Опсада Плевена

Опсада Плевена била је кључна битка током Руско-турског рата (1877—1878). Освајање Плевена, коју је одбранила најјача и најспособнија војска Осман Нури-паше, означило је прекретницу рата, што је резултирало ослобађањем Бугарске и уласком Русије у Велику игру као лидера после губитка Кримског рата.

Опсада Плевена 1877.
Део Руско-турски рат (1877—1878)
Dmitriev-Orenburgsky-Osman-pasha.jpg
Осман паша се предао руском цару
Време:20. јула10. децембра 1877.
Место:Плевен
Исход: руска победа; Бугарска ће бити
Сукобљене стране
Руска Империjа
Румунија
 Османско царство
Команданти и вође
Александар II Николајевич
Карол I Румунски
Осман Нури-паша
Јачина
122.000 50.000
Жртве и губици
38.000 15.000 / 40.000 се предало

Битка за Плевен улази као један од незаборавних догађаја у светској војној историји. Руском војском која је опколила град лично је командовао руски цар Александар II Николајевич, а албански гарнизон опкољеног водио је Осман паша (назван по оснивачу османске династије), који се предао и послат у Харков. Ипак, касније је постао османски министар рата и победио Грке и Гарибалдијевог сина Ричоти у првом грчко-турском рату. Кнежевина Србија није имала намеру да се умеша у рат после губитка такозваног Јаворски рат, али пад Плевена променио је положај будућег краља Милана и Србија је заузела Ниш и Пирот, што је изнервирало чак и Руси. [1][2][3]

Победа у овој битки практично је стекла независност Румуније и Србије.

Битка одјекује у књижевности и уметностиУреди

Опсада у којој је Александар II лично учествовао била је предмет многих уметничких дела попут „Турског гамбита“, а руског цара су многи људи и снаге толико омражили да га је растргао терористички напад пакленом машином само 3 године након војног успеха у Плевену. Са овим нападом је веза у филму Никите МихалковаСибирски бербер”. [4]

Од ове војне битке, Плевен је постао град војне бугарске славе и био је испрекидан споменицима и црквама победе. За време Варшавског пакта основана је школа за резервне официре у Плевену; школа ваздухопловних снага; резервна четврта бугарска армиjа и ракете ОТР-23 (SS-23 Spider) од 15. октобра 1986, смештени у оближњем селу Телиш (Јосиф Гурко је победом код Телиша затворио круг око Плевена). У случају рата напуњеног нуклеарним бојевим главама, ракете SS-23 требало је да постигну ликвидацију шесте флоте САД на Средоземљу, одвраћање турске војске и разградњу НАТО база у Грчкој. [5][6]

Након рата на Косова и Метохије и напади 11. септембра 2001., Сједињене Државе поставиле су обавезним Бугарском да уништи ове пројектиле ако жели да постане члан НАТО-а, а Бугарска је то учинила на јесен 2002. године. [7]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди