Округ Сан Дијего
Округ Сан Дијего (енгл. San Diego County) округ је у југозападном делу савезне државе Калифорнија, САД. Највећи град и седиште округа је Сан Дијего.
Округ Сан Дијего San Diego County | |
---|---|
![]() Положај округа у савезној држави Калифорнија | |
![]() Положај савезне државе Калифорнија у САД | |
![]() | |
Држава | ![]() |
Савезна држава | ![]() |
Админ. центар | Сан Дијего |
Површина | 11.721 km2 |
Становништво | 2010. |
— број ст. | 3.095.313 |
— густина ст. | 264,08 ст./km2 |
Званични веб-сајт |
Према попису из 2010, округ је имао 3.095.313 становника, што га чини другим по величини округом у Калифорнији (иза Округа Лос Анђелес).[1] Округ је по броју становника већи од 21 појединачне савезне државе.
Округ се на југу граничи са Мексиком, на северу са окрузима Риверсајд и Оранџ, на истоку са округом Империјал, док на западу и југозападу излази на Тихи океан.
Сан Дијего је један од првобитних округа у Калифорнији, и формиран је 1850.[2] У време формирања, округ је био много већи и обухватао је делове данашњих округа Сан Бернардино и Ињо, као и целу територију данашњих округа Риверсајд и Империјал.
Највећи градовиУреди
Град | Бр. становника | |
---|---|---|
Сан Дијего | 1.301.617 | |
Чула Виста | 243.916 | |
Оушансајд | 183.095 | |
Ескондидо | 143.911 | |
Карлсбад | 105.328 |
ПолитикаУреди
Година | Реп. | Дем. | Остали |
---|---|---|---|
2008. | 44,1% 539.939 | 54,3% 664.685 | 1,7% 19.270 |
2004. | 52,5% 596.033 | 46,4% 526.437 | 1,1% 12.378 |
2000. | 49,6% 475.736 | 45,7% 437.666 | 4,7% 45.232 |
1996. | 45,8% 402.876 | 44,1% 389.964 | 10,3% 91.311 |
1992. | 35,7% 352.125 | 37,2% 367.397 | 27,1% 267.124 |
1988. | 60,2% 523.143 | 38,3% 333.264 | 1,5% 12.788 |
1984. | 65,3% 502.344 | 33,4% 257.029 | 1,3% 9.894 |
1980. | 60,8% 435.910 | 27,3% 195.410 | 11,9% 85.546 |
1976. | 55,7% 353.302 | 41,6% 263.654 | 2,7% 16.839 |
1972. | 61,8% 371.627 | 34,3% 206.455 | 3,8% 23.055 |
1968. | 56.3% 261,540 | 36,1 % 167,669 | 7,7 % 35,654 |
1964. | 50,3% 214.445 | 49,7% 211.808 | 0,0% 33 |
1960. | 56,4% 233.045 | 43,3% 171.259 | 0,3% 1.106 |
1956. | 64,5% 195.742 | 35,2% 106.716 | 0,4% 1.147 |
1952. | 63,5% 186.091 | 35,9% 105.255 | 0,6% 1.688 |
1948. | 49,4% 101.552 | 47,8% 98.217 | 2,8% 5.690 |
1944. | 45,4% 75.746 | 53,9% 89.959 | 0,6% 1.059 |
1940. | 43,3% 55.434 | 55,6% 71.188 | 1,2% 1.488 |
1936. | 35,0% 35.686 | 63,5% 64.628 | 1,5% 1.540 |
1932. | 41,5% 35.305 | 53,6% 45.622 | 5,0% 4.223 |
1928. | 67,1% 47.769 | 32,0% 22.749 | 0,9% 633 |
1924. | 49,0% 22.726 | 6,4% 2.944 | 44,7% 20.721 |
1920. | 63,8% 19.826 | 27,3% 8.478 | 9,0% 2.783 |
Историјски, округ је био снажно упориште Републиканске странке. Барак Обама је 2008. постао први председнички кандидат Демократске странке након 64 године који је освојио апсолутну већину гласова у округу. Бил Клинтон је 1992. освојио релативну већину гласова, на изборима који су карактеристични по томе што су била три кандидата са великим бројем гласова.
Град Сан Дијего, с друге стране, више нагиње Демократској странци, чији су кандидати добили највише гласова у граду на последњих пет председничких избора.
Што се тиче избора за Представнички дом САД, у округу се налазе три цела конгресна дистрикта (из сваког се попуњава једно место у Представничком дому) и делови још два дистрикта.
РеференцеУреди
- ^ U.S. Census Quickfacts Архивирано 2011-07-18 на сајту WebCite, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Coy, Owen C.; PhD (1923). California County Boundaries. Berkeley: California Historical Commission. стр. 221. ASIN B000GRBCXG.
ЛитератураУреди
- Kane, Joseph; Aiken, Charles (2004). The American Counties: Origins of County Names, Dates of Creation, and Population Data, 1950-2000. Scarecrow Press. ISBN 0-8108-5036-2.
- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.
Спољашње везеУреди
Овај чланак везан за САД је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |