Оливер Поповић
Оливер Поповић (Титово Ужице, 18. март 1970)[1] је бивши српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Тренутно води Слободу из Ужица.[2]
| Оливер Поповић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Оливер Поповић | ||
| Датум рођења | 18. март 1970. | ||
| Место рођења | Титово Ужице, СФРЈ | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Висина | 200 cm | ||
| Информације о каријери | |||
| Про каријера |
1984—2005 (играчка) 2005— (тренерска) | ||
| Позиција | крило | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1984—1985 1985—1991 1991—1992 1992—1993 1993—1995 1995—1997 1997—1999 1999—2000 2000—2001 2001—2003 2003—2005 |
Први Партизан Партизан ИМТ Борац Чачак Спартак Суботица Беобанка Црвена звезда Беобанка Локомотива Ростов УНИКС Казањ Маруси | ||
| Тренерска каријера | |||
| 2005—2006 2006—2007 2007—2008 2008—2009 2012—2014 2015—2016 2016—2017 2017 2018—2020 2020— |
Тамиш Мега Исхрана Визура Химик Вршац Крајова Напредак Крушевац Динамик Нови Пазар Слобода Ужице | ||
Играчка каријера Уреди
Каријеру је почео у екипи Првог Партизана из Титовог Ужица (1984/85). Касније је наступао за Партизан из Београда (од 1986. до 1991. године), где није добио праву шансу као млад кошаркаш. Играо је и за ИМТ (1991/92), Борац из Чачка (1992/93), суботички Спартак (од 1993. до 1995), Беобанку (од 1995. до 1997. године).
Најзначајнији играчки период је имао у Црвеној звезди. У Звезду је стигао 1997. године из редова Беобанке. Одиграо је две сезоне у црвено-белом дресу и освојио шампионску титулу 1998. године. Забележио је 87 званичних мечева уз 794 постигнута поена (просек 9,1 по утакмици). По одласку из Звезде носио је дресове Локомотиве из Ростова (2000/01), Уникса из Казања (од 2001. до 2003) и грчког Марусија (од 2003. до 2005. године).
Репрезентација Уреди
Са млађим категоријама репрезентације Југославије има освојене две златне медаље. Златну медаљу освојио је на Првенству Европе за кадете 1987. године у Мађарској, када је на пет мечева забележио 16 поена и на европском првенству за јуниоре 1988. у Југославији, када је имао просек од 7,1 поен по утакмици (50 поена, седам мечева).
Тренерска каријера Уреди
По завршетку играчке каријере постао је тренер. Водио је Тамиш, Мега Исхрану, Визуру, Химик, Вршац,[3] Крајову, Напредак Крушевац, Динамик, Нови Пазар и ужичку Слободу.
Током 2013. године је са Универзитетском селекцијом Србије освојио друго место на Медитеранским играма у Мерсину (Турска) и бронзану медаљу на Универзијади Казању у (Русија).
Играчки успеси Уреди
Партизан Уреди
- Првенство СФР Југославије (1): 1986/87.
- Куп СФР Југославије (1): 1989.
- Куп Радивоја Кораћа (1): 1988/89.
- Куп европских шампиона : треће место 1987/88.
Црвена звезда Уреди
- Првенство СР Југославије (1): 1997/98.
- Куп Радивоја Кораћа : финале 1997/98.
Референце Уреди
- ^ Zvezda, Moja Crvena (17. 3. 2017). „На данашњи дан: Рођен Оливер Поповић”. Moja Crvena Zvezda. Приступљено 14. 7. 2020.
- ^ „Oliver Popović novi trener KK Sloboda iz Užica”. Info Press. 1. 11. 2020. Приступљено 16. 11. 2020.
- ^ OLIVER POPOVIĆ: FOLIRANJE NIJE MOJ STIL Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2014) Приступљено 22.05.2014.
