Општина Ивањица

Општина Ивањица се налази у Моравичком управном округу, на југозападу Србије. По површини је једна од највећих општина у Србији. са површином 1.090 km2, од чега је половина под шумама[1]. Седиште општине је градско насеље Ивањица.

Општина Ивањица
Le centre ville d'Ivanjica.jpg
Ивањица
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Моравички
Седиште Ивањица
Становништво
Становништво Пад 32.047 (2011)
Географске карактеристике
Површина 1.090 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Босиљка Оцoкољић (СПС)

Општина има 18 месних заједница, највећа по површини је Остатија, (112 km2), док је по броју становника највећа Ивањица.[1]

Културно-историјски споменициУреди

Од културно-историјских споменика посебно се истиче Црква Св. Цара Константина и Царице Јелене из 1836. године, затим Јеремића кућа, најстарија сачувана зграда у Ивањици, једна је од 12 које нису изгореле у великом пожару 1846. године, као симбол Ивањице[2], Електрична централа „Моравица” из 1911. године, пета у Србији, још увек у функцији,[3], осветљава градски парк[4], која користи водопад, симбол је града Ивањице и истовремено музеј. Споменик револуцији, у центру Ивањице, у виду мозаика, дело Ђорђа Андрејевића Куна, као и споменик Дражи Михаиловићу подигнут 2003. године, поред кога се налази Кушића хан, у новије време назван „Чичин дом”, са музејом и библиотеком.

Камени мост на реци Моравици из 1906. године, највећи једнолучни мост на Балкану, на Јаворско—Драгачевском путу. Палибрчко гробље, где се верује да је сахрањен Бошко Југовић (Косовски јунак), са црквом Лазарицом, налази се на брду изнад Ивањице, затим, Манастир Ковиље из 13. века, удаљен 25 km од Ивањице, у селу Смиљевац, изграђен у стени и Манастир Придворица у истоименом селу, типичан представник средњовековне Рашке школе, који се помиње у повељи Стефана Немање. На планини Јавор налази се споменик Мајору Илићу из првог ослободилачког рата 1876. године, подигнут 1907. године.

Сеоски туризамУреди

У оквиру сеоског туризма, посебно се истичу село Катићи, надомак планине Мучањ на 1.000 мнв, које је 2000. године проглашено ваздушном бањом, Међуречје, на обронцима Голије, са рекама Моравица и Ношница, Лиса у чијој се близини налази Хаџи Проданова пећина, Кушићи, на обронцима Јавора и Девићи.[5]

У Ивањици постоји Туристичка организација Ивањица.

Знамените личностиУреди

Знамените личности рођене у општини Ивањица:

ДемографијаУреди

Према попису из 2002. било је 35.445 становника, док је према прелиминарним резултатима пописа из 2011. било 32.047 становника.

Локална самоуправаУреди

Председник општинеУреди

Након Другог светског рата до данас функцију председника општине Ивањица обављало је укупно седамнаест особа.[9]

  • Новица Брадић (1945–1956)
  • Алексије Поповић (1956–1960)
  • Славко Кушић (1964–1968)
  • Антоније Дамњановић (1968–1970)
  • Миодраг Петровић (1970–1976)
  • Петар Рацић (1978–1982)
  • Милорад Парезановић (1982–1986)
  • Сретен Богдановић (1986–1989)
  • Срећко Гавровић (1989)
  • Драган Видаковић (1989–1992)
  • Миломир Зорић (1992–1996, 2004–2008, 2012–2016)
  • Славомир Секулић (1996–2000)
  • Милован Марковић (2000–2004)
  • Радослав Секулић (2008–2009)
  • Радомир Ристић (2009–2012)
  • Зоран Лазовић (2016–2020)
  • Момчило Митровић (2020–)

НапоменеУреди

  1. ^ Синтеровање је скуп сложених и међусобно повезаних транспортних процеса масе који се одигравају између честица и у честицама дисперзног система током његове консолидације.[8]

РеференцеУреди

  1. ^ а б ТО Општине Ивањица: О Ивањици Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2013), Приступљено 1. 2. 2013.
  2. ^ Ивањица: Споменици културе Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2013), Приступљено 3. 2. 2013.
  3. ^ Србија Тревел: Ивањица, Голија, Ариље Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013), Приступљено 1. 2. 2013.
  4. ^ Аладин: ТО општине Ивањице, Приступљено 1. 2. 2013.
  5. ^ ТО општина Ивањица: сеоски туризам Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2013), Приступљено 1. 2. 2013.
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Ивањица: Знамените личности Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2013), Приступљено 2. 2. 2013.
  7. ^ Порекло: Фељтон Ко су Шумадинци? (36) — Насељавање Дивостина, Миле Недељковић, Глас јавности 17. април 2001. године, Приступљено 2. 2. 2013.
  8. ^ Утицај адитива на синтеровање система, мр. Нина Н. Обрадовић, докторска дисертација, Београд (2007), Приступљено 29. 5. 2021.
  9. ^ „Predsednici Opštine Ivanjica u poslednjih 76 godina”. Ivanjički radio. 23. 5. 2021. Приступљено 29. 5. 2021. 

Види јошУреди

Спољашње везеУреди