Оливер Поповић

Оливер Поповић
Личне информације
Пуно име	Оливер Поповић
Датум рођења	18. март 1970. (52 год.)
Место рођења	Титово Ужице, СФРЈ
Држављанство	Србија
Висина	200 cm
Позиција	крило
Про каријера	1984—2005 (играчка) ; 2005— (тренерска)
Сениорски клубови
Године:	Клубови:
1984—1985 ; 1985—1991 ; 1991—1992 ; 1992—1993 ; 1993—1995 ; 1995—1997 ; 1997—1999 ; 1999—2000 ; 2000—2001 ; 2001—2003 ; 2003—2005	Први Партизан ; Партизан ; ИМТ ; Борац Чачак ; Спартак Суботица ; Беобанка ; Црвена звезда ; Беобанка ; Локомотива Ростов ; УНИКС Казањ ; Маруси
Тренерска каријера
Године:	Клубови:
2005—2006 ; 2006—2007 ; 2007—2008 ; 2008—2009 ; 2012—2014 ; 2015—2016 ; 2016—2017 ; 2017 ; 2018—2020 ; 2020—	Тамиш ; Мега Исхрана ; Визура ; Химик ; Вршац ; Крајова ; Напредак Крушевац ; Динамик ; Нови Пазар ; Слобода Ужице

Оливер Поповић (Титово Ужице, 18. март 1970)^[1] је бивши српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер. Тренутно води Слободу из Ужица.^[2]

Играчка каријераУреди

Каријеру је почео у екипи Првог Партизана из Титовог Ужица (1984/85). Касније је наступао за Партизан из Београда (од 1986. до 1991. године), где није добио праву шансу као млад кошаркаш. Играо је и за ИМТ (1991/92), Борац из Чачка (1992/93), суботички Спартак (од 1993. до 1995.), Беобанку (од 1995. до 1997. године).

Најзначајнији играчки период је имао у Црвеној звезди. У Звезду је стигао 1997. године из редова Беобанке. Одиграо је две сезоне у црвено-белом дресу и освојио шампионску титулу 1998. године. Забележио је 87 званичних мечева уз 794 постигнута поена (просек 9,1 по утакмици). По одласку из Звезде носио је дресове Локомотиве из Ростова (2000/01), Уникса из Казања (од 2001. до 2003) и грчког Марусија (од 2003. до 2005. године).

РепрезентацијаУреди

Са млађим категоријама репрезентације Југославије има освојене две златне медаље. Златну медаљу освојио је на Првенству Европе за кадете 1987. године у Мађарској, када је на пет мечева забележио 16 поена и на европском првенству за јуниоре 1988. у Југославији, када је имао просек од 7,1 поен по утакмици (50 поена, седам мечева).

Тренерска каријераУреди

По завршетку играчке каријере постао је тренер. Водио је Тамиш, Мега Исхрану, Визуру, Химик, Вршац,^[3] Крајову, Напредак Крушевац, Динамик, Нови Пазар и ужичку Слободу.

Током 2013. године је са Универзитетском селекцијом Србије освојио друго место на Медитеранским играма у Мерсину (Турска) и бронзану медаљу на Универзијади Казању у (Русија).