Општина Вукосавље

општина у БиХ

Општина Вукосавље је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељу Вукосавље. На попису становништва 2013. године Општина Вукосавље је имала 4.363[4] становника према подацима Републичког завода за статистику, а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 4.667.[5]

Општина Вукосавље

Грб Вукосавља
Грб

Застава Вукосавља
Застава
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Вукосавље
Становништво
Становништво
Пад 4.352[1]
Раст 4.363[2]
4.257[3] (2017
2013
1996)
Географске карактеристике
Површина 86,83 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Борислав Ракић (СНСД) [1]
Поштански број 74470
Позивни број 53
Дан града 8. септембар
Веб-сајт vukosavlje.gov.ba

Географија

уреди

Општина Вукосавље се граничи на југу са општином Модрича, на западу са општином Брод, на истоку и сјеверу са општином Оџак која се налази у Федерацији Босне и Херцеговине и на југоистоку са општином Шамац.

Насељена мјеста

уреди
 
Мапа насељених места општине Вукосавље

У општини се налази 13 насељених места са укупном површином од 86.833.521 ари, или 86,83 km². То су: Ада*, Врбовац*, Вукосавље, Гнионица, Јакеш, Језеро*, Јошавица, Калуђер, Модрички Луг, Ново Село*, Пећник, Поточани*, Срнава.

Настанак општине

уреди

Општина Вукосавље је настала од дијела територије пријератне општине Оџак који је припао Републици Српској и дијела територије пријератне општине Модрича. Територија данашњих насељених мјеста: Ада, Врбовац, Гнионица, Језеро, Јошавица, Ново Село, Поточани и Срнава припадала је општини Оџак, а територија данашњих насељених мјеста Вукосавље, Јакеш, Калуђер, Модрички Луг и Пећник припадала је општини Модрича.

Три пријератна насељена мјеста општине Оџак: Гнионица, Јошавица и Срнава у цјелини су ушла у састав општине Вукосавље, док су пријератна насељена мјеста општине Оџак: Врбовац, Поточани, Оџак, Ада и Ново Село подијељена међуентитетском линијом разграничења. Дио пријератног насељеног мјеста Оџак који је припао Републици Српској и општини Вукосавље данас чини насељено мјесто Језеро.

Два насељена мјеста која су припадала општини Модрича: Пећник и Модрички Луг у цјелини су ушла у састав општине Вукосавље, као и већи дио насељеног мјеста Јакеш. Од дијела насељеног мјеста Пећник формирано је насељено мјесто Калуђер, а од дијела насељеног мјеста Јакеш формирано је насељено мјесто Вукосавље, у којем се налази сједиште општине.

Политичко уређење

уреди
Састав Скупштине Општине Вукосавље према резултатима избора 2020.
4
3
2
1
1
1
1
1
1
Од укупно 15 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 4
      СДА: 3
      СДС: 1
      ДНС: 1
      СП: 1
      СББ: 1
      Мањине-СДА: 1

Општинска администрација

уреди

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Вукосављу. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Вукосавље је насеље Вукосавље, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Вукосавље је Борислав Ракић испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине општине Вукпсавље је приказан у табели.[6]

Демографија

уреди

Према подацима пописа становништва 1991. године на простору данашње општине Вукосавље је живело 7.999 становника (2.933 из дела општине Оџак и 5.066 из дела општине Модрича), од тог броја Хрвата је било највише 3.440 или 43,01%, затим Муслимана је било само у 2 села из општине Модрича која су придодата општини Вукосавље: Брезик (Модрички Луг) и Вукосавље (Јакеш), и то у укупном броју од 2.861 лица или 35,77%, Срба је било 1.332 или 16,65%, Југословена је било 178 или 2,23% док је неизјашњених, неопредељених, осталих и лица непознате народности било 188 или 2,35%.

На попису становништва после рата 1996. године регистрован је свега 1.761 становник у општини.

Састав становништва – општина Вукосавље
2013.[7]1991.
Укупно4 667 (100,0%)14 394 (100,0%)
Бошњаци2 180 (46,71%)2 860 (19,87%)1
Срби1 516 (32,48%)1 748 (12,14%)
Хрвати776 (16,63%)9 342 (64,90%)
Роми139 (2,978%)
Неизјашњени32 (0,686%)
Непознато14 (0,300%)
Остали4 (0,086%)444 (3,085%)
Муслимани3 (0,064%)
Југословени1 (0,021%)
Македонци1 (0,021%)
Босанци1 (0,021%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди