Општина Жагубица

Општина Жагубица;
	; Дом културе у Жагубици
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски округ
Седиште	Жагубица
Становништво
Становништво	12.737
Географске карактеристике
Површина	760 km2
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине	Сафет Павловић (Српска напредна странка)
Веб-сајт	http://www.zagubica.org.rs/}-

Општина Жагубица је општина у Браничевском округу у централној Србији.

Општина захвата горњи део долине Млаве и раздвојена на два дела, побрђе и планински обод. Главни и средишњи део представља Жагубичка котлина чији је нижи део просечне надморске висине око 300 метара. Други, мањи и нижи део је Крепољинско-крупајска котлина, са нижим делом око 220 метара надморске висине. Између котлина је побрђе. Највећи део котлинског обода са западне, северне и североисточне стране лучно затварају ниже Горњачке (до 825м) и Хомољске планине (до 940 м) до Омана (963 м), док јој јужни и источни обод чине виши и стрмији делови Бељанице (1339 m) и масив Црног врха (1043 m).

Граница општине води највишим венцима ових планина. Има облик развученог правоугаоника, дужине око 35 и ширине око 26 km. У тим оквирима захвата површину од 760 km², те спада, по површини међу веће општине у Србији.

ДемографијаУреди

Општина је ретко насељена. По попису становништва из 2002. године имала је укупно 16919 становника, или 22 становника на 1 km², те спада међу најређе насељене општине у Србији. За становништво ове општине још карактеристичнија је депопулација, јер је по попису из 1991. године имала 17775, а по попису из 1981. године 20275 становника. То је у односу на 1981. пад за 16,6%, а у односу на 1991. за 4,8%. Ова тенденција се, нажалост, наставља и присутна је у свим насељима, па и у самој вароши Жагубици. Становништво је доста равномерно размештено и груписано, већим делом, у већа збијена насеља, јер су 4 насеља до 500 становника, а 13 преко 500 становника. Међу њима су највећа Жагубица са 3215, Лазница са 2442, Крепољин са 1969, Суви До са 1365 становника и Осаница са 1282.

Према националном саставу, најбројнији су Срби, затим следе Власи, Роми и остали. Насеља са апсолутном српском већином су Жагубица, Вуковац, Изварица, Јошаница, Крупаја, Липе, Милатовац, Рибаре и Суви До. Насеља са апсолутном влашком већином су Брезница, Лазница, Медвеђица, Милановац, Осаница, Селиште и Сиге. Насеља са релативном српском већином су Крепољин и Близнак.

Насељена местаУреди

У општини је највеће насеље и седиште општине

• Жагубица

3215

а постоји још и 18 сеоских насеља^[a]

• Близнак	412
• Брезница	244
• Вуковац	519
• Изварица	396
• Јошаница	708
• Крепољин	1969
• Крупаја	766
• Лазница	2442
• Липе	15
• Мали камен
• Медвеђица	46

• Милановац	595
• Милатовац	916
• Осаница	1282
• Рибаре	542
• Селиште	567
• Сиге	935
• Суви До	1365

Општина Жагубица у Браничевском округу

СтановништвоУреди

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	22.015
1953.	23.012
1961.	22.602
1971.	21.055
1981.	20.275
1991.	17.777	16.698
2002.	14.823	16.892
2011.	12.737

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	10.985	74,11 %
Власи	3.268	22,05 %
Румуни	54	0,36 %
Југословени	21	0,14 %
Црногорци	11	0,07 %
Хрвати	11	0,07 %
Роми	8	0,05 %
Македонци	4	0,03 %
Албанци	2	0,01 %
Мађари	2	0,01 %
Горанци	2	0,01 %
Словенци	2	0,01 %
Украјинци	1	0,01 %
Бошњаци	1	0,01 %
Русини	1	0,01 %
Словаци	1	0,01 %
остали	3	0,02 %
регионално	1	0,01 %
неизјашњено	368	2,48 %
непознато	77	0,52 %

Споменици природеУреди

На територији општине Жагубица налазе се следећи споменици природе^[5]:

Врело Млаве односно Жагубичко врело - хидролошки природни споменик прве категорије заштите, у југоисточном делу Жагубичке котлине, удаљен 1 километар од Жагубице, на надморској висини од 314 м. Врело Млаве избија испод кречњачког одсека висине око 40 метара, из вртачастог удубљења
Хомољска потајница хидролошки споменик природе прве категорије. Налази се у Жагубикчој котлини, на југоисточним падинама Хомољских планина, на брду Мала Шкљова. Издигнута је 9 м изнад речног корита, на 412 мнв
Крупајско врело - крашки извор, на западној страни планине Бељанице у атару села Милановца
Прераст Самар - геоморфолошки природни споменик у долини реке Прераста, на делу где је река усечена у кречњачким стенама
Природни резерват „Бусовата“ - ботанички резерват природе у средњем делу планине Бељанице
Специјални резерват природе „Клисура Осаничке реке“ - клисура дуга око 1,5 km и дубока око 250 м, између узвишења Велико брдо и Велика Шетаћа у Осаници

НапоменеУреди

^ Мали камен издвојен је од Сувог Дола, а Изварици је промењен назив у Новарица од 2007. године ^[1]^[2]

РеференцеУреди

^ Службени гласник Републике Србије: Закон о Територијалној организацији Републике Србије, бр. 129/2007, стр. 36-37^{[мртва веза]}, Приступљено 22. 12. 2012.
^ Порекло: Жагубица и околна села, Приступљено 22. 12. 2012.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ Општина Жагубица: Заштићени споменици природе Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 9, 2012) (језик: енглески), Приступљено 22. 12. 2012.

Спољашње везеУреди

Званични веб-сајт

[3] Мали камен издвојен је од Сувог Дола, а Изварици је промењен назив у Новарица од 2007. године ^[1]^[2]

[1] Службени гласник Републике Србије: Закон о Територијалној организацији Републике Србије, бр. 129/2007, стр. 36-37^{[мртва веза]}, Приступљено 22. 12. 2012.

[2] Порекло: Жагубица и околна села, Приступљено 22. 12. 2012.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] Општина Жагубица: Заштићени споменици природе Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 9, 2012) (језик: енглески), Приступљено 22. 12. 2012.

[a]

[3]

[4]

[5]

[1]

[2]