Општина Кладово
Општина Кладово је општина у источној Србији, у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште општине је град Кладово. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 17.435 становника[1] (према попису из 2011. било је 20.635 становника).[2] Општина се граничи са општинама Неготин и Мајданпек, те преко Дунава са Румунијом.
Општина Кладово | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Борски |
Становништво | |
— 2022. | 17.435[1] |
— густина | 27,72/km2 |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 629 km2 |
Остали подаци | |
Председник општине | Саша Николић () |
Веб-сајт | www |
Демографија
уредиПрема попису из 2022. у општини Кладово је било 17.435 становника[1] што је за 3.200 мање (-15,51%) у односу на попис из 2011. када је било 20.635 становника.[2] У општини живи 15.158 пунолетних становника, а просечна старост износи 49,85 година (48,15 код мушкараца и 51,47 код жена).[3]
Према попису из 2022. године, већину становништва општине чинe Срби и сва насељена места су насељена већински српским становништвом.[4]
Насеља
уредиОпштину Кладово чини 23 насеља, од којих су два градска насеља.
Насеље | Становништво (2011)[2] | Становништво (2022)[3] | Промена (%) |
---|---|---|---|
Брза Паланка | 860 | 646 | -24,88% |
Вајуга | 437 | 325 | -25,63% |
Велесница | 215 | 257 | +19,53% |
Велика Врбица | 792 | 586 | -26,01% |
Велика Каменица | 542 | 661 | +21,96% |
Грабовица | 685 | 450 | -34,31% |
Давидовац | 534 | 438 | -17,98% |
Кладово | 8.869 | 8.171 | -7,87% |
Кладушница | 634 | 550 | -13,25% |
Корбово | 740 | 582 | -21,35% |
Костол | 961 | 752 | -21,75% |
Купузиште | 237 | 157 | -33,76% |
Љубичевац | 364 | 324 | -10,99% |
Мала Врбица | 782 | 473 | -39,51% |
Кладово | 168 | 118 | -29,76% |
Милутиновац | 143 | 104 | -27,27% |
Нови Сип | 767 | 588 | -23,34% |
Петрово Село | 79 | 41 | -48,10% |
Подвршка | 981 | 734 | -25,18% |
Река | 203 | 196 | -3,45% |
Речица | 23 | 19 | -17,39% |
Ртково | 827 | 645 | -22,01% |
Текија | 792 | 618 | -22,81% |
Култура
уредиУ општини Кладово налазе се следећи споменици
- Античко доба:
- Тврђава Фетислам културно добро од великог значаја самој обали Дунава западно од Кладова. Мање утврђење је из 1524. године и Велико утврђење, подигнуто између 1717. и 1739. године[5]
- Тврђава Понтес код села Костол, са остацима из 9.—10., 11—12 и 14. века.[6]
- Трајанов мост код села Костол, са остацима из 9.—10., 11—12 и 14. века.[6]
- Тврђава Диана на узвишењу код села Сип[7]
- Трајанова табла уклесана у стену у Ђердапској доњој клисури, 2,5 km узводно од Текије.[8]
- Споменици из Балканских, Првог и Другог светског рата:[9]:
- Спомен чесма, у Новом Сипу, посвећена палима у Првом светском рату и НОБ (подигнут 1972)
- Споменик Кочи Анђелковићу, у Текији, на путу за Кладово, (подигнут 1918)
- Спомен-чесма посвећена жртвама из Првог светског рата и НОБ (подигнута 1955. године, премештена 1960. године у Нову Текију, у Текији
- Спомен-биста Стевану Вајмаровићу, у Текији (постављена 1971. године)
- Спомен-чесма са бистом Светозара Радића посвећена борцима НОБ (подигнута 1972. године)
- Биста и плоча посвећене жртвама из Првог светског рата и НОБ, у Петровом селу (на Дому културе)
- Подручја Голубиња и Петровог села су заштићени у целини .
Референце
уреди- ^ а б в г „Национална припадност, 2022” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 28. 4. 2023. Приступљено 30. 5. 2023.
- ^ а б в „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ а б „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 30. 5. 2023.
- ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 15. 9. 2024.
- ^ Споменици културе у Србији: „Тврђава Фетислам“, приступ 11.7.2013
- ^ а б Споменици културе у Србији: Понтес, приступ 11.7.2013
- ^ Споменици културе у Србији: „Караташ“, приступ 11.7.2013
- ^ Споменици културе у Србији: „Део римског лимеса, Трајанова табла и део пута“, приступ 11.7.2013
- ^ Завод за проучавање културног развитка: „Културно-историјска баштина националних паркова у Србији“[мртва веза], Београд (2011), приступ 11.7.2013
Спољашње везе
уреди- Пројекат Растко: Званична презентација општине
- Пројекат Растко: „Атлантида на Дунаву“, Ранко Јаковљевић, 21.7.2008, приступ 11.7.2013
- Пројекат Растко: „Цигани/Роми Кладова“, Ранко Јаковљевић, 11.7.2008, приступ 11.7.2013
- Пројекат Растко: „Српска тимочка елита почетком XX века“, 15.4.2008, приступ 11.7.2013