Општина Купрес (Кантон 10)

општина у БиХ

Општина Купрес је јединица локалне самоуправе на југозападу Босне и Херцеговине, у саставу Федерације БиХ. Припада Кантону 10. Сједиште општине је у истоименом градићу.

Општина Купрес
Općina-Kupres01789.JPG
Зграда општине Купрес
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Кантон 10
Сједиште Купрес
Становништво
Становништво Пад 5.057
Географске карактеристике
Површина 571,6 km2

BiH municipality location Kupres.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Милан Раштегорац (ХДЗ 1990)
Позивни број (+387) 34
Веб-сајт www.opcinakupres.ba

Данашња општина Купрес захвата површину од 572 km2 (87,5 % површине предратне општине), док 45 km2 припадају општини Купрес у Републици Српској.

ГеографијаУреди

Купрешки крај обухвата осим Купрешког поља још двије знатно мање крашке висоравни: Вуковско поље и Равно. Налазе се на око 1135 m над морем и имају по око 20 km2. Вуковско поље деле од Купрешког поља Лупоглав, Црни врх и Осоје, а од Равног Равашница (1565 m). Између Вуковског поља и Рамске котлине издиже се висока Радуша с оштрим шиљком Идовцем (1956 m), коју опет са Стожером повезује Сивер (1562 m). Равањско поље од Дувањског дели водом оскудна планина Паклине (1503 m) и Љубуша (1797 m). Између Купрешког и Гламочког поља лежи једнако тако безводна висораван Хрбине, испресецана с више горских ланаца.

Купрешко поље је велика крашка висораван смештена источно од Ливањског и Гламочког поља, а сјеверно од Дувањског поља. Пружа се од сјеверозапада према југоистоку, дугачко је 24 km, широко 10 km и површине 93 km2.

 
Купрешко поље

Купрешка висораван са свих страна је окружена планинама. То су на сјевероистоку Мосор (1371 m), Стражбеница (Вучковац 1504 m), Велика Плазеница (Демировац 1766 m), Мала Врата, Мала Плазеница (1556 m), па седло Купрешка или Велика Врата (1384 m) и планина Стожер (1758 m); на југоистоку Лупоглава (1448 m), Црни Врх (1506 m), Осоје (1439 m), Јаворни Врх (1468 m); на југу и југозападу Батоглав (1272 m), Козја Глава (1482 m), Малован (1828 m), Јарам (1662 m) и Курљај (1593 m); на западу и сјеверозападу Крвајац (1662 m) и Мали Виторог (1748 m). Све су углавном покривене шумом и ливадама, које дају изврсну сточну храну. Североисточе планине су разводно, па им с једне стране воде теку у Јадранско, а с друге стране у Црно море.

Највеће језеро у Купрешкој општини је Кукавичко језеро код села Кукавице. То је глацијално језеро површине 3750 m2, богато је разним рибама и раком. Уз два мања глацијална језера, Турјача површине 2500 m2 и Растичево површине 1900 m2, у купрешком крају је преко 20 вртача глиненог подножја, у којима се вода задржава чинећи језерца са 100-200 m. Нека од њих имају своје изворе.

КлимаУреди

Клима је планинско-алпска, оштра, с просечном годишњом температуром од 5,7 °C. Због снажних планинских вјетрова хладноћа је велика и честе су снежне вијавице.

ПолитикаУреди

Мандати Општинског вијећа Купрес на локалним изборима 2016. године
8
4
3
1
1
Од укупно 17 мандата на поједине партије отпада:

Састав Општинског вијећа након локалних избора 2016. године чиниле су Хрватска демократска заједница БиХ са освојених 797 гласова (48,5 %) и 8 мандата, Хрватска демократска заједница 1990 са освојених 343 гласова (20,9 %) и 4 мандата, Независна листа „За Купрес” са освојених 312 гласова (19 %) и 3 мандата, Савез независних социјалдемократа са освојених 79 гласова (4,8 %) и 1 мандат и Странка демократске акције са освојених 51 гласом (3,1 %) и 1 мандатом.[1]

СтановништвоУреди

По службеном попису становништва из 1991. године, општина Купрес је имала 9.618 становника, распоређених у 36 насељених мјеста. Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Купрес ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушли су дијелови насељених мјеста Мрђановци, Ново Село, Растичево и Шеменовци. Од овог подручја формирана је нова истоимена општина.

Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Срби 4.864 (50,57%) 5.169 (51,18%) 6.252 (54,38%)
Хрвати 3.813 (39,64%) 3.947 (39,08%) 4.425 (38,49%)
Муслимани 802 (8,33%) 745 (7,37%) 763 (6,63%)
Југословени 67 (0,69%) 213 (2,10%) 18 (0,15%)
остали и непознато 72 (0,74%) 24 (0,23%) 38 (0,33%)
Укупно 9.618 10.098 11.496

У границама данашње општине национални састав 1991. године, је био сљедећи:

Национални састав према попису из 1991. године[3]
Срби
  
4.091 46,3 %
Хрвати
  
3.812 43,1 %
Муслимани
  
802 9,1 %
остали
  
131 1,5 %
Укупно: 8.836

Према попису становништва из 2013. године у општини је живјело 5.057 становника. Већина се изјаснила као Хрвати којих је било 88,5 %, затим сљеде Срби са 6,3 % и Бошњаци са 5 % становништва. Срби су били већина на 39,7 % територије општине.

Национални састав према попису из 2013. године[4]
Хрвати
  
4.474 88,5 %
Срби
  
318 6,3 %
Бошњаци
  
255 5 %

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „Локални избори 2016: Купрес”. izbori.ba. 
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  3. ^ „Општина Купрес (ФБиХ) 1991”. statistika.ba. 
  4. ^ „Општина Купрес (ФБиХ) 2013.”. statistika.ba. 

Спољашње везеУреди