Општина Кула
Општина Кула је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 481 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 45404 ha, а на шумску 279 ha).
| Општина Кула | |
|---|---|
 Зграда СО Кула
| |
 Грб | |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Западнобачки |
| Седиште | Кула |
| Становништво | |
| Становништво |  35.592 (2022)[1]
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 481 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Председник општине | Дамјан Миљанић (СНС) |
| Веб-сајт | www.kula.rs |
Седиште општине је град Кула. Општина Кула се састоји од 7 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 35.592 становника[1] (према попису из 2011. било је 43.101 становника).[2] У општини се налази 8 основних и 4 средње школе.
Географија уреди
Општина Кула истиче се средишњим положајем у Бачкој. Међуфункционална спона и фактор окупљања своје територије је град Кула. Иако је у својој општини ексцентрично положена, по својим вишеструким функцијама Кула има централно значење. Тако изражени функционални централитет сем Врбаса и Сомбора нема ни једно насеље каналске зоне. Специфичност саобраћајно-географског положаја Кулске територије наглашена је моментом транзитно-чворишне деконцентрације на шире подручје Великог Канала, због чега је и Црвенка могла преузети део транзитно-чворишних функција. У том смислу Црвенка се појављује као секундарна поларизацијска тачка која према себи привлачи део Кулске територије и има одговарајућу улогу у функционалној регионализацији. С релативно комплекснијим регионалним учинцима.
Рељеф уреди
Рељефна једноличност овог подручја је привидна, јер при детаљнијем посматрању долазе до изражаја одређени контрасти, најизразитији у појави и распрострањености повишене лесне заравни (лесног платоа), која у односу на нижу лесну терасу оставља утисак повишеног и засеченог рељефног блока. И један и други рељефни елеменат истичу се тлима високог бонитета што се одражава у појму аграрне вредности ових крајева.
Клима уреди
Климатска континенталност одражава се негативним јануарским и високим јулским температурама. За годишњи ток температура је упадљиво да се екстреми не подударају с летњим и зимским солстицијем, али с изузецима од ове претежне правилности.
Насељена места уреди
Демографија уреди
Насеља са већинским српским становништвом су Липар, Нова Црвенка, Сивац и Црвенка. Кула има релативну српску већину, Крушчић релативну црногорску. Руски Крстур има русинску већину.
Демографска кретања становништва показују позитивне износе механичког кретања броја становника општине у целини. Позитивна кретања показују и два водећа насеља општине - Кула и Црвенка. Остала насеља исказују наизменично осцилаторне тенденце с негативним вредностима у последњем пописном цензусу.
Хетерогеност и измешаност битна је карактеристика националног састава овог краја. Најбројније је српско становништво, а од националности најзаступљенији су Мађари. Црногорци су најзначајнија имиграциона компонента. Етнички спецификум краја су Русини са својом занимљивом и богатом културном баштином.
Привреда уреди
У привредним функцијама основно значење имају индустрија и пољопривреда. Индустрија са својим капацитетима и производњом далеко прелази општинске оквире. Неке индустријске гране попримају по важности и врсти производње државне релације, а неке се појављују и на страном тржишту са својим квалитетним производима. Индустрију у целини карактерише правилан избор производне оријентације и динамичан развој. У просторном распореду, поред агломеративних, долазе до изражаја и дисперзне тенденције.
У слици аграрног пејзажа долазе до изражаја друштвени поседи. Визуелно наглашени великим пространством и индивидуални поседи с правилном краћом и ужом пацелацијом. Бројчану превласт имају ливаде, а остале категорије тла одраз су еколошке средине рељефних елемената. Иако је водеће насеље Кула положено на источној периферији општинске територије, распоред насеља у целини одражава готово изотелно растојање. На додиру двају рељефних елемената простиру се Кула Црвенка и Сивац. Руски Крстур је најзначајније насеље лесне терасе на којој се налази и Крушчић. На лесној заравни налазе се свега два насеља општине - Липар и Нова Црвенка. Кула и Црвенка као водећа насеља сврстана су у категорију градских насеља с градским проспектима и реконструисаним централним деловима. И у осталим насељима наилазимо у централним деловима на елементе градске архитектуре. Распрострањење и вертикалне линије архитектонских објеката су пропорционалне с величином и значењем насеља.
Референце уреди
- ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
Литература уреди
- Кулска комуна, Економска политика - Београд)
- Кула, „Пословни монитор“, мај. 1994.
- Монографија фабрике „Слобода“, Јеж, Београд. 1970.
- Каталог Кула. 1973.
- Војводина - знаменитости и лепоте, књижевне новине, Београд, 1968.
- Франц Бланц - Kula und seine deutschen, Волфлфганг Хен, Штутгарт, 1976.
- Општина Кула - Географска монографија, Кула - Нови Сад, 1982. (pp. 268, 269) Др Јосип Плеше, проф. универзитета.
