Општина Јабланица (Босна и Херцеговина)
Оштина Јабланица је општина у Херцеговачко-неретванском кантону. Центар општине је градско насеље Јабланица. У општини данас живи 10.111 становника, а њена густина насељености је 33,59 ст/km2. Површина општине је 301 km2.
Јабланица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација БиХ |
Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
Сједиште | Јабланица |
Становништво | |
— | 10.111 |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 301 km2 |
Остали подаци | |
Начелник општине | Дамир Шабановић (СДП БиХ) () |
Позивни број | (+387) 36 |
Веб-сајт | www.jablanica.ba |
Град Јабланица је настао у проширењу долине реке Неретве, јужно од некадашњег ушћа Раме и клисуре коју је усекла Неретва, те измеђе Товарнице (888 m) и Чарског врха (828 m). Лежи на железничкој прузи Сарајево — Плоче и на раскрсници магистралних путева за Сарајево, Мостар и Прозор. Од Мостара је удаљен 48 km, Коњица 21 km, Сарајева 81 km и Прозора 32 km.
На територији општине се налази погон у свету познатог гранита (јабланички габро). Изграђено је више хидроцентрала. На подручју Јабланице су у Другом светском рату вођене борбе у оквиру Четврте непријатељске офанзиве (1943) када је Врховни штаб са војском и рањеницима прешао преко Неретве (слика порушеног моста). Да би се сачувала успомена на тај историјски догађај отворен је 1978. Спомен-музеј.
Становништво
уредиПо последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Јабланица је имала 12.691 становника, распоређених у 33 насељена места.
Састав становништва – општина Јабланица | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013.[1] | 1991. | 1981.[2] | 1971.[3] | 1961.[4] | |||
Укупно | 10 111 (100,0%) | 12 691 (100,0%) | 11 903 (100,0%) | 10 938 (100,0%) | 9 822 (100,0%) | ||
Бошњаци | 9 045 (89,46%) | 9 099 (71,70%)1 | 7 806 (65,58%)1 | 7 429 (67,92%)1 | 1 996 (20,32%)1 | ||
Хрвати | 726 (7,180%) | 2 291 (18,05%) | 2 346 (19,71%) | 2 511 (22,96%) | 2 466 (25,11%) | ||
Неизјашњени | 104 (1,029%) | – | – | – | – | ||
Срби | 63 (0,623%) | 504 (3,971%) | 512 (4,301%) | 698 (6,381%) | 1 277 (13,00%) | ||
Босанци и Херцеговци | 56 (0,554%) | – | – | – | – | ||
Муслимани | 28 (0,277%) | – | – | – | – | ||
Роми | 27 (0,267%) | – | 111 (0,933%) | 103 (0,942%) | 18 (0,183%) | ||
Босанци | 26 (0,257%) | – | – | – | – | ||
Остали | 25 (0,247%) | 216 (1,702%) | 47 (0,395%) | 35 (0,320%) | 27 (0,275%) | ||
Југословени | 3 (0,030%) | 581 (4,578%) | 1 059 (8,897%) | 124 (1,134%) | 3 975 (40,47%) | ||
Непознато | 3 (0,030%) | – | – | – | – | ||
Црногорци | 2 (0,020%) | – | 11 (0,092%) | 27 (0,247%) | 34 (0,346%) | ||
Словенци | 1 (0,010%) | – | 2 (0,017%) | 6 (0,055%) | 13 (0,132%) | ||
Албанци | 1 (0,010%) | – | 5 (0,042%) | – | 4 (0,041%) | ||
Турци | 1 (0,010%) | – | – | – | – | ||
Македонци | – | – | 2 (0,017%) | 1 (0,009%) | 3 (0,031%) | ||
Мађари | – | – | 2 (0,017%) | 4 (0,037%) | 9 (0,092%) |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Насељена мјеста
уредиБаћина, Бијела, Чехари, Чивељ, Дјевор, Добригошће, Добриња, Дољани, Доња Јабланица, Доње Папраско, Драган Село, Глодница, Глогошница, Горње Папраско, Јабланица, Јелачићи, Косне Луке, Крстац, Лендава, Луг, Мирке, Мраково, Острожац, Пода, Равна, Рисовац, Родићи, Слатина, Совићи, Шабанчићи, Шаница, Злате и Жуглићи.
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Јабланица у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.
Напомене
уреди- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 31. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 15. 4. 2016.