Опсада Будима (1529)

Опсада Будима (1529) била је део Аустријско-турског рата (1529—1533).

Опсада Будима (1529)
Део Аустријско-турског рата (1529—1533)

Замак у Будиму (1480—1534).
Време3-8. септембра 1529
Место
Узрокграђански рат у Угарској након битке на Мохачу.
Исход Турска победа
Територијалне
промене
Турци освојили Будим и предали га Јаношу Запољи; турска посада остала у граду.
Сукобљене стране
 Османско царство  Хабзбуршка монархија
Команданти и вође
Сулејман Величанствени
Јачина
100.000[1] неколико стотина немачких најамника[2]

Увод уреди

Непосредно после битке на Мохачу Сулејман Величанствени ушао је у напуштени Будим 10. септембра 1526.[2] Пошто је у борбама за угарски престо након битке на Мохачу 1526. мађарско племство већим делом пристало уз домаћег краља Јаноша Запољу, развио се у Угарској грађански рат између његових присталица и надвојводе Фердинанда од Аустрије - кога су подржавала властела Горње Угарске (Словачка) и Хрватске. Немачки најамници у служби краља Фердинанда (8.000 пешака и 3.000 коњаника) заузели су Будим 18. августа 1527.[2] Запоља је тада позвао у помоћ Турке. Сулејман Величанствени је то прихватио и повео велику армију против Фердинанда, оспоравајући Хабсбурговцима власт над Угарском.[1]

Опсада уреди

Сулејман Величанствени је са војском прешао Драву код Осијека, на Мохачком пољу примио поклоњење Јаноша Запоље и опсео Будим 3. септембра 1529. Након првог топовског бомбардовања у историји Будима,[3] слаба посада предала се после 5 дана опсаде, 8. септембра 1529. и Запоља је у Будиму крунисан за угарског краља као турски вазал.[1] Јаничари су већ 14. септембра предали Будим турском вазалу Запољи, али је у тврђави остала турска посада[2] од 3.000 јаничара[4].

Последице уреди

Аустријанци су узалудно опседали Будим 1530, 1540. и 1541. Након смрти Јаноша Запоље, Сулејман Величанствени ушао је у Будим 2. септембра 1541. и основао будимски пашалук (1541—1686).[2]

Референце уреди

  1. ^ а б в Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 330. 
  2. ^ а б в г д Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 2). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 97. 
  3. ^ „Buda in the Turkish Era”. budavar.btk.mta.hu. Приступљено 20. 1. 2019. 
  4. ^ „Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Turci pomažu Zapolji – Wikizvor”. hr.wikisource.org. Приступљено 20. 1. 2019.