америчком граду Бостону. Теодор Рузвелт 1905. године формира прву канцеларију за односе са медијима путем које промовише националне паркове америке и из које новинари добијају говоре председника унапред.
Први уџбеник из односа са јавношћу је објављен 1923. године под називом „Crystallizing Public Opinion“ (Кристализирање јавног мишљења) кога је објавио Др. Едвард Бернаус, иначе нећак чувеног психолога и научника Сигмунда Фројда и који се незванично назива „оцем“ ПР-а.
У Сједињеним државама се 1940. године организују курсеви из односа са јавношћу на Универзитетима, а већ 1947. године се отварају специјализоване школе за ПР и ПР се уводи као посебна научна дисциплина на економским и других факултетима друштвених наука.
Америчка удружење за односе са јавношћу (ПРСА – Public Relation Society of America) оснива се 1947. године, а већ наредне године формира се Институт за односе са јавношћу ИПР (Institute for Public Relations). Међународно удружење за ПР (ИПРА – The International Public Relation Association) формира се 1955. године, а прва европска асоцијација се формира 1959. године под именом Европска конфедерација за односе с јавностима (CERP – Confederation Europeenne des Relations Publique). Први кодекс професионалних стандарда усвојен је у САД 1954. године у Америчком удружењу за односе са јавношћу (ПРСА), а 11 година касније, 1965. године ИПРА и ЦЕРП усвајају су међународни кодекс етичког понашања који се назива «Атински кодекс».
Данас се у САД око пола милиона људи се професионално ПР-ом, а светска престоница ПР-а је Њујорк са преко 700 специјализованих агенција за ПР и са 1997. године основаним првим музејом ПР-а на свету www.prmuseum.com.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Grunig, James E; Hunt, Todd (1984), Managing Public Relations (6th изд.), Orlando, FL: Harcourt Brace Jovanovich
- ^ Zoran Tomić (2016.): Odnosi s javnošću, teorija i praksa, Zagreb, Synopsis
- ^ Grunig, James E. i Hunt, Todd. (1984): Managing Public Relations, Orlando, FL: Harcourt Brace Jovanovich.
- ^ Public Relations Society of America, http://prsa.org/pressroom/aboutpr.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2021) (Pristup 11. 6. 2012.).
ЛитератураУреди
- A History of Public Relations (PDF), The Institute for Public Relations, Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2. 6. 2010
- Breakenridge, D. (2012), Social media and public relations: Eight new practices for the pr professional, New jersey: FT Press
- Cutlip, Scott (1994), The Unseen Power: Public Relations: A History, Lawrence Erlbaum Associates, ISBN 978-0-8058-1464-4
- Cutlip, Scott (1995), Public Relations History: from the 17th to the 20th Century, Lawrence Earlbaum Associates, ISBN 978-0-8058-1780-5
- Heitmueller, Lars M. (2012), Corporate Communication Map: Outline of an interactive Overview of the fundamental Models and Theories of Public Relations
- Kelleher, T. (2018). Public Relations (1st ed.). New York, NY: Oxford University Press.
- Stoykov, Lubomir (2016). Public Relations Management (2nd ed.). Sofia: Alma communication.
