Википедија

Олдус Хаксли

Енглески писац и филозоф (1894–1963)
(преусмерено са Олдос Хаксли)

Олдус Хаксли (енгл. Aldous Huxley; Годалминг, 26. јул 1894 — Лос Анђелес, 22. новембар 1963) је био енглески писац и један од најистакнутијих европских есејиста 20. века.[1][2][3] Његови „романи идеја“ засновани на есејистичким моделима расправа и сукоба начела.

Олдус Хаксли
Олдус Хаксли
Лични подаци
Пуно имеОлдус Хаксли
Датум рођења(1894-07-26)26. јул 1894.
Место рођењаГодалминг, Уједињено Краљевство
Датум смрти22. новембар 1963.(1963-11-22) (69 год.)
Место смртиЛос Анђелес, САД
ОбразовањеУниверзитет у Оксфорду, Balliol College, Колеџ Итон
Књижевни рад
Најважнија делаВрли нови свет
Потпис
Званични веб-сајт
www.huxley.net

Написао је чувено дело Врли нови свет. У томе делу описује друштво, које функционише по принципима масовне производње и помоћу Павловљевих рефлекса. Људи се стварају у епруветама и унапред се одређује ко ће припадати којој класи људи по интелигенцији.

Медицинска истраживања уреди

Познат је и као заговорник коришћења психоактивних супстанци, о чему је исцрпно писао у својој књизи Врата перцепције (The Doors of Perception) по којој је састав Дорси (The Doors) добио име.[4] Хакслијеву пажњу су посебно привукла медицинска истраживања енглеског психијатра Хемфрија Озмонда, који је настојао новооткривену супстанцу ЛСД да употреби у лечењу одређених менталних поремећаја.[5] Године 1953, Хемфри Осмонд је снабдео Хакслија са дозом мескалина.[6]

Хаксли је добровољно експериментисао с психоделичним дрогама под надзором др Озмонда, закључивши да је ЛСД дрога која проширује свест и омогућује искорак у алтернативну стварност.[5] У књизи „Врата перцепције“ истицао је да људски ум у свакодневном опажању делује као филтар који селективно пропушта само нужне информације, док ЛСД уклања овај филтар и тако чини кључ за врата спознаје. Кад се та врата једном отворе, онда навали бујица утисака, боја, звукова и слика, свакодневне ствари виде се друкчијима, јављају се чудне визије, а мисли које се обично сматрају баналним сада се показују као ствари од великога значења. То, по Хакслију, није ништа друго до мистична екстаза, директан улаз у трансцендентно.[5] На темељу тога предвиђао је сензационалан препород религије чим ЛСД дође до ширих народних маса. Сматрао је да ако ова дрога може произвести религијске учинке, онда је она пуно више од пуког средства за промену расположења.[5]

Дела уреди

У романима, новелама и есејима Хаксли је критичар грађанске интелигенције између два рата. Касније, после Другог светског рата, он је песимиста и савремену цивилизацију покушава да нађе у мистичним спекулацијама.[7]

Романи уреди

  • Сетни кром (1921)
  • Antic Hay (1923)
  • Јалово лишће (1925)
  • Контрапункт (1928)
  • Врли нови свет (1932)
  • Безооки у Гази (1936)
  • Након много лета умире лабуд (1939)
  • Време мора бити заустављиво (1944)
  • Мајмун и бит (1948)
  • Геније и богиња (1955)
  • Острво (1962)

Кратке приче уреди

  • Лимбо (1920)
  • Mortal Coils (1922)
  • Мали Мексиканац (САД - млади Архимедес) (1924)
  • Две од три Грације (1926)
  • Кратке свеће (1930)
  • Јакобове руке; Бајка (крајем 1930-их)
  • Сабране кратке приче (1957)

Поезија уреди

  • Пламени точак (1916)
  • Јона (1917)
  • Пораз младости (1918)
  • Леда (1920)
  • Arabia Infelix (1929)
  • The Cicadas (1931)
  • Прва филозофова песма

Путописи уреди

  • Идући путем (1925)
  • Заједљиви пилат: дневник једног путовања (1926)
  • Преко Мексичког залива (1934)

Збирке есеја уреди

  • На маргини (1923)
  • Идући путем (1925)
  • Нови и стари есеји (1926)
  • Праве студије (1927)
  • Ради шта хоћеш (1929)
  • Вулгарност у књижевности (1930)
  • Музика ноћу (1931)
  • Текстови и уводи (1932)
  • Дрво маслине (1936)
  • Речи и њихово значење (1940)
  • Уметност виђења (1942)
  • The Perennial Philosophy (1945)
  • Наука, слобода и мир (1946)
  • Теме и варијације (1950)
  • Сутра, сутра и сутра (1952)
  • Врата перцепције (1954)
  • Рај и пакао (1956)
  • Адонис и алфабет (1956)
  • Сакупљени есеји (1958)
  • Врли нови свет Ревизиран (1958)
  • Књижевност и наука (1963)
Сценарији
Аудио снимци

Занимљивости уреди

  • Предавао је један семестар француски језик младом Џорџу Орвелу на Итону.
  • Појављује се у горњем десном углу на илустрацији једног од најпопуларнијих албума свих времена “Клуб сломљених срца наредника Пепера” Битлса.
  • ЛСД је први пут узео 24. децембра 1955, а последњи пут на самрти, 23. новембра 1963. Последње речи су му биле: „ЛСД 100 милиграма ИМ“ (у мишић).

Референце уреди

  1. ^ Watt 1975, стр. 366.
  2. ^ Sion 2010, стр. 2.
  3. ^ Sawyer, Dana (2002). Aldous Huxley: A Biography. The Crossroad Publishing Company. стр. 187. ISBN 978-0-8245-1987-2. Приступљено 10. 4. 2016. „Huxley was a philosopher but his viewpoint was not determined by the intellect alone. He believed the rational mind could only speculate about truth and never find it directly.” 
  4. ^ Simmonds 2008, стр. 45.
  5. ^ а б в г Branko Miloš, Druga strana rock'n'rolla (pp. 84–93), Verbum, Split. 2002. ISBN 978-953-6197-43-9.
  6. ^ Martin, Douglas. Friday, August 22, 2008 "Humphry Osmond, 86, Who Sought Medicinal Value in Psychedelic Drugs, Dies". New York: New York Times
  7. ^ Енциклопедија Лексикографског завода, књига 3. Загреб: Лексикографски завод. 1958. стр. 474. 
  8. ^ Bradshaw, David (1993). „Introduction”. Aldous Huxley's "Those Barren Leaves" (Vintage Classics, 2005). Vintage, Random House, 20 Vauxhall Brigade Road, London. xii. 
  9. ^ "Eyeless in Gaza" (1971)
  10. ^ „Knowledge and Understanding”. AllMusic. Приступљено 8. 3. 2013. 
  11. ^ а б „Note on lecturing in Santa Barbara”. Pooler-georgia-homepage.com. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 8. 3. 2013. 
  12. ^ „Who Are We?”. AllMusic. Приступљено 8. 3. 2013. 

Литература уреди

  • Bradshaw, David (1993). „Introduction”. Aldous Huxley's "Those Barren Leaves" (Vintage Classics, 2005). Vintage, Random House, 20 Vauxhall Brigade Road, London. xii. 
  • Енциклопедија Лексикографског завода, књига 3. Загреб: Лексикографски завод. 1958. стр. 474. 
  • Sawyer, Dana (2002). Aldous Huxley: A Biography. The Crossroad Publishing Company. стр. 187. ISBN 978-0-8245-1987-2. Приступљено 10. 4. 2016. „Huxley was a philosopher but his viewpoint was not determined by the intellect alone. He believed the rational mind could only speculate about truth and never find it directly.” 
  • Sion, Ronald T. (2010). Aldous Huxley and the Search for Meaning: A Study of the Eleven Novels. McFarland & Company, Inc. стр. 2. ISBN 978-0-7864-4746-6. Приступљено 10. 4. 2016. „Aldous Huxley, as a writer of fiction in the 20th century, willingly assumes the role of a modern philosopher-king or literary prophet by examining the essence of what it means to be human in the modern age. … Huxley was a prolific genius who was always searching throughout his life for an understanding of self and one's place within the universe.” 
  • Watt, Donald, ур. (1975). Aldous Huxley. Routledge. стр. 366. ISBN 978-0-415-15915-9. Приступљено 10. 4. 2016. „Inge's agreement with Huxley on several essential points indicates the respect Huxley's position commanded from some important philosophers … And now we have a book by Aldous Huxley, duly labelled The Perennial Philosophy. … He is now quite definitely a mystical philosopher.” 
  • Simmonds, Jeremy (2008). The Encyclopedia of Dead Rock Stars: Heroin, Handguns, and Ham Sandwiches. Chicago: Chicago Review Press. стр. 45. ISBN 978-1-55652-754-8. 
  • Roy, Sumita (2003), Aldous Huxley And Indian Thought, Sterling Publishers Pvt. Ltd 
  • Anderson, Jack. 1982. "Ballet: Suzanne Farrell in 'Variations' Premiere". New York Times (4 July).
  • Barnes, Clive. 1966. "Ballet: Still Another Balanchine-Stravinsky Pearl; City Troupe Performs in Premiere Here 'Variations' for Huxley at State Theater". New York Times (1 April): 28.
  • Spies, Claudio. 1965. "Notes on Stravinsky's Variations". Perspectives of New Music 4, no. 1 (Fall-Winter): 62–74. Reprinted in Perspectives on Schoenberg and Stravinsky, revised edition, edited by Benjamin Boretz and Edward T. Cone, [pages]. New York:W. W. Norton, 1972.
  • White, Eric Walter (1979). Stravinsky: The Composer and His Works (2nd изд.). Berkeley and Los Angeles: The University of California Press. ISBN 978-0-520-03985-8. .
  • Atkins, John. Aldous Huxley: A Literary Study, J. Calder, 1956
  • Bedford, Sybille (2002). Aldous Huxley: A Biography. Ivan R Dee. ISBN 978-1-56663-454-0. 
  • Braubach, Mary Ann (2010). „Huxley on Huxley”. Cinedigm. Архивирано из оригинала 08. 11. 2014. г. Приступљено 25. 9. 2017. 
  • David King Dunaway, PH.D. (1991). Huxley in Hollywood. Anchor. ISBN 978-0-385-41591-0. 
  • Firchow, Peter. Aldous Huxley: Satirist and Novelist, U of Minnesota P, 1972
  • Firchow, Peter. The End of Utopia: A Study of Aldous Huxley's Brave New World, Bucknell University Press, 1984
  • Huxley, Aldous (1952). The Devils of Loudun (appendix). 
  • Huxley, Aldous. The Human Situation: Aldous Huxley Lectures at Santa Barbara 1959, Flamingo Modern Classic. 1994. ISBN 978-0-00-654732-7.
  • Huxley, Laura Archera. This Timeless Moment, Celestial Arts. 2001. ISBN 978-0-89087-968-9.
  • Meckier, Jerome. Aldous Huxley: Modern Satirical Novelist of ideas, Firchow and Nugel editors, LIT Verlag Berlin-Hamburg-Münster. 2006. ISBN 978-3-8258-9668-3.
  • Murray, Nicholas (2003). Aldous Huxley. Macmillan. ISBN 978-0-312-30237-5. 
  • Rolo, Charles J. (ed.). The World of Aldous Huxley, Grosset Universal Library, 1947.
  • Sexton, James (ed.). Aldous Huxley: Selected Letters, Ivan R. Dee. 2007. ISBN 978-1-56663-629-2.
  • Sawyer, Dana (2002). Aldous Huxley. Crossroad Publishing Co. ISBN 978-0-8245-1987-2. 
  • Shaw, Jeffrey M (2014). Illusions of Freedom: Thomas Merton and Jacques Ellul on Technology and the Human Condition. Eugene, OR: Wipf and Stock. ISBN 978-1-62564-058-1. .
  • Watt, Conrad., ур. (1997). Aldous Huxley. Routledge. ISBN 978-0-415-15915-9. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олдус_Хаксли&oldid=27549433”