Олово (Зеничко-добојски кантон)
Олово је градско насеље и сједиште истоимене општине смештено 50 km сјевероисточно од Сарајева, на магистралном путу који води од Сарајева према Тузли. У Олову су још од средњег вијека позната налазишта оловне руде, по чему је град и добио име. Река Ступчаница се код центра града спаја са ријеком Биоштицом, и заједно са њом формира Кривају која тече даље према Завидовићима.
Олово | |
|---|---|
 Панорама Олова | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Зеничко-добојски кантон |
| Општина | Олово |
| Становништво | |
| — 2013. |  2.465 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 07′ 38″ С; 18° 34′ 49″ И / 44.1271° С; 18.5803° ИКоординате: 44° 07′ 38″ С; 18° 34′ 49″ И / 44.1271° С; 18.5803° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 764 м |
  Олово Олово на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 71340 |
| Позивни број | 032 |
ИсторијаУреди
Насеље Олово настало је прије више од шест векова на обалама три планинске ријеке. У писаним документима Олово се први пут спомиње 1382. године под именом Plumbum (лат. олово) што потврђује наводе да је овај град добио име по руди Олова. Тако у 14. и 15. веку Олово је било познати рударски и трговачки центар. Због престанка експлоатације оловне руде национална структура становништва мењала се кроз протекле векове. Највећи дио становништва Олова крајем средњег века чинили су Саси као рудари. Доласком Турака у Олову се повећава број муслиманског становништва које почетком 16. века гради џамију на локалитету данашњаг насеља Горње Олово, а већ у 17. веку муслимани чине три четвртине становништва у Олову. Вероватно због плаховитих планинских ријека (Биостице, што долази из Кнежине и Ступчанице из извора код Хан Пијеска) које су у пролеће плавиле околна поља, насеље Доње Олово настало је тек у 20. веку. Развоју Доњег Олова, односно данашњег градског језгра, након аустроугарске окупације, знатно је допринијела изградња пруге Завидовићи - Олово - Хан Пијесак. То уједно представља почетак планске експлоатације богатих оловских шума, што и данас представља основни привредни ресурс.
СтановништвоУреди
| Састав становништва – насеље Олово | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[1] | 1991. | 1981.[2] | 1971.[3] | ||||
| Укупно | 2 465 (100,0%) | 3 311 (100,0%) | 2 602 (100,0%) | 2 055 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 2 333 (94,65%) | 2 143 (64,72%)1 | 1 529 (58,76%)1 | 1 359 (66,13%)1 | |||
| Босанци | 42 (1,704%) | – | – | – | |||
| Хрвати | 24 (0,974%) | 94 (2,839%) | 114 (4,381%) | 161 (7,835%) | |||
| Муслимани | 18 (0,730%) | – | – | – | |||
| Срби | 17 (0,690%) | 820 (24,77%) | 614 (23,60%) | 476 (23,16%) | |||
| Неизјашњени | 14 (0,568%) | – | – | – | |||
| Остали | 7 (0,284%) | 52 (1,571%) | 17 (0,653%) | 8 (0,389%) | |||
| Босанци и Херцеговци | 5 (0,203%) | – | – | – | |||
| Југословени | 2 (0,081%) | 202 (6,101%) | 306 (11,76%) | 24 (1,168%) | |||
| Албанци | 2 (0,081%) | – | 3 (0,115%) | 6 (0,292%) | |||
| Непознато | 1 (0,041%) | – | – | – | |||
| Црногорци | – | – | 15 (0,576%) | 17 (0,827%) | |||
| Словенци | – | – | 3 (0,115%) | 4 (0,195%) | |||
| Македонци | – | – | 1 (0,038%) | – | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Спољашње везеУреди
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2021. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.