Олга Јанчић
Олга Јанчић (Битољ, 1. фебруар 1929 — Београд, 26. октобар 2012) била је српска вајарка.
| Олга Јанчић | |
|---|---|
 Олга Јанчић 1977. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. фебруар 1929. |
| Место рођења | Битољ, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 26. октобар 2012. (83 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Уметнички рад | |
| Поље | вајарство |
Биографија
уредиОлга Јанчић са родитељима 1930. долази у Београд где похађа основну школу (1936-1940) и IV женску гимназију (1940-1945). Године 1945. уписује Академију ликовних уметности у Београду код професора Лојза Долинара и Томе Росандића а после завршених студија од 1950. до 1954. је на специјализацији у Мајсторској радионици Томе Росандића.
Од 1948. године учествује на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Прву самосталну изложбу одржала је 1959. године у Београдy
Учествовала је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.[1]
Један је од оснивача групе „Простор 8“ 1957. године.
Излагала је у оквиру Југословенског павиљона на Светској изложби у Бриселу 1958. године.[2] Један је од десет уметника који су излагали на првом Октобарском салону 1960 године.[3]
Граду Београду 1993. године предаје легат од деведесет скулптура који се данас чува у Кући легата.[4]
Преминула је 26. октобра 2012. године у 83. години живота у Београду.
Уметност
уреди
Скулпторска уметност Олге Јанчић постављено је још у самом почетку стваралаштва на стабилним основа преткласичне и класичне европске уметности, колико и на постулатима високог модернизма одакле је она изградила један аутентични пластички свет јединствен у српском и југословенском вајарству. Било да се иражавала у пуној, волуминозној форми или у рељефима, она је истраживала елементарну суштину иконичке представе остављајући посматрачима довољно простора да њене радове употпуне властитом перцепцијом и имагинацијом. За Олгу Јанчић скулпторско дело је било место на коме је од архетипова правила монументалну магијску представу, каткада изобличавајући њен смисао, каткада и самим називом радова упућујући посматрача ка јасном запажању или различитим асоцијацијама од еротског до наративног, од изгледа тектонских маса до псеудофигуративних композиција.
Два су материјала у коме она ствара: камен (каткада мермер) и бронза, и у оба случаја траг и потез њене руке било да клеше или да обликује гипсану масу, водили су ка изазивању менталних и визулених сензација која покрећу и задовољавају естетске потребе гледалаца. Од педесетих година прошлог века Олга Јанчић је давала пуни допринос ономе што је у критици названо савременост у ликовним уметностима и са својим делима она је равноправно стајала са истовременим сликарством које је било испирисано истим креативним мотивима који су произашли из те епохе.
Награде
уреди- 1959. Награда за скулптуру на I међународном бијеналу младих, Париз
- 1960. Награда за скулптуру на I бијеналу младих, Ријека
- 1961. Награда за скулптуру на IV медитеранском бијеналу, Александрија
- 1961. Награда за скулптуру на I тријеналу ликовних уметности, Београд
- 1973. Награда за скулптуру на I југословенском бијеналу мале пластике, Мурска Собота
- 1977. Награда „Политике“ из Фонда Владислав Рибника, Београд
- 1977. Награда УЛУС-а на изложби Простор '77, Београд
- 1984. Награда за скулптуру на Октобарском салону, Београд
- 1987. Октобарска награда града Београда за скулптуру, Београд
- 1995. Награда за скулптуру на II бијеналу цртежа и мале пластике, Београд
Самосталне изложбе
уреди- 1959 Уметнички павиљон Београд, Београд, Модерна галерија, Љубљана, Галерија ликовних умјетности, Ријека
- 1960 Градска галерија сувремене умјетности, Загреб, Festival of the Visual Arts, Harrogate (Енглеска)
- 1964 Салон Модерне галерије, Београд
Олга Јанчић, Форма (1990), Народни музеј Краљево - 1977 Галерија Дома ЈНА, Београд, Народни музеј, Крагујевац
- 1981 Народни музеј, Лабин, Изложбени салон, Пула
- 1982 Атријум, Крижанке, Љубљана, Галерија Форум, Загреб, Ликовна галерија Културног центра, Београд
- 1987 Музеј савремене уметности, ретроспективна изложба, Београд
- 1991 Ликовна галерија Културног центра, Београд, Градска галерија, Ужице
- 1992 Господар-Васин конак, Краљево
- 1994 Galerie du Centre Culturel Yougoslave, Paris
- 1997 Уметничка галерија, Крушевац, Галерија УЛУС, Београд
- 1998 Галерија Цептер, Београд, Савремена галерија уметничке колоније Ечка, Зрењанин
- 2005 Музеј 25. мај, ретроспективна изложба, Београд
- 2007 Уметничка галерија ХАОС, Цртежи и мала , Београд
- 2018 Кућа легата, Легат Олге Јанчић, Београд
Скулптуре у слободном простору
уреди
- 1957. Композиција, камен, Петроварадинска тврђава, Нови Сад
- 1963. Материнство III, камен, Порторож
- 1965. Затворен облик III, мермер, Врњачка Бања
- 1969. — 1970. Језгро облика II, мермер, Парк скулптуре, Музеј савремене уметности, Београд
- 1971. Језгро облика VI, мермер, Аранђеловац
- 1975. Плод VIа, мермер, Вандусенова ботаничка башта, Ванкувер
- 1977. Лабински склоп, камен, Парк скулптура, Лабин
- 1977. Велики трином, мермер, Савски кеј, Београд
- 1984. Хиљадудеветстоосамдесетпета, бронза, Краљево
Библиографија (избор)
уредиКњиге и студије
- 1955 Ото Бихаљи Мерин, La Sculpture Yougoslave du vingtième siècle, pp. 3-24, Југославија, Београд
- 1959 Michele Seuphor, La sculpture de ce siècle, pp. 177, 284, Griffon, Neuchatel
- 1960 Dictionnaire de la sculpture moderne, Fernand Hazan, Paris, Robert Maillard, London
- 1961 Lexicon der Modernen Plastik, pp. 149, Deutsche Buch-Gemeinschaft, Berlin, Darmschadt, Wien
- 1961 Миодраг Коларић, Новија југословенска скулптура, Југославија, Београд
- 1964 Миодраг Б. Протић, Савременици II, pp. 260-263, Нолит, Београд
- 1964 Herbert Read, A Concise History of Modern Sculpture, p.p. 191, 308, Thames and Hudson, London
- 1966 Херберт Рид, Историја модерне скулптуре, pp. 191, 332, Југославија, Београд
- 1970 Nouveau dictionnaire de la sculpture moderne, pp. 144, Fernand Hazan, Paris
- 1970 Лазар Трифуновић, Путеви и раскршћа српске скулптуре, Уметност, бр. 22, април-јун, pp. 5-38, Београд
- 1971 Катарина Амброзић, Модерна уметност у Југославији, Општа енциклопедија Larousse, књ. 1, pp. 860-870, Вук Караџић, Београд
- 1972 Michel Ragon, L'art Abstrait, II, pp. 230, Maeght, Paris
- 1974 Michel Ragon, L'art Abstrait, IV, pp. 244, Maeght, Paris
- 1974 Phaidon Dictionary of twentieth-century Art, pp. 178, London
- 1982 Миодраг Б. Протић, Скулптура ХХ века, Југославија, Београд, Спектар, Загреб, Прва књижевна комуна, Мостар
Монографије и предговори каталога
- 1959 Катарина Амброзић, Уметнички павиљон Београд, Београд, Модерна галерија, Љубљана, Галерија ликовних умјетности, Ријека
- 1959 Катарина Амброзић, Први Бијенале у Паризу, Музеј модерне уметности града Париза, Париз
- 1962 Миодраг Б. Протић, XXXI Biennale Internayionale d'arte, Венеција
- 1964 Катарина Амброзић, Салон Модерне галерије, Београд
- 1970 Јеша Денегри, Скулптура, IV београдски тријенале југословенске ликовне уметности, Музеј савремене уметности, Салон Музеја савремене уметности, Београд
- 1975 Миодраг Б. Протић, Југословенска скулптура 1870-1950, Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметности, Београд
- 1977 Стојан Ћелић, Скулптура Олге Јанчић, Народни музеј, Крагујевац
- 1981 Мома Павловић, Народни музеј, Лабин
- 1982 Зоран Павловић, Ликовна галерија Културног центра, Београд
- 1983 Јован Деспотовић, Југословенска скулптура после 1950, Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Музеј савремене уметности, Београд
- 1987 Марија Пушић, Скулптуре Олге Јанчић, ретроспективна изложба, Музеј савремене уметности, Београд
- 1991 Зоран Глушчевић, Галерија Културног центра, Београд
- 1994 Ирина Суботић, Галерија Југословенског културног центра, Париз
- 1997 Ирина Суботић, Ивана Симеоновић Ћелић, Олга Јанчић. Скулптура, Clio, Београд
- 1998 Милета Продановић, Галерија Цептер, Београд
- 2004 Ирина Суботић, Галерија Цептер - десет година постојања 1994-2004, Галерија Цептер, Београд
- 2005. Група аутора, Олга Јанчић, ретроспективна изложба, Музеј 25. мај, Београд
Критике и прикази
- 1951 Петар Лубарда, Поводом изложбе младих ликовних уметника Србије, Књижевне новине, 10. новембар, Београд
- 1954 Миодраг Б. Протић, Изложба сарадника Томе Росандића, Књижевне новине, 25. март, Београд
- 1954 Мића Поповић, Изложба сарадника Мајсторске радионице Томе Росандића, НИН, 4. април, Београд
- 1957 Павле Васић, Савремена српска скулптура, Политика, 20. јануар, Београд
- 1957 Раде Предић, Рефлексија о једној уметници, Видици, V, јануар-фебруар, pp. 24-25, Београд
- 1959 Павле Васић, Скулптура Олге Јанчић, Политика, 23. март, Београд
- 1959 Миодраг Б. Протић, Скулптура Олге Јанчић, НИН, 29. март, Београд
- 1961 Ото Бихаљи Мерин, Наше модерно вајарство, Политика, 18. јуни, Београд
- 1964 Ђорђе Кадијевић, Олга Јанчић, НИН, 19. јануар, Београд
- 1964 Драгослав Ђорђевић, Интимни живот форме, Борба, 22. јануар, Београд
- 1965 Зоран Павловић, Олга Јанчић, Уметност, бр. 1, јануар-март, pp. 105, Београд
- 1965 Лазар Трифуновић, Савремена југословенска ликовна уметност, Међународна политика, 1. новембар, Београд
- 1977 Стојан Ћелић, Скулптура Олге Јанчић, Уметност, бр. 52-53, март-јун, pp. 22-45, Београд
- 1977 Слободан Ристић, Незавидан положај савремене београдске скулптуре, Политика, 27. август, Београд
- 1987 Зоран Маркуш, Виталност као уметност, Политика, 27. март, Београд
- 1987 Јован Деспотовић, Однос скулптуре према околини, Јединство, Приштина
- 1991 Љубиша Симовић, Олга Јанчић, Ликовни живот, мај-јуни, pp. 2, Београд
- 1998 Јован Деспотовић, Олга Јанчић, рељефи, скулптурем цртежи. Аутентични свет модернизма, Данас, 24. март, Београд
Референце
уреди- ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26.
- ^ „Jugoslovenski paviljon na Svetskoj izložbi u Briselu”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1958-04-17. Приступљено 2024-01-26.
- ^ „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1960-10-20. Приступљено 2024-01-28.
- ^ „Kuća Legata”. www.kucalegata.org. Приступљено 2024-01-26.
Литература
уреди- 1976. У зениту савремене уметности (Хенри Мур), Борба, 28. фебруар, Београд
- 1986. Он нас је пробудио (на вест о смрти Хенрија Мура), Борба, 2. септембар, Београд
- 1992. Против „фиктивних“ музеја, Политика, 23. јанура, Београд
- 1993. Интелектуалац у смутном времену (глас без добродошлице), Политика, 25. јануср, Београд
- 1993. Уметност мирног живљења (разгледница из Париза), Политика, 18. септембар, Београд
