Опсада Будима (1849)

Опсада Будима (1849) била је део Мађарске револуције 1848.

Опсада Будима (1849)
Део Мађарске револуције 1848.

Јуриш на Будим
Време4. мај21. мај 1849.
Место
Исход мађарска победа
Сукобљене стране
Аустријско царство Аустрија Краљевина Угарска
Команданти и вође
Аустријско царство Хајнрих Хенци † Артур Гергеј
Јачина
око 4.914 са 92 топа[1] око 31.000 са 142 топа[1]
Жртве и губици
око 700 мртвих, остали заробљени око 400 мртвих, 700 рањених

Увод

уреди

У зимској офанзиви против мађарских револуционара, Виндишгрец је 15. децембра 1848. заузео Братиславу коју су Мађари напустили без борбе, а затим је 30. децембра потукао мађарску Дунавску армију у бици код Мора. Мађарска војска је одступила према Будиму, који је напустила без борбе, док се мађарска влада преселила у Дебрецин. Будим је заузет без борбе 5. јануара 1949. Мађарска војска потучена је 26-27. фебруара у бици код Каполне, али је у априлу прешла у противнапад и потукла Аустријанце у бици код Ишасега.[2]

Опсада

уреди

Виндишгрец је смењен и нови аустријски заповедник, генерал Франц Велден, повукао је главнину војске према Бечу, оставивши у Будиму генерала Хајнриха Хенција са 4 батаљона и једним ескадроном коњице (укупно 4.914 војника и 92 оруђа). Главнина мађарске војске (око 31.000 војника са 142 оруђа) под генералом Гергејом је 4. маја опсела Будим и заузела га на јуриш 21. маја 1849.[1]

Последице

уреди

После руске интервенције у Мађарској, лета 1849., аустријска војска запосела је Будим 11. јула, а наредног дана и Пешту.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Гажевић 1974, стр. 97 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFГажевић1974 (help)
  2. ^ Гажевић 1974, стр. 187–192 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFГажевић1974 (help)

Литература

уреди