Општина Демир Хисар

Општина Демир Хисар је једна од 9 општина Пелагонијског региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимени градић Демир Хисар.

Демир Хисар
Демир Хисар

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Северна Македонија
Седиште Демир Хисар
Становништво
Становништво 9.497
Густина насељености 20,08 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 473 km2

Map of Demir Hisar Municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт www.demirhisar.gov.mkg
Насеља општине Демир Хисар

ПоложајУреди

 
Карта општине Демир Хисар

Општина Демир Хисар налази се у југозападном делу Северне Македоније. Са других страна налазе се друге општине Северне Македоније:

Природне одликеУреди

Рељеф: Општина Демир Хисар заузима истоимену планинску област, која се пружа западно од Пелагоније. Област Демир Хисар се приближно поклапа са подручјем општине. Подручје општине је на знатној надморској висини — ту се налазе планина Баба и Илинска и Плакенска планина. Све планине су богате гвозденом рудом, па је област због тога носила кроз историју име Железник или Железнец, које се мењало у зависности од владара и раздобља. Сам назив Демир Хисар је турско име ове области.

Клима у општини влада оштрија варијанта умерене континенталне климе због знатне надморске висине.

Воде: Црна Река, која извире овде, је једини већи водоток у општини, а сви мањи водотоци се уливају у ову реку.

СтановништвоУреди

Општина Демир Хисар имала је по последњем попису из 2002. г. 9.497 ст., од чега у седишту општине, граду Демир Хисару, 2.593 ст. (27%). Општина је ретко насељена, а сеоско подручје је још ређе насељено.

Национални састав по попису из 2002. године био је:

Број Постотак
Укупно 9.497 100%
Македонци 9.179 96,7%
остали 318 3,3%

Насељена местаУреди

У општини постоји 41 насељено места, једно градско (Демир Хисар), а осталих 40 са статусом села:

Познате личностиУреди

  • Стеван Недић Ћела, српски четнички војвода у Старој Србији и Македонији
  • Фидан Вељковић, српски грађевински предузимач, који је у Београду изградио Трећу (бившу Осму) београдску гимназију и Скупштину Србије (бившу Скупштину Југославије), до нивоа првог спрата. Рођен око 1860. у Сувом Грлу (од оца Вељка Танасковића и мајке Диљане), а умро у Београду 1915. од тифуса, као српски војник-трећепозивац.

Спољашње везеУреди