Опра Винфри

Опра Гејл Винфри (енгл. Oprah Gail Winfrey;[3] Козијуско, 29. јануар 1954) је америчка ТВ-водитељка, глумица и филмска продуценткиња.[4] Славу је стекла као водитељка емисије Шоу Опре Винфри, која је почела да се емитује 8. септембра 1986. До сада је, у 24 сезоне, приказано више од 5.000 епизода. Последња епизода је била емитована у септембру 2011. године.[5] Њен шоу је био највише рангирани програм своје врсте у историји и био је национално синдикован од 1986. до 2011.[6] Прозвана „краљицом свих медија”.[7] Винфри је, по неким публикацијама, најутицајнија жена на свету, а проглашавана је и најбогатијом афроамериканком 20. века.[8] Она највећи црни филантроп у америчкој историји,[9][10] а тренутно (од 2012) северноамерички једини црни милијардер.[11] Она је такође, према неким проценама, најутицајнија жена света.[12][13] Године 2013, јој је додељена Председничка медаља слободе од председника Барака Обаме[14] и хонорарни докторати са Дјук и Харварда.[15][16]

Опра Винфри
Oprah Winfrey (2004).jpg
Опра Винфри на прослави 50. рођендана у Лос Анђелесу
Пуно имеГејл Винфри
Датум рођења(1954-01-29)29. јануар 1954. (67 год.)
Место рођењаКозијуско
 САД
ДецаКанан (р. 1968; у. 1968)[1]
Богатствоus$2,5 милијарди (сеп. 2020)[2]
Веза до IMDb-а

Винфри је родила самохрана мајка у сиромаштву у сеоском делу Мисисипија, а касније је одрастала у граду Милвоки. Искусила је значајне потешкоће у детињству; рекла је да је силована са 9 година, а остала трудна са 14; њен је син умро у зачећу.[17] Послата да живи са човеком којег је звала својим оцем, који је био берберин у граду Тенеси, Винфри је добила посао на радију док је још била у средњој школи и почела је да ради за локалне вечерње вести са само 19 година. Њен емоционални ad-lib delivery евентуално ју је довео да пређе на арену дневног ток-шоа, а након јачања треће рангираног локалног чикашког ток шоа на прво место,[18] покренула је своју властиту продукцијску кућу и постала међународно синдикована.

Кредитирана за креирање мало интимније исповесне форме медијске комуникације,[19] за њу се сматра да је популаризовала и револуционизирала[19][20] таблоидни ток шоу жанр који је развио Фил Донахју,[19] за који истраживање Јејла говори да је срушило табуе двадесетог века и дозволио ЛГБТ особама да уђу у главни ток.[21][22] До средине 90-их, она је поново открила свој шоу са фокусом на литературу, самопобољшање и духовност. Иако критикована због ослобађања исповесне културе, промовишући контроверзне идеје за самопомоћ[23] и емоционално центрирани приступ,[24] она је често хваљена због превазилажења недаћа да постане доброчинитељ другима.[25] Од 2006. до 2008, њена подршка Бараку Обами, по једној процени, допринела је са преко милион гласова у непосредној Демократској примарној трци 2008.[26]

Као глумица, номинована је за Оскара за најбољу женску споредну улогу у филму Стивена Спилберга Боја пурпура из 1985. године.

Детињство и младостУреди

Винфри је на родном листу названа „Орпа” по библијском лику у Књизи о Руту, али су људи погрешно разумели изговор те је остало „Опра”.[4]

Винфри је рођена у граду Косциуско, Мисисипи, од стране неудате мајке тинејџерке. Она је касније рекла да је њена концепција била због једног сексуалног сусрета, али пар је раскинуо убрзо после.[27] Њена мајка, Вернита Ли (рођена око 1935), била је кућна помоћница. Винфријин биолошки отац који је често означаван као Вернон Винфри (рођен 1933), рудар који се претворио у берберина, а касније у градског одборника који је био у  оружаним снагама када је она рођена. Ипак, фармер из Мисисипија и ветеран Другог светског рата, Ноа Робинсон Ср. (рођен око 1925) тврдио је да је он њен биолошки отац.[28] Генетски тест из 2006. утврдио је да је њена линија с мајчине стране настала међу етничком групом Кипел, у подручју које је данас познато као Либерија. Њен генетски састав је одређен као 89% субсахарски афрички, 8% аутохтони амерички и 3% источноазијски. Ипак, источноазијски може, због непрецизности генетског тестирања, у ствари бити аутохтони амерички показатељ.[29]

Након рођења Винфри, њена је мајка путовала северно и Винфри је провела њезиних првих шест година живећи у сеоском сиромаштву са својом наном с мајчине стране, Хати Меј (Присли) Ли (15. 4. 1900 – 27. 2. 1963), која је била тако сиромашна да је Винфри често носила хаљине направљене од врећа кромпира, због чега су је локална деца исмијавала.[30][31] Њена нана ју је научила да чита пре него је напунила три године и водила ју је у локалну цркву, где је добила надимак „Проповедник” због њене могућности да рецитује стихове из Библије. Када је Винфри била дете, њена нана би је ударала штапом када она не би урадила послове или ако би се понашала недолично на било који начин.[32]

Са шест година, Винфри се преместила у градско насеље у граду Милвоки, Висконсин са њезином мајком Вернитом Ли, која ју је мање подржавала и охрабривала него њезина нана, највише као резултат дугих сати које је радила као служавка.[33] Негде у овом периоду, Ли је родила другу кћерку, Винфрину млађу полусестру, Патрицију[34] која је касније (у фебруару 2003, са 43 године) умрла због зависности од кокаина.[35] До 1962, Ли је имала потешкоће с одгајањем кћери тако да је Винфри привремено послата да живи са Вернону у Нешвилу у Тенесију.[36] Док је Винфри била у Нешвилу, Ли је родила трећу кћер[37] која је дата на усвајање (у нади олакшања финансијских проблема који су имали утицај на добростање Оприне мајке) и која је касније такође названа Патриција.[38] Винфри није знала да је добила другу полусестру све до 2010.[38] У међувремену Винфри се преместила да живи са Ли, која је такође родила дечака по имену Џефри, Винфрин полубрат, који је умро због АИДС-а 1989. године.[35]

РеференцеУреди

  1. ^ „Oprah Winfrey in Melbourne for Australian tour 2015 spreads a message of love, reveals lost child”. News.com.au. Приступљено 25. 9. 2017. 
  2. ^ „#184 Oprah Winfrey”. Forbes. Приступљено 29. 9. 2020. 
  3. ^ „Oprah Winfrey Biography and Interview”. achievement.org. American Academy of Achievement. »Winfrey has said in interviews that 'my name had been chosen from the Bible. My Aunt Ida had chosen the name, but nobody really knew how to spell it, so it went down as "Orpah" on my birth certificate, but people didn't know how to pronounce it, so they put the "P" before the "R" in every place else other than the birth certificate. On the birth certificate it is Orpah, but then it got translated to Oprah, so here we are.'« 
  4. ^ а б „Oprah Winfrey Interview”. Academy of Achievement. 21. 1. 1991. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2016. Приступљено 25. 8. 2008. 
  5. ^ „The Oprah Winfrey Show o End September 2011”. Oprah.com. Приступљено 27. 3. 2011.  (језик: енглески)
  6. ^ „Oprah Winfrey signs with King World Productions for new three-year contract to continue as host and producer of "The Oprah Winfrey Show" through 2010–2011” (Саопштење). King World Productions. 4. 8. 2004. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2007. Приступљено 24. 9. 2009. 
  7. ^ Oswald, Brad (26. 1. 2010). „Yes, she's Queen of all Media, but to Discovery, she's Life itself”. Winnipeg Free Press. Приступљено 22. 8. 2014. 
  8. ^ „The Wealthiest Black Americans”. Forbes.com. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2012. Приступљено 27. 3. 2011.  (језик: енглески)
  9. ^ „Biography.com”. Biography.com. Приступљено 26. 8. 2010. 
  10. ^ „Oprah Winfrey Debuts as First African-American On BusinessWeek's Annual Ranking of 'Americas Top Philanthropists'” (Саопштење). Urban Mecca. 19. 11. 2004. Архивирано из оригинала на датум 21. 11. 2008. Приступљено 25. 8. 2008. 
  11. ^ Nsehe, Mfonobong. „The Black Billionaires 2012”. Forbes. 
  12. ^ Meldrum Henley-on-Klip, Andrew (3. 1. 2007). „'Their story is my story' Oprah opens $40m school for South African girls”. The Guardian. UK. Приступљено 4. 3. 2007. 
  13. ^ „The most influential US liberals: 1–20”. The Daily Telegraph. London. 31. 10. 2007. Приступљено 20. 5. 2010. 
  14. ^ Skiba, Katherine (20. 11. 2013). „Oprah Winfrey, Ernie Banks awarded Medals of Freedom”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2013. Приступљено 20. 11. 2013. 
  15. ^ „Oprah Winfrey Receives Honorary Degree at Harvard, Tells Graduates to Max Out Your Humanity | E! Online”. Ca.eonline.com. Приступљено 22. 8. 2014. 
  16. ^ Jarmul, David. „Oprah Winfrey Urges Duke Graduates to Help Others Move to 'Higher Ground'”. Duke Tuday. Duke University Office of News & Communications. Приступљено 1. 4. 2015. 
  17. ^ Mowbray, Nicole (2. 3. 2003). „Oprah's path to power”. The Guardian. UK. Приступљено 25. 8. 2008. 
  18. ^ „#562 Oprah Winfrey”. Forbes Special Report: The World's Billionaires (2006). октобар 2006. Приступљено 25. 8. 2008. 
  19. ^ а б в Tannen, Deborah (8. 6. 1998). „The TIME 100: Oprah Winfrey”. TIME. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2011. Приступљено 25. 8. 2008. 
  20. ^ „Coming After Oprah” (Саопштење). Dr. Leonard Mustazza. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2003. Приступљено 25. 8. 2008. 
  21. ^ „An interview and excerpt from Freaks Talk Back”. University of Chicago Press. Приступљено 25. 8. 2008. 
  22. ^ „It's Another Beginning!”. Deccan Herald. India. 2009. Приступљено 26. 8. 2010. 
  23. ^ Tacopino, Joe (25. 1. 2010). „Oprah, Glenn Beck are America's favorite TV personalities: poll”. Daily News. New York. Приступљено 26. 8. 2010. 
  24. ^ Chapman, Roger (2010). Culture wars: an encyclopedia of issues, viewpoints, and voices. M.E. Sharpe. стр. 619—620. ISBN 978-0-7656-1761-3. Приступљено 31. 5. 2011. 
  25. ^ Mandela, Nelson (3. 5. 2007). „Oprah Winfrey”. The TIME 100. Приступљено 1. 2. 2008. 
  26. ^ Steven, By (6. 8. 2008). „So Much for One Person, One Vote – Freakonomics Blog”. The New York Times. Приступљено 30. 11. 2008. 
  27. ^ Jill Nelson, "The Man Who Saved Oprah Winfrey", The Washington Post, December 14, 1981; p.
  28. ^ „Poor Mississippi Farmer Claims He's Oprah's Dad”. Fox News. 17. 4. 2010. 
  29. ^ Finding Oprah's Roots: Finding Your Own, by Henry Louis Gates, page 154, at Google Books
  30. ^ "You go, girl" "The Observer Profile: Oprah Winfrey" The Observer (UK), November 20, 2005
  31. ^ „Ancestry of Oprah Winfrey”. Genealogy.about.com. Приступљено 22. 8. 2014. 
  32. ^ Krohn, Katherine E, Oprah Winfrey: Global Media Leader (USA Today), (Krohn, 2002), ISBN 978-1-58013-571-9, p. 9
  33. ^ Jill Nelson.
  34. ^ Mair (1999) pg 12
  35. ^ а б Garson, Helen S.
  36. ^ Mair (1999) pg 13–14
  37. ^ Collins, Leah (24. 1. 2011). „Oprah's Big Secret? She Has a Half-Sister”. Montreal Gazette. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2011. Приступљено 23. 2. 2011. 
  38. ^ а б Oldenburg, Ann.

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Опра_Винфри&oldid=23796399”