Општина Ковин
Општина Ковин је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 730 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47.753 ha, а на шумску 10.266 ha). Центар општине је град Ковин. Општина Ковин се састоји од 10 насеља. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 28.284 становника[1] (према попису из 2011. било је 33.722 становника).[2] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,3‰, а број запослених у општини износи 7.483 људи. У општини се налази 13 основних и 2 средње школе.
| Општина Ковин | |
|---|---|
 Поглед на Дунавац, ка шећерани
| |
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Аутономна покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски округ |
| Седиште | Ковин |
| Становништво | |
| Становништво |  28.284 (2022)[1] |
| Географске карактеристике | |
| Површина | 730 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Регистарска ознака | КО |
На западу се граничи с општином Панчево, на северу с општинама Алибунар и Вршац, на истоку с општином Бела Црква и на југу са Дунавом. Ковинска општина има облик неправилног троугла. Простире се највећим делом на лесној тераси и алувијалној равни Дунава. Јужним делом општине протиче река Дунав. Земљиште је плодно, а најзаступљеније су ритске црнице, ливадске црнице и чернозем. Природни резерват Делиблатска пешчара се највећим делом своје територије управо налази на територији општине Ковин.
У саобраћајном погледу општина Ковин има добар положај. После изградње друмског моста на Дунаву и асфалтног пута према Белој Цркви, постала је значајна раскрсница путева. Најразвијенија привредна грана је пољопривреда.
ГеографијаУреди
Јужну границу општине чини река Дунав у дужини од 46 километара. Поред Дунава, 15 километара југозападно од Ковина је језеро Провалија настало великом поплавом Дунава када је пробио насип и издубио корито будућег језера.
На територији општине се налази највећи део Делиблатске пешчаре, 63% или 227,15 км².
Насељена местаУреди
У општини Ковин постоје следећа насеља:
и један град:
Постоји и већи број салаша, нарочито у атарима села Плочице и Гаја. Некада омладинско, а данас избегличко насеље Чардак налази се у Делиблатској пешчари. Викенд-насеље, насеље на Дунаву на коме се налази око 300 викендица, викендаша из целе Србије, налази се на путу Ковин-Мало Баваниште, око 10 км од града. Насеље Ибрифор се налази такође на Дунаву, код Ковинско-Смедеревског моста. Броји педесетак кућа. На Ибрифору се налази и пристаниште које је још увек у изградњи и експанзији.
ДемографијаУреди
Сва насеља осим Скореновца и Шумарка имају већинско српско становништво. Скореновац има мађарску већину, а Шумарак релативну мађарску већину.
|
ОсталиУреди
Поред наведених у Ковинској општини још живе и Албанци, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Муслимани, Немци, Руси, Словаци, Словенци, Украјинци, Хрвати, Црногорци и Чеси.
Познате личностиУреди
- Прокопије Ивачковић, патријарх српски од 1874. до 1879.
- Дарко Ковачевић, бивши српски фудбалер
- Золтан Дани, пензионисани пуковник ПВО Војске Југославије
РеференцеУреди
- ^ а б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ Попис из 2011., Приступљено 17. 4. 2013.