Оливер Поповић

Оливер Поповић
Личне информације
Датум рођења	18. март 1970. (50 год.)
Место рођења	Титово Ужице, СФРЈ
Држављанство	Србија
Висина	200 cm
Позиција	крило
Про каријера	1984—2005 (играчка) ; 2005— (тренерска)
Сениорски клубови
Године:	Клубови:
1984—1985 ; 1985—1991 ; 1991—1992 ; 1992—1993 ; 1993—1995 ; 1995—1997 ; 1997—1999 ; 1999—2000 ; 2000—2001 ; 2001—2003 ; 2003—2005	Први Партизан ; Партизан ; ИМТ ; Борац Чачак ; Спартак Суботица ; Беобанка ; Црвена звезда ; Беобанка ; Локомотива Ростов ; УНИКС Казањ ; Маруси
Тренерска каријера
Године:	Клубови:
2005—2006 ; 2006—2007 ; 2007—2008 ; 2008—2009 ; 2012—2014 ; 2015—2016 ; 2016—2017 ; 2017 ; 2018—2020	Тамиш ; Мега Исхрана ; Визура ; Химик ; Вршац ; Крајова ; Напредак Крушевац ; Динамик ; Нови Пазар

Оливер Поповић (Титово Ужице, 18. март 1970)^[1] је бивши српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер.

Играчка каријераУреди

Каријеру је почео у екипи Првог Партизана из Титовог Ужица (1984/85). Касније је наступао за Партизан из Београда (од 1986. до 1991. године), где није добио праву шансу као млад кошаркаш. Играо је и за ИМТ (1991/92), Борац из Чачка (1992/93), суботички Спартак (од 1993. до 1995.), Беобанку (од 1995. до 1997. године).

Најзначајнији играчки период је имао у Црвеној звезди. У Звезду је стигао 1997. године из редова Беобанке. Одиграо је две сезоне у црвено-белом дресу и освојио шампионску титулу 1998. године. Забележио је 87 званичних мечева уз 794 постигнута поена (просек 9,1 по утакмици). По одласку из Звезде носио је дресове Локомотиве из Ростова (2000/01), Уникса из Казања (од 2001. до 2003) и грчког Марусија (од 2003. до 2005. године).

РепрезентацијаУреди

Са млађим категоријама репрезентације Југославије има освојене две златне медаље. Најсјајније одличје освојио је на Првенству Европе за кадете 1987. године у Мађарској, када је на пет мечева забележио 16 поена и на европском првенству за јуниоре 1988. у Југославији, када је имао просек од 7,1 поен по утакмици (50 поена, седам мечева).

Тренерска каријераУреди

По завршетку играчке каријере постао је тренер. Водио је Тамиш из Панчева у сезони 2005/06, затим Мега Исхрану, Визуру, Химик и Вршац од 2012. године.^[2]

Током 2013. године је са Универзитетском селекцијом Србије освојио друго место на Медитеранским играма у Мерсину (Турска) и бронзану медаљу на Универзијади Казању у (Русија).