Олово (Зеничко-добојски кантон)

Олово је градско насеље и сједиште истоимене општине смештено 50 km сјевероисточно од Сарајева, на магистралном путу који води од Сарајева према Тузли. У Олову су још од средњег вијека позната налазишта оловне руде, по чему је град и добио име. Река Ступчаница се код центра града спаја са ријеком Биоштицом, и заједно са њом формира Кривају која тече даље према Завидовићима.

Олово
Olovo, BiH.jpg
Поглед на Олово
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонЗеничко-добојски кантон
ОпштинаОлово
Становништво
 — 2013.Пад 2.465
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 38″ СГШ; 18° 34′ 49″ ИГД / 44.1271° СГШ; 18.5803° ИГД / 44.1271; 18.5803
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина764 м
Олово на мапи Босне и Херцеговине
Олово
Олово
Олово на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број71340
Позивни број032

ИсторијаУреди

Насеље Олово настало је прије више од шест векова на обалама три планинске ријеке. У писаним документима Олово се први пут спомиње 1382. године под именом Plumbum (лат. олово) што потврђује наводе да је овај град добио име по руди Олова. Тако у 14. и 15. веку Олово је било познати рударски и трговачки центар. Због престанка експлоатације оловне руде национална структура становништва мењала се кроз протекле векове. Највећи дио становништва Олова крајем средњег века чинили су Саси као рудари. Доласком Турака у Олову се повећава број муслиманског становништва које почетком 16. века гради џамију на локалитету данашњаг насеља Горње Олово, а већ у 17. веку муслимани чине три четвртине становништва у Олову. Вероватно због плаховитих планинских ријека (Биостице, што долази из Кнежине и Ступчанице из извора код Хан Пијеска) које су у пролеће плавиле околна поља, насеље Доње Олово настало је тек у 20. веку. Развоју Доњег Олова, односно данашњег градског језгра, након аустроугарске окупације, знатно је допринијела изградња пруге Завидовићи–Олово–Хан Пијесак. То уједно представља почетак планске експлоатације богатих оловских шума, што и данас представља основни привредни ресурс.

СтановништвоУреди

Национални састав становништва — град Олово, попис 1991.Уреди

Укупно: 3.311

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Спољашње везеУреди