Оклахома (мјузикл)
Оклахома (енгл. Oklahoma!) је први мјузикл који је написао дуо Роџерс и Хамерштајн. Мјузикл је заснован на драми Лина Ригса из 1931. године — Раст зеленог јоргована. Радња је смјештена у сеоској земљи изван града Кларемор, у индијској територији 1906. године. Говори о сеоској дјевојци Лореј Вилијамс и њеном удварању од стране два супарничка удварача, каубоја Карлија Меклејна и злобног и застрашујућег фармера Џада Фраја. Секундарна романса односи се на каубоја Вила Паркера и његову кокетну вјереницу — Адо Ани.
| Оклахома | |
|---|---|
 Оригинални постер мјузикла | |
| Музика | Ричард Роџерс |
| Текст | Оскар Хамерстејн |
| Књига | Оскар Хамерстејн |
| Засновано на | драмском дјелу Раст зеленог јогрована Лина Ригса |
| Премијера | 31. март 1943. год.: Бродвеј, САД |
| Продукције |
|
| Награде |
|
Оригинална продукција на Бродвеју премијерно је изведена је 31. марта 1943. године. Био је то хит кино благајни и изведена је, до тада невиђених 2.212 пута, касније уживајући у награђиваним ревијалним наступима, националним турнејама, страним продукцијама и филмској адаптацији из 1955, која је освојила награду Оскар за најбољи филм. из 1955. године. То је дуго био популаран избор за школске и заједничке продукције.[1] Роџерс и Хамерстејн су освојили специјалну Пулицерову награду за Оклахому! 1944. године.
Овај мјузикл, који се надовезао на иновације ранијег Путујућег позоришта, представио је развој „књиге мјузикла“, музичке игре у којој су пјесме и плесови потпуно интегрисани у добро урађену причу са озбиљним драматичним циљевима који могу евоцирати истинско емоције осим смеха.[2] Поред тога, Оклахома садржи музичке теме или мотиве који се понављају током рада на повезивању музике и приче.[3][4] Петнаестоминутни "балет из снова" одражава борбу Лореј са њеним осјећањима према два мушкарца — Карлија и Џада.
Позадина уреди
Почетком четрдесетих година 20. вијека Роџерс и Хамерстејн су били познати по стварању хитова на Бродвеју са другим сарадницима. Роџерс је са Лоренцом Хартом продуцирао више од двије десетине мјузикала од 1920-их, укључујући популарне успјехе као што су Браћа по оружју (1937), Дјечаци из Сиракузе (1938) и Пал Џој (1940).[5] Између осталих успешних мјузикала, Хамерстејн је написао текст за Розе Мари (1924), Пустињску пјесму (1926), Нови мјесец (1927) и Путууће позориште (1927). Иако мање продуктиван 1930-их, писао је мјузикле, пјесме и филмове, подијеливши награду Академску награду за његову пјесму са Џеромом Керном, „The Last Time I Saw Paris“, која је уврштена у филм из 1941. године — „Дамо, буди добра.[6] До раних 40-их, Харт је потонуо у алкохолизам и емоционална превирања, па је постао непоуздан, што је натјерало Роџерса да приђе Хамерстејну и пита га да ли би размотрио да ради са њим.[7]
Концепт уреди
Године 1931, позоришно друштво — Позоришни цех, продуцирало је Раст зеленог јоргована Лина Ригса, представу о досељеницима на индијској територији Оклахоме. Иако представа није била успјешна, десет година касније, 1941. године, Тереза Хелбурн, једна од Продуценткиња Цеха, видела је љетњу продукцију допуњену традиционалним народним пјесмама и плесовима и одлучила да игра може бити основа музике која би могла да оживи друштво Џех, које се бори. Контактирала је Ричарда Роџерса и Лоренца Харта, чију је прву успјешну сарадњу — Герик Гејтикс, продуцирало исто позоришно друштво 1925. Роџерс је желио да ради на пројекту и стекао је права за себе и Харта. Роџерс је тражио од Оскара Хамерстејна II да сарађује с њим и Хартом. Током покушаја Роџерса и Харта на снимању Јупитера 1941. године, Хамерстејн је увјеравао Роџерса да је, ако Харт икад не буде у могућности да ради, вољан да заузме његово мјесто.[8] Случајно је 1942. године Хамерстејн мислио да музикализује Раст зеленог јоргована, али када је пришао Џерому Керну у вези с тим, он је одбио. Хамерстејн је сазнао да Роџерс тражи некога да напише књигу и он је са нестрпљењем искористио прилику. Харт је изгубио интересовање за мјузикле; више је волио савремене урбане представе које ће приказати његово духовито лирско писање и описао је фармере и краваре у Расту зеленог јоргована корњастим и неинспиративним. Штавише, због дугогодишњег конзумирања алкохолизма, Харт се више није осјећао способним за писање. Отпутовао је на одмор у Мексико, савјетујући Роџерса да ће Хамерстејн бити добар избор за новог сарадника.[9][10]
Ово партнерство омогућило је и Роџерсу и Хамерстејну да слиједе своје жељене методе писања: Хамерстејн је радије написао комплетан текст прије него што би их поставио на музику, а Роџерс је радије постављао довршене текстове на музику. У претходним сарадњама Роџерса са Хартом, Роџерс би увијек прво написао музику, јер је нефокусираном Харту било потребно нешто на чему ће темељити своје текстове. Претходни сарадници Хамерстејна су били композитори Рудолф Фримл, Херберт Стохарт, Винсент Хумана и Керна, који је прво написао музику за коју је Хамерстејн тада написао текстове. Преокрет улоге у партнерству Роџерса и Хамерстејна омогућио је Хамерстејну да текст пјесме претвори у темељни дио приче како би пјесме могле да појачају и интензивирају причу умјесто да је преусмјере.[8] Како су Роџерс и Хамерстејн почели да развијају нови мјузикл, сложили су се да ће њихов музички и драматични избор бити диктиран изворним материјалом Раста зеленог јоргована, а не конвенцијама о музичким комедијама.[9] Мјузикли тог доба садржавали су велике продукцијске бројеве, новинске чинове и специјалне плесове који заустављају представу; либрети су се обично фокусирали на хумор, са мало драматичног развоја, наглашен пјесмама које су ефективно зауставиле причу током њиховог трајања.[11]
Кастинг и развој уреди
Између свјетских ратова улоге у мјузиклима обично су попуњавали глумци који су могли да пјевају, али Роџерс и Хамерстејн су, супротно, одлучили да глуме пјеваче који би могли да глуме. Иако је Тереза Хелбурн, ко-продуценткиња позоришног удружења, предложила Ширли Темпл као Лореј и Гројхо Марка као Али Хакима. Роџерс и Хамерстејн, уз подршку режисера Рубена Мамулијана, инсистирала на томе да извођачи постану драматичнији за улоге у представи. Као резултат тога, у продукцији није било звијезда, још један необичан корак.[8] Продукцију је кореографирала Агнес де Мајл (први пут је кореографирала мјузикл на Бродвеју), која је пружила једну од најистакнутијих и најупорнијих карактеристика представе: 15-минутно финале балета у првом чину (често називано и балетом из снова) који приказује Лоренину борбу за оцјену својих удварача — Џада и Карлија.[11]
Прво име које је додијељено дјелу било је Идемо напријед, које је отворено за оф Бродвеј пробе у позоришту Шуберт у Њу Хејвену, 11. марта 1943.[12] Очекивања за представу су ниска; Хамерстејн је написао шест флопа заредом, а представа није имала моћ звијезде. Продуцент Мајк Тод напустио је после првог чина током пробе и рекао је: "Нема ногу, нема шале, нема шансе."[10] Али Роџерс и Хамерстејн су били сигурни. Публика Њу Хејвена и Бостона била је одушевљена, иако су прегледи били само дјелимични. Од промјена извршених прије преставе на Бродвеју, двије су се показале значајним: додавање музичког броја који зауставља представу — „Oclahima” " и одлука да се промијени назив мјузикла након тог броја.[13]
Тод није био у праву; представа је отворила на Бродвеју, да би критичари критиковали, била је распродана и добила је посебну Пулицерову награду.[14] Брукс Еткинсон је написао у Њујорк тајмсу да је уводни број представе — „,Oh, What a Beautiful Mornin'“ промијенио историју мјузикла: "После таквог стиха, отпјеваног уз бујну мелодију, баналности старих сцена мјузикала постале су неподношљиве“.[10] Њујорк Пост је једини велики часопис који је дао Оклахоми мјешовите рецензије. Њен критичар је сматрао да, иако су пјесме биле довољно пријатне, звуче много слично.[15] Креативност представе стимулисала је Роџерове и Хамерстејнове савременике и покренула „Златно доба“ америчког мјузикла.[10]
Главне улоге и битне информације уреди
| Опис | Битни сценски глумци у великим продукцијама | |
|---|---|---|
| Каубој који. је заљубљен у Лореј | Алфред Дрејк°, [[Хари Стоуквел, Џон Реит, Хауард Кил, Риџ Бонд, Хју Џекмен, Патрик Вилсон, Лоренс Гитар, Дамон Дауно | |
| Лореј Вилијамс | Нећака ујне Елер, самостална млада жена | Џоан Робертс°, Бети Џејн Вотсон, Кристин Андреас, Лејла Бен Харис, Џозефина Габријеле, Флоренс Хендерсон, Луси Дурак, Ребека Наоми Џонс |
| Џад Фрај | Мистериозни и опасни фармер | Хауард да Силва°, Шулер Хенсли, Алфред Молина |
| Ујна Елер | Лорејина ујна, поштовани лидер заједнице | Бети Гард°, Мери Викс, Андреа Мартин, Пети Дјук, Маргарет Хамилтон, Maureen Lipman, Луиз Плоурајт, Мери Тесла |
| Адо Ани Карн | Кокетна млада жена. | Селест Холм°, Шели Винтер, Барбара Кук, Кристин Еберсол, Џесика Бауерс, Аманда Харисон, Али Строкер |
| Вил Паркер | Младић заљубљен у Адо Ани | Ли Диксон°, Хари Грунер |
| Ендру Карн | Отац Адо Ани, заинтересован да је уда | Ралф Ригс° |
| Али Хаким | Персијанац, удварач Адо Ани. | Џозеф Булоф°, Еди Алберт, Петер Поликарп, Брус Адлер, Џејми Фар, Асиф Мандви, Вил Брил |
| Герти Камингс | Локална дјевојка са фарме, удата за Алија Хакима | Џејн Лоренс°, Памелаа Бритон |
| Карлин сан | Карли у секвенцама сна | Марк Плат° |
| Сан Лореј | Лореј у сенквенцама сна | Катарина Сергава° |
° Означава оригиналну представу на Бродвеју
Музички бројеви уреди
|
|
Награде и номинације уреди
Оригинална бродвејска продукција уреди
| Година | Церемонија додјеле награде | Категорија | Номинација | Резултат |
|---|---|---|---|---|
| 1944 | Пулицерова награда[16] | Специјална Пулицерова награда | Ричард Роџерс и Оскар Хамерстејн II | Освојено |
| 1947 | Награда свјетског позоришта | Доротеа Мекфарланд | Освојено | |
| 1993 | Награда Тони | Специјална награда Тони (50 годишњица) | Освојено | |
Оживљавање на Бродвеју 1979 уреди
| Година | Церемонија додјеле награде | Категорија | Номинација | Резултат |
|---|---|---|---|---|
| 1980 | Награда Тони | Најбоље извођење водеће глумице у мјузиклу | Кристин Андреас | Номинација |
| Најбоље извођење истакнутог глумца у мјузиклу | Хари Грунер | Номинација | ||
| Награда драма деск | Невјероватни истакнути глумац | Martin Vidnovic | Номинација | |
| Хари Грунер | Номинација | |||
| Свјетска позоришна награда | Освојено | |||
Оживљавање на вест Енду 1980 уреди
| Година | Церемонија додјеле награде | Категорија | Номинација | Резултат |
|---|---|---|---|---|
| 1980 | Награда Лоренс Оливер | Награда Лоренс Оливер за глумца године | Џон Дидрих | Номинација |
| Награда Лоренс Оливер за најбољи нови мјузикл | Алфред Молина | Номинација |
Оживљавање на Вест Енду 1998 уреди
| Година | Церемонија додјеле награде | Категорија | Номинација | Резултат |
|---|---|---|---|---|
| 1998 | Награде Критик сиркла | Најбољи мјузикл | Освојено | |
| 1999 | Награде Лоренс Оливер | Продукција | Освојено | |
| Најбољи глумацу Мјузиклу | Хју Џекмен | Номинација | ||
| Најбоља глумица у мјузиклу | Џозефина Габријеле | Номинација | ||
| Најбољи секундарни наступ у мјузиклу. | Шулер Хенсли | Освојено | ||
| Награда Лоренс Оливер за најбољу режију | Тревор Нун | Номинација | ||
| Најбоља кореографија у позоришту | Сузан Строман | Освојено | ||
| Најбоља сценографија | Ентони Вард | Освојено | ||
| Најбољи дизајн освјетљења | Дејвид Херсеј | Номинација | ||
Оживљавање на Бродвеју 2002. уреди
Оживљавање на Бродвеју 2019 уреди
| Година | Церемонија додјеле награде | Категорија | Номинација | Резултат |
|---|---|---|---|---|
| 2019 | Награда Тони | Најбоље оживљавање мјузикла | Освојено | |
| Најбоље извођење истакнутог глумца у мјузиклу | Дејмон Дуамо | Номинација | ||
| Најбоље извођење истакнуте глумице у мјузиклу | Али Строкер | Освојено | ||
| Мери Тесла | Номинација | |||
| Најбоља режија мјузикла | Данијел Фип | Номинација | ||
| Награда Тони за најбољу сценографију у мјузиклуlНајбоља сценографија у мјузиклу | Лаура Џелник | Номинација | ||
| Најбољи дизајн звука у мјузиклу | Дру Леви | Номинација | ||
| Награда Тони за најбољу оркестрацију | Данијел Кругер | Номинација | ||
| Награде драма деск | Изванредно оживљавање мјузикла | Номинација | ||
| Outstanding Actor in a Musical | Damon Daunno | Номинација | ||
| Изванредна истакнута глумица | Ребека Наоми Џонс | Номинација | ||
| Изванредни истакнути глумац у мјузиклу | Патрик Вејл | Номинација | ||
| Изванредна истакнута глумица у мјузиклу | Али Строкер | Освојено | ||
| Мари Тесла | Номинација | |||
| Изванредна режија у мјузиклу | Данијел Фиш | Номинација | ||
| Изванредна сценографија мјузикла | Лаура Џелник | Номинација | ||
| Изванредни дизајн освјетљења у мјузиклу | Скот Зјелински | Номинација | ||
| Изванредни дизајн звука у мјузиклуl | Дру Леви | Номинација | ||
| Изванредна оркестрација | Данијел Кругер | Освојено | ||
| Изванредни дизајн пројекције | Џошуа Торсон | Номинација | ||
| Награде драмске лиге | Изванредно оживљавање мјузикла | Номинација | ||
| Изванредне перформансе | Али Хасим | Номинација | ||
| Награде Аутер Сиркла | Изванредно оживљавање мјузикла | Номинација | ||
| Изванредни глумац у мјузиклу | Дејмон Дуамо | Номинација | ||
| Изванредна истакнута глумица | Али Строкер | Номинација | ||
| Изванредни дизајн музике | Данијел Фиш | Номинација | ||
| Изванредна оркестрација | Данијел Кругер | Освојено | ||
| Изванредни дизајн звука | Дру Леви | Номинација | ||
| 2020 | Награда Греми | Најбољи албум мјузикла | Дејмон Дуамо, Ребека Наоми Џонс, Али Строкер, Мери Теста и Патрик Вејл (солисти); Данијел Кругер и Дин Шаренов (продуценти); Ричард Роџерс (композитор); Оскар Хамерстејн II (lyricist) | Номинација |
Референце уреди
- ^ Time May 26, 2008 issue Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2008), p. 51, that Oklahoma! tied (with Bye Bye Birdie) as the eighth most frequently produced musical by U.S. high schools in 2007.
- ^ Everett, p. 137, chapter by Riis, Thomas L., with Ann Sears and Everett
- ^ Wilk, Max (2002). OK! The Story of Oklahoma!: A Celebration of America's Most Beloved Musical. New York: Applause Books. ISBN 1-55783-555-1.
- ^ Swain, Joseph P. The Broadway Musical: A Critical and Musical Survey. Scarecrow Press, Inc., 2002, pp. 103–06
- ^ Secrest, стр. 403–04
- ^ “Oscar Hammerstein II” Архивирано децембар 17, 2010 на сајту Wayback Machine. Songwriters Hall of Fame, accessed December 22, 2010
- ^ Layne, Joslyn. Lorenz Hart Biography, Allmusic, accessed December 22, 2010
- ^ а б в Nolan, стр. 1–25
- ^ а б Kantor and Malson, pp. 196–202
- ^ а б в г Gordon, John Steele. Oklahoma'!' Архивирано август 4, 2010 на сајту Wayback Machine, accessed June 13, 2010
- ^ а б Kenrick, John. "History of the Musical Stage, 1940s Part II: Oklahoma, OK!" Musicals101.com, accessed October 11, 2011
- ^ Information on the tryout from Capa.com Архивирано мај 11, 2008 на сајту Wayback Machine
- ^ Hanff, Helene. "Excerpt ... Away We Go", Underfoot in Show Business, Harper and Row, (1962) ISBN 0-316-34319-6
- ^ "Richard Rodgers and Oscar Hammerstein II for Oklahoma!", Pulitzer.org, 1944, accessed November 16, 2019
- ^ Lewis, David H., Broadway musicals: A Hundred Year History, 2002, McFarland & Company, p. 35
- ^ "1944 Pulitzer Prizes", Pulitzer.org, retrieved January 7, 2018
Литература уреди
- Carter, Tim. Oklahoma!: the making of an American musical. Yale University Press, (2007) ISBN 0-300-10619-X
- Everett, William A. and Paul R. Laird. The Cambridge Companion to the Musical, Cambridge University Press, (2002) ISBN 0-521-79189-8
- Hischak, Thomas S. The Rodgers and Hammerstein Encyclopedia. Greenwood Publishing Group, (2007) ISBN 0-313-34140-0
- Jones, John B. Our Musicals, Ourselves. Hanover: University Press of New England, (2003) ISBN 978-1-58465-311-0
- Kantor, Michael and Maslon, Laurence. Broadway: The American Musical. New York: Bullfinch Press, (2004) ISBN 0-8212-2905-2
- Nolan, Frederick (2002). The Sound of Their Music: The Story of Rodgers and Hammerstein. New York: Applause Books. ISBN 1-55783-473-3.
- Stempel, Larry (2010). Showtime: A History of the Broadway Musical Theater. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 0-393-06715-7.
- Block, Geoffrey. The Richard Rodgers Reader. New York: Oxford University Press, 2002.
- Ewen, David. With a Song in His Heart (Richard Rodgers). New York: Holt, Rinehart and Winston, 1963.
- Fordin, Hugh. Getting To Know Him: The Biography of Oscar Hammerstein II. New York: Random House, 1977; Decapo Press, 1995.
- Green, Stanley. The Rodgers and Hammerstein Fact Book. Milwaukee: Hal Leonard, 1980.
- Mordden, Ethan. Rodgers & Hammerstein. New York: Harry N. Abrams, Inc., 1992.
Спољашње везе уреди
- Oklahoma!
- Информације са сајта о историји позоришта
- RNH Оклахома на сајту rnh.com
- Оклахома на сајту guidetomusicaltheatre.com ]
- Поп хроника 1940—те #8 – коментари Роџерса и Хамерстејна