Олово (Зеничко-добојски кантон)

(преусмерено са Олово (град))

Олово је градско насеље и сједиште истоимене општине смештено 50 km сјевероисточно од Сарајева, на магистралном путу који води од Сарајева према Тузли. У Олову су још од средњег вијека позната налазишта оловне руде, по чему је град и добио име. Река Ступчаница се код центра града спаја са ријеком Биоштицом, и заједно са њом формира Кривају која тече даље према Завидовићима.

Олово
Panorama of town Olovo, Bosnia-Herzegovina.jpg
Панорама Олова
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонЗеничко-добојски кантон
ОпштинаОлово
Становништво
 — 2013.Пад 2.465
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 38″ СГШ; 18° 34′ 49″ ИГД / 44.1271° СГШ; 18.5803° ИГД / 44.1271; 18.5803Координате: 44° 07′ 38″ СГШ; 18° 34′ 49″ ИГД / 44.1271° СГШ; 18.5803° ИГД / 44.1271; 18.5803
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина764 м
Олово на мапи Босне и Херцеговине
Олово
Олово
Олово на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број71340
Позивни број032

ИсторијаУреди

Насеље Олово настало је прије више од шест векова на обалама три планинске ријеке. У писаним документима Олово се први пут спомиње 1382. године под именом Plumbum (лат. олово) што потврђује наводе да је овај град добио име по руди Олова. Тако у 14. и 15. веку Олово је било познати рударски и трговачки центар. Због престанка експлоатације оловне руде национална структура становништва мењала се кроз протекле векове. Највећи дио становништва Олова крајем средњег века чинили су Саси као рудари. Доласком Турака у Олову се повећава број муслиманског становништва које почетком 16. века гради џамију на локалитету данашњаг насеља Горње Олово, а већ у 17. веку муслимани чине три четвртине становништва у Олову. Вероватно због плаховитих планинских ријека (Биостице, што долази из Кнежине и Ступчанице из извора код Хан Пијеска) које су у пролеће плавиле околна поља, насеље Доње Олово настало је тек у 20. веку. Развоју Доњег Олова, односно данашњег градског језгра, након аустроугарске окупације, знатно је допринијела изградња пруге Завидовићи - Олово - Хан Пијесак. То уједно представља почетак планске експлоатације богатих оловских шума, што и данас представља основни привредни ресурс.

СтановништвоУреди

Састав становништва – насеље Олово
2013.[1]1991.1981.[2]1971.[3]
Укупно2 465 (100,0%)3 311 (100,0%)2 602 (100,0%)2 055 (100,0%)
Бошњаци2 333 (94,65%)2 143 (64,72%)11 529 (58,76%)11 359 (66,13%)1
Босанци42 (1,704%)
Хрвати24 (0,974%)94 (2,839%)114 (4,381%)161 (7,835%)
Муслимани18 (0,730%)
Срби17 (0,690%)820 (24,77%)614 (23,60%)476 (23,16%)
Неизјашњени14 (0,568%)
Остали7 (0,284%)52 (1,571%)17 (0,653%)8 (0,389%)
Босанци и Херцеговци5 (0,203%)
Југословени2 (0,081%)202 (6,101%)306 (11,76%)24 (1,168%)
Албанци2 (0,081%)3 (0,115%)6 (0,292%)
Непознато1 (0,041%)
Црногорци15 (0,576%)17 (0,827%)
Словенци3 (0,115%)4 (0,195%)
Македонци1 (0,038%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Спољашње везеУреди

  1. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2021. Приступљено 7. 4. 2021. 
  2. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.