Окраштица (алб. Akrashticë) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Окраштица површине 883.61 ha. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1.113 становника, већину становништва чинили су Албанци.[a]

Окраштица
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.Пад 1.113[1]
Географске карактеристике
Координате42°49′31″ СГШ; 20°54′34″ ИГД / 42.82528° СГШ; 20.90944° ИГД / 42.82528; 20.90944Координате: 42°49′31″ СГШ; 20°54′34″ ИГД / 42.82528° СГШ; 20.90944° ИГД / 42.82528; 20.90944
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина598 м
Окраштица на мапи Србије
Окраштица
Окраштица
Окраштица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

ГеографијаУреди

Село је на валовитом земљишту, збијеног типа, оранице с различитим саставом, на којима успевају све житарице, а има нешто и храстове шуме. Окраштица је смештена на падини планине Чичавице, 7 км удаљено од Вучитрна на западној страни. Дели се на махалу Шаљака (на левој страни Крагујевачке реке) и махалу Маринћака (на десној страни реке). Називи махала су по старијим и важнијим родовима. И куће у махалама нису збијене већ растурене у групице по родовима.

ИсторијаУреди

Село се први пут помиње у турском попису области Бранковића из 1455. године, у попису је уписано под истим именом 22 српске куће, међу којима је био дом попа Вукашина. У селу је постојала стара црква, којој се данас изгубио сваки траг. У овом селу су живели Срби до 1820. године, када су дошли Албанци из северне Албаније из места Марине. По њиховом доласку Срби су почели да се расељавају. Доласком мухаџира из Топлице ово село се у потпуности раселило и Срби су отишли у Топлицу и друге крајеве.[2] Године 1925. у ово село доселиле су се 3 куће насељеника на добијену утринску земљу од државе.[3]

Учесници ослободилачких ратова 1912—1918Уреди

  • Сладојевић Лука, Солунски добровољац

Учесници Другог светског рата (1941—47)Уреди

  • Костић Стојан
  • Сладојевић Лука

Погинули у другом светском ратуУреди

Одсељени 1941—93Уреди

Свега 3 домаћинстава са 12 чланова. Од исељења ових становника престао је живот Срба у овом селу.

Порекло становништва по родовимаУреди

Најстарији албански род (Маринћак), при досељењу (око 1820), затекао је село са српским становништвом, само је било мало кућа у њему. Срби су доцније продавали имања вучитрнским муслиманима и расељавали се.

Родови
  • Маринћак (10 кућа.), од фиса (племена) Мзи. Досељен око 1820. из Северне Албаније, из Марине, по чему му је дошло и презиме. Појасеви у 1934. од досељења: Асан, Заит, Рама, Бахтијар (80 година).
  • Шаљак (6 кућа.), од фиса (племена) Шаље. Из Бољетина (Копаоничка Шаља) досељен у Невољане за чифчију, па одатле у Окраштицу средином 19. века.
  • Бодрљак (7 кућа.), од фиса (племена) Шаље. Доселио се из Старог Трга (Копаоничка Шаља) на купљено имање после Шаљака.
  • Карачели (8 кућа.), од фиса (племена) Друштина, старином је из Малесије. Живео је у Чабру (Ибарски Колашин), одакле се доселио у Караче, а из Карача преселио у Окраштицу после Бодрљака.
  • Мехол (2 кућа.), од фиса (племена) Гаша. Пресељен од истоименог рода у Штитарици мало пре доласка мухаџира.
  • Аземовит (алб. Azemi) (2 кућа.), од фиса (племена) Бериша. Пресељен из Слатине (вучитрнске) кад и Мехоли.
  • Бошњак (2 кућа.). Са Пештера сишао на Косово нешто пре доласка мухаџира. Прво био у Дољаку, а после прешао у Окраштицу за чифчију у Шерифа Бику из Вучитрна. Кажу да су и на Пештеру говорили албански. Убрајају се у фис (племе) Шкреља.

У Окраштици су биле две српске колонистичке куће. Окупатор их је за време рата протерао и више се после рата нису вратиле.

ДемографијаУреди

Популација (ист.): Окраштица
Година1948195319611971198119912011
Становништво5435987089081.0781.1121.113
Еволуција становништва

СтановништвоУреди

Етнички састав према попису из 1961.[5]
Албанци
  
693 97,88 %
Црногорци
  
7 0,99 %
Срби
  
6 0,85 %
Укупно: 708
Етнички састав према попису из 1971.[6]
Албанци
  
908 100 %
Укупно: 908
Етнички састав према попису из 1981.[6]
Албанци
  
1.078 100 %
Укупно: 1078
Етнички састав према попису из 2011.[7]
Албанци
  
1.113 100 %
Укупно: 1113

НапоменеУреди

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди